[adsenseyu2]
Sledi intervju Sakera sa članom specijalnih snaga Spetsnaz:
Saker: Molim vas da se predstavite u par reči, da nam kažete u kojoj ste brigadi služili, koji rang posedujete i koja je bila specijalnost vaše vojske?
Ramzes: Moje šifrovano ime u GRU Spetsnaz jedinici je Ramzes. Rođen sam u Rusiji. Primljen sam u službu 1994. godine i završio 1999. godine. Bio sam kadet padobranstva četiri godine i služio sam kao oficir s rangom poručnika jednu godinu nakon toga. Služio sam u 16. brigadi GRU Spetsnaz snaga sa sedištem u Čučkovu. Bio sam komandant jedinice od 25 GRU Spetsnaz vojnika. Kao komandant ove grupe, morao sam da budem dobar snajperista, stručnjak za eksplozive i radio komunikaciju, a morao sam da znam i engleski jezik. Da biste bili komandant Spetsnaz snaga morate biti obučeni u svim oblastima ratovanja koje primenjuje vaša jedinica.
Spetsnaz GRU deluje kao grupa i, iako je komandna linija poštuje, svi članovi grupe moraju aktivno učestvovati u obaveštavanju, planiranju i sprovođenju misije. Svi moraju biti u potpunosti svesni situacije i svi imaju odgovornost i priliku da razmišljaju o misiji, pa čak i da deluju samostalno ako se to od njih zahteva. Kao komandant, ja moram da saslušam sve i donesem konačnu odluku. To čini Spetsnaz efektivnijim.
[adsenseyu4]
Saker: Postoje mnoge elitne jedinice u ruskoj vojsci, uključujući SOBR, ODON, Alpha i FSB Vympel Spetsnaz i mnoge druge. Možete li da uporedite te snage sa brigadama GRU Spetsnaz? Zašto su GRU Spetsnaz snage jedinstvene i drugačije?
Ramzes: Na početku su Spetsnaz bile samo GRU (Glavni direktorat obaveštajstva). To su prvobitne i prave specijalne snage. Za vreme devedesetih godina, reputacija Spetsnaz-a se podigla širom Rusije. Tada su sve snage počele da prave svoje Spetsnaz jedinice kako bi dobile tu reputaciju i elitni status prvobitnog GRU Spetsnaz-a. Sam identitet Spetsnaz-a je postao fraza za elitnu jedinicu u okviru bilo koje vojne i bezbednosne organizacije.
Međutim, ako kažete da ste Spetsnaz, postoji veća odgovornost da se održi određena reputacija pošto je situacija u Rusiji dosta napredovala u odnosu na devedesete godine.
Na početku je glavni operacioni koncept specijalnih snaga bio da sprovode svoje misije na teritoriji neprijatelja. Sada postoje domaće Spetsnaz snage i razne vrste delegacija koje nisu obučene za inostrane upade kao prvobitne GRU Spetsnaz snage.
Kada smo mi obučavani, svi članovi su morali da znaju jedan ili više od nekoliko ključnih jezika – persijski, mandarinski, engleski, arapski i francuski. Oni sada uče još veći broj jezika. Na primer, za vreme rata u Avganistanu, naše snage su tečno govorile nekoliko lokalnih dijalekata, te se nakon tog iskustva ova praksa proširila.
Saker: Često se navodi da postoje GRU Spetsnaz jedinice koje se sastoje isključivo od oficira i podoficira, a koje se koriste za složenije i zahtevnije operacije. Da li je to tačno i ako jeste, da li ove jedinice spadaju u Spetsnaz brigade ili direktno zavise od direktorata GRU u Moskvi?
Ramzes: Mogu da kažem samo ovo. Postoje GRU Spetsnaz snage koje se sastoje samo od oficira. Svaka grupa radi pod direktoratom GRU-a. Naravno, najteže i delikatne misije vrše grupe sačinjene isključivo od oficira i podoficira.
[adsenseyu1]
Saker: Koliko ja znam, prvobitna primarna misija GRU Spetsnaz snaga je bila detekcija NATO raketnih lansera i odgovarajućih komandnih ispostava uz izviđačke i diverzione napade. Za vreme Jeljcina, GRU Spetsnaz snage su se koristile na razne načine koji nemaju veze sa njihovom prvobitnom misijom: korišćeni su kao pešadija, napadačke jedinice, antiterorističke jedinice, kao zaštita generala itd. Da li je tako i danas i kako vidite budućnost GRU Spetsnaz snaga?
