Predsednik Venecuele Nikolas Maduro optužio je Sjedinjene Američke Države za pokušaj invazije i Trampa za izdat nalog za specijanu operaciju preko grupe plaćenika.
To prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija koji ukazuju da se neuspeli upad u vreme pojačanih tenzija između dve zemlje poredi s iskrcavanjem kubanskih emigranata uz američku podršku u Zalivu svinja 1961.
Venecuelanski lider je rekao da predsednik SAD Donald Tramp stoji iza pokušaja upada, pošto su vlasti te zemlje uhapsile dvojicu Amerikanaca uz optužbe da su učestovali u planu za svrgavanje Madura uz podršku opozicije, navodi agencija Frans pres.
[adsenseyu1]
Maduro je rekao da je osujećeni plan ponavljanje propale akcije u Zalivu svinja 1961. godine kada su Kubanci iz egzila uz podršku vlade SAD pokušali da sruše tadašnjeg kubanskog lidera Fidela Kastra. On tvrdi da je Tramp unajmio bivšeg pripadnika američke vojske Džordana Gudroa za obuku plaćenike.
Tramp je negirao da je njegova administracija umešana u akciju, dok Vašington optužuje Madura za „kampanju dezinformisanja“. Državni sekretar Majk Pompeo je takođe odbacio navode Madura, rekavši da su SAD „bile umešane, drugačije bi se završilo“.
Amerikanci identifikovani kao Luk Denman i Ejran Beri su među 17 uhapšenih zbog navodnog učešća u invazionim snagama koje su planirale ubistvo Madura, ali su presretnuti u nedelju, 3. maja kod obale, na oko 40 minuta od prestonice Karakasa. Još osam navodnih napadača je ubijeno.
Državni tužilac Venecuele rekao je da je opozicioni lider Huan Gvaido ( potpisao ugovor od 212 miliona dolara za „unajmljivanje plaćenika“ preko sredstava koje su SAD zaplenile od državne naftne kompanije PDVSA. Maduro je rekao da je Tramp direktni vođa celog upada i pokazao snimak na kojem Denman govori da ga je unajmio Gudro za misiju zauzimanja međunarodnog aerodroma u Karakasu.
[adsenseyu4]
Maduro je na državnoj televiziji pokazao pasoše Denmana (31) i Berija (41), tvrdeći da se prema njima postupa s poštovanjem i da ih čeka pravično suđenje. Vojska SAD je potvrdila da su oni bivši pripadnici bezbednosnih snaga SAD i Pompeo je rekao da će SAD „iskoristiti svako dostupno sredstvo da ih vrate kući“. Tenzije
Incident se dogodio u vreme zategnutih odnosa SAD i Venecuele i dok Trampova administracija pojačava napore da iznudi povlačenje Madura, ističe Fajnenšl tajms , ukazujući da su SAD i brojne druge zemlje priznale opozicionog lidera Gvaida kao legitimnog privremenog predsednika.
Maduro je rekao da su Beri i Denman „članovi obezbeđenja Donalda Trampa“ i da su uhapšeni u moru zapadno od Karakasa s još šest „terorista“. Venecuelanska televizija je prikazala sliku broda i nekoliko ljudi na kopnu s licima na zemlji i rukama vezanim na leđima. Oni su uhapšeni dan pošto je vlada navela da su njene bezbednosne snage ubile osam „terorističkih plaćenika“ i uhapsile još dva čoveka. Venecuelanska vlada je navela da je jedan od uhapšenih radio za američku agenciju za borbu protiv trgovine drogom DEA koja je negirala umešanost.
Incidenti su se, kako ukazuje britanski list, dogodili mesec dana pošto je jedan bivši venecuelanski general koji živi u Kolumbiji rekao da planira „vojnu operaciju protiv Madurove diktature“ u kampovima na poluostrvu Gvahira koji dele Kolumbija i Venecuele. On je rekao da su uključeni iz SAD i kolumbijski političari, dok je vlada SAD negirala umešanost.
Ministarstvo pravde SAD u martu je optužilo Madura i njegove saradnike za povezanost s „narko terorizmom“ i drugim zločinima. Takođe, dodaje Fajnenšl tajms, prošlog meseca SAD su poslale ratne brodove blizu obale Venecuele da bi, kako je rekao Tramp, zaustavili „kartele, kriminalce, teroriste i druge maligne aktere“ da koriste pandemiju koronavirusa za krijumčarenje droge u SAD.
Lider opozicije je isprva tvrdio da vlada izmišlja upade kako bi skrenula pažnju s unutrašnjih problema, ali je u ponedeljak rekao da je shvatio šta se desilo i pozvao vlasti da poštuju ljudska prava umešanih, negirajući da je opozicija imala ikakve veze s Gudroom, bivšim pripadnikom specijalnih snaga SAD. Od „boraca za slobodu“ do „Zaliva klinaca“
Gudro, bivši pripadnik specijalnih snaga SAD koji vodi privatnu bezbednosnu kompaniju Silverkorp iz Majamija, rekao je da je preuzeo odgovornost za akciju koja je uključivala oko 60 ljudi koje je nazvao „borcima za slobodu“, piše Volstrit džurnal, ali i ukazuje da je jedan američki zvaničnik upoznat s dešavanjima opisao invazione snage kao loše organizovane plaćenike koji nisu znali šta rade.
[adsenseyu1]
Plan da se s dva ribarska broda izvrši invazija, uhapsi autoritarna vlada Venecuele i oslobode politički zatvorenici, osujećen je pre nego što su stigli do obale, pošto su naišli na helikoptere, snajpere, pa i ljute ribare, piše američki list. „Izigravali su Ramba“, rekao je Maduro na televiziji pokazujući pasoše dva zarobljena Amerikanca, dok je na Tviteru propala akcija brzo dobila naziv „Zaliv klinaca“,kao moderna verzija Zaliva svinja).
Gudro je rekao da je grupa za upad u Venecuelu obučavana na poluostrvu Gvahira i da je imao podršku opozicionog lidera Gvaida, koji je, međutim, negirao svaku vezu s propalom misijom, navodi Volstrit džurnal, ali i ukazuje da je opozicioni venecuelanski poslanik Ernan Aleman rekao da je radio na regrutovanju i finansiranju misije od sredine maja 2019. On kaže da je oko 150 bivših pripadnika vojske, nacionalne garde i policije bilo na obuci u kampovima u Kolumbiji.
Prema Alemanu, koji živi u egzilu u Kolumbiji, misiju je osmislio Kliver Alkala, bivši venecuelanski general koji je živeo u Kolumbiji i koji je za Volstrit džurnal rekao da je planirao snage za borbe u Venecueli. Ali, Alkala se predao vlastima SAD u martu pošto je optužen u vezi s drogom. Samo mala grupa u opoziciji je znala za plan i vreme napada, ukazuje list, ističući da su se mnogi iz opozicije protivili nasilnom uklanjanju Madura, želeći više da se pregovorima dođe do izbora.
Dok neki tvrde da se venecuelanska vlada infiltrirala u grupu za upad, Volstrit džurnal ukazuje da vlasti u Karakasu blisko sarađuju s kubanskim kontraobaveštajnim timovima i da je uticajni predstavnik režima 28. marta pokazao sliku Gudroa tvrdeći da planira napad. Maduro je ove nedelje rekao da je napad planiran za mart, ali da je odložen zbog pandemije. „Sve smo znali. O čemu su pričali. Šta su pili i jeli. Ko ih je finansirao“, rekao je Maduro. Da li je i CIA znala?
[adsenseyu4]
Postoje naznake da je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) znala za plan misije hvatanja Madura i „oslobađanje Venecuele“ i da je pokušala da ubedi Gudroa da odustane od njega, piše Tajms.
Na sajtu connectingvets.com, koji je posvećen vojnim veteranima SAD, jedan „veteran borbi“ je opisao kako je prošle godine bio u kampu na Jamajci gde se pripremao „oružani upad u Venecuelu za hvatanje ili ubijanje veoma vrednih meta“.
Američki Stejt department je ponudio 15 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja levičarskog vođe Venecuele pošto su ga SAD označile kao „narko teroristu“, ukazuje londonski list, ističući da je Denman na snimku državne venecuelanske televizije rekao da jedino što zna o operaciji jeste da je trebalo izručiti Madura, za šta je trebalo da bude plaćen između 50.000 i 100.000 dolara.
Izvor iz vojske SAD koji je, kako navodi Tajms, citiran na sajtu za američke veterane, rekao je da je CIA više puta upozoravala kompaniju Silverkorp Džordana Gudroa da ne sprovodi akciju u Venecueli. Fijasko u Venecueli
Godinama je demagog na čelu Venecuele upozoravao na zavere o državnom udaru i invaziji, što je često bila dimna zavesa za neuspehe njegove vlade i ekonomski kolaps, ali je sada možda u pravu, piše Vašington post u tekstu „Fijasko u stilu Zaliva svinja u Venecueli“.
Izveštaji o Gudroovoj operacije daju bizarnu sliku, ocenjuje Vašington post i ukazuje da je sastanak s prvim planovima u Kolumbiji pre godinu dana, jedan učesnik opisao kao „Samit Ratova zvezda s anti-Maduro budalama“ na kojem su se okupili „vojni dezerteri optuženi za krijumčarenje droge, sumnjivi finansijeri“ i bivši zvaničnici režima.
Ni posmatrači nisu bili impresionirani, dodaje list. Bivši pripadnik specijalnih snaga SAD je rekao da Madura ne može da obori „300 izgladnelih“ ljudi bez obuke, dok je jedan bivši diplomata iz Trampove i Obamine administracije rekao da pokušaj upada u Venecuelu liči na spoj Zaliva svinja i „Kiston kapsa“, trapavih policajaca iz filmskih komedija iz 20-ih godina.
Zaliv svinja je takođe trajna metafora američkog mešanja u inostranstvu, ističe Vašington post, ukazujući da iz tog razloga analitičari sumnjaju da je Trampova administracija imala ozbiljnu ulogu u podsticanju donkihotovske akcije u Venecueli. „Nema osobe u Stejt departmentu ili CIA koja bi rekla hajde da ponovimo Zaliv svinja“, rekao je bivši američki diplomata Erik Farnsvort.
Incident takođe ukazuje na probleme venecuelanske opozicije, jer, kako ukazuje američki list, Gvaido premda poznata ličnost koju SAD i desetine zemalja priznaju kao legitimnog lidera, predvodi decentralizovani haos frakcija u zemlji i izvan nje. Za Madura, s druge strane, incident je dobrodošlo skretanje pažnje pošto je pod još većim pritiskom zbog pada cena nafte i pandemije COVID-19 koja bi mogla da dovede do kolapsa već iznurenog zdravstvenog sistema zemlje.
(Radio slobodna Evropa)