Ramzes: Detektovanje mesta lansiranja raketa je bilo samo jedno od mnogih zaduženja GRU Spetsnaz jedinica. Mislim da ove jedinice nikada nisu služile kao zaštita generala. Imali su druge misije koje su se uvek odigravale na neprijateljskoj teritoriji.
Bezbednost su pružali neki drugi timovi. Čak i za vreme Jeljcina, GRU Spetsnaz su delovale samo na inostranoj teritoriji.
Ono čime bi trebalo da se bave zavisi od situacije, ali glavni cilj uvek mora biti zaštita Rusije.
Saker: Šesnaesta Spetsnaz brigada se borila u Avganistanu, Tadžikistanu, Čečeniji, severnom Kavkazu i Abhaziji, a neki vojnici ove brigade su služili i na Kosovu. Takođe mislim da je brigada poslata u Moskvu 1993. godine par dana nakon završetka borbi oko Bele kuće i Ostankino tornja. Da li su ovi konflikti izazvali promene unutar organizacije ili u obučavanju brigade? Koji ratovi su bili najteži za brigadu?
Ramzes: Rekao bih da niste postavili pitanje na pravi način što se tiče ratova. Sve je zavisilo od pojedinačnih misija. Na primer, bilo je misija u Avganistanu koje su bile potpuno uspešne, ali i misija u Čečeniji koje su bile užasno neuspešne. Stoga ne možemo suditi o ratovima na osnovu regiona ratovanja, već na osnovu pojedinačnih misija. Kada se to uzme u obzir, mogu reći da je Avganistan pružio najbogatije iskustvo, kako zbog trajanja tako i zbog raznovrsnosti misija. S druge strane, u Čečeniji je bilo nekih napetih i složenih misija u kojima GRU Spetsnaz snage nisu učestvovale u tolikoj meri koliko javnost smatra jer je ipak u pitanju domaća teritorija.
Nijedan od ovih konflikta nije doveo do nekih drastičnih promena u GRU Spetsnaz snagama, ali obučavanje i taktike su se stalno razvijali. Ukoliko ste oficir ili vojnik Spetsnaz-a, vaša misija je da služite samo narodu Rusije i da to činite uvek. Lično mogu da kažem da je u 16. brigadi bilo veoma pametnih vojnika koji su razumeli situaciju i da komandanti nisu mogli niti bi naredili svojim jedinicama da sprovedu agresivan napad protiv građana Ruske federacije.
Naravno, GRU Spetsnaz snage non-stop modernizuju i ažuriraju taktike i strategiju na osnovu iskustva. Kada sam bio kadet, naučio sam stvari koje kadeti danas verovatno ne uče zbog drugačije prirode misija, drugačijih iskustava, tehnologije, taktika i geopolitike.
Za vreme Drugog svetskog rata smo posedovali jednu specifičnu taktiku a sada imamo brojne taktike koje se značajno razlikuju. Posedujemo i bolju opremu, bolju logistiku itd. Naravno, osnovne ideje i principi su isti, samo poboljšani.
Danas ima više novca za opremanje vojnika nego što je bilo devedesetih godina a naša tehnologija je mnogo naprednija danas nego kada sam ja služio u vojsci.
Zavidim vojnicima na opremi sa kojom mogu da rade danas. Jeste da smo mi bili jači i sposobniji, ali u suštini posedujemo iste ideale i radne navike.
Saker: Da li ste bili iznenađeni kada su ljudi u zelenom sproveli apsolutno briljantnu operaciju na Krimu uspevši da osiguraju oblast bez da su ispalili ijedan metak iako je poluostrvo bilo puno elitnih ukrajinskih jedinica uključujući mnoge koje su bile poslate iz zapadne Ukrajine? Da li ova operacija pokazuje da su moderne GRU Spetsnaz snage jednako dobre kao sovjetske ili da su čak postale i bolje nego što su bile?
Ramzes: Bio sam iznenađen, ali takav uspeh je mogao biti ostvaren i pre 20 godina. To je jedan od najboljih načina pobede nad neprijateljem i predstavlja pravi primer uspešne misije. To je slučaj kada vojne taktike zablistaju.
Naravno, GRU Spetsnaz snage su danas bolje nego pre 20 godina. One poseduju bolju opremu, satelite, oružja, GPS itd. Sve to im daje veliku prednost. Samo smanjenje tovara je velika operaciona prednost. Mi smo imali kompas i mapu, a oni danas poseduju pametne telefone i sprave koje omogućavaju neverovatne obaveštajne i taktičke sposobnosti.
The Saker
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
