Na samitu G20 u Osaki, Rusija i Kina su se dogovorile da će trenutnih 10 odsto naplata u bilateralnoj trgovini u nacionalnim valutama podići na 50 odsto. Samo dva dana posle ruski izvoznik oružja Rosoboronexport je saopštio da više ne prima američke dolare i da neće koristiti globalni sistem naplate SWIFT.
Uz ove dve vesti imamo i ulazak Irana u područje slobodne trgovine sa Evroazijskom ekonomskom unijom, za sada privremeno na dve godine, dok se ne formalizuje status Islamske Republike u EEU kao punopravne članice, ako ostale zemlje ratifikuju ovaj dokument. Rusija je saglasna sa ovim scenariom.
Kako Moskva planira da posluje u svetu globalnih finansija, ako se svakim danom sve više udaljava od struktura koje zavise od američkog dolara? Jednostavno, teži stvaranju trgovinskog sistema temeljenog na zlatu, navodi se u više članaka koji prate masovno gomilanje zlatnih rezervi Rusije, ali i Kine i drugih zemalja koje su krenule istim putem.
[adsenseyu1]
Ako ništa drugo, tačno je reći da definitivno čujemo korake i posmatramo proces “dedolarizacije” u trgovini između najveće svetske nacije i njenog, po teritoriji i vojnoj moći, najvećeg saveznika.
Do sada nikada nije bilo ničega ozbiljnog što je moglo da izazove globalnu nadmoć dolara, posebno ne u globalnoj trgovini. Ta činjenica je ulivala samopouzdanje američkoj eliti da sankcijama mogu da slome bilo koju naciju na svetu.
Ali sada gledamo kako Rusija i Kina uspostavljaju sistem trgovanja koji se zapravo temelji na zlatu, iako se deklarativno nagoveštava trgovina u „nacionalnim valutama“.
Za SAD je ruska opklada na zlato opasnija od nuklearnih projektila. Ruski “zlatni standard”, kada nacionalna valuta bude podržana dragocenim metalima, se može pokazati mnogo atraktivnijim od dolara koji nije osiguran ničim, kaže američki ekonomist Bajron King u kolumni u Daily Reckoning.
Istakao je kako američki političari previše pažnje posvećuje ruskom oružju i nuklearnom potencijalu, ali bi pažnju trebalo da usmere na ruske zalihe plemenitih metala.
“Verujem da najmoćnije oružje Rusije nije nuklearna bojeva glava, kakva god ona bila, već zlato. Najbrže razvijajuće “oružje” u ruskom, geopolitičkom arsenalu jesu rezerve plemenitih metala i nacionalna valuta Ruske Federacije“, piše King.
Stručnjak je skrenuo pažnju na činjenicu da je rusko rukovodstvo uspelo da preživi sve krize, počevši od 1991. godine i da popravi situaciju u zemlji. A jedno od najznačajnijih postignuća je stabilizacija kursa rublje, koja je danas, prema američkom stručnjaku, jedna od najcenjenijih valuta na svetu.
Ekonomista je primetio da je Rusija u protekle tri godine uveliko povećala svoje zlatne rezerve. Štaviše, zlato iskopano u Rusiji ne napušta zemlju. Prema Kingu, Rusija namerno pretvara rublje u zlato.
Stručnjak veruje da se rezerve Rusije i Kine mogu kombinovati, a onda će dve zemlje biti u stanju da stvore jedinstvenu valutu potpomognutu zlatom, koja će ozbiljno konkurisati dolaru.
“Rusko rukovodstvo nije zainteresovano za nuklearni rat, ali Americi može uzrokovati znatne probleme u finansijskom sektoru”, zaključio je američki ekonomista.
Nije jedini koji je mnogo pažnje posvetio ruskom procesu dedolarizacije i kupovini zlata i koji veruje da je dolarski sistem stvar prošlosti. Sve više stručnjaka veruje da je monetarni finansijski sistem koji je donedavno vladao u svetu iscrpeo sve svoje mogućnosti.
Njegova suština leži u činjenici da je dolar osiguran američkim dugom i da sve ostale valute imaju zalihe dolara, odnosno američkih vrednosnih papira. Rusija se tih obveznica rešila. Mnoge zemlje takođe smanjuju udeo „dolara“ u svojim rezervama, a na drugoj strani povećavaju količine zlata.
[adsenseyu4]
Sve do nedavno je i Međunarodni monetarni fond sledio taj poredak. Ali, američki dug se pokazao previše nepouzdanim za međunarodnu rezervnu valutu. Budimo iskreni, samo su ludaci decenijama verovali u poštenu reč angloameričke finansijske elite. Neko će reći „kako je tu i Kina“. Tačno, Kina drži preko 1100 milijardi američkog duga, ali se njim može služiti kao oružjem moćnijim od svega čime raspolaže Pentagon. Osim toga, Peking ima zlato, finansijske institucije i instrumente na koje SAD nikako ne može uticati.
Dakle, zbog nepouzdanosti bezvrednih papirnatih rezervi u obliku duga, čitav svet već godinama traži alternativu, a nešto poput ruskog” zlatnog standarda”može biti mnogo privlačnije od dolara koji nije ničim osiguran.
Stoga, američki ekonomisti i izražavaju zabrinutost. Nova rezervna valuta, koja ima pouzdaniju podršku, mogla bi poboljšati globalnu ekonomiju.
Rusija ničim ne skriva svoje nezadovoljstvo američkom politikom, dolarom, a time i američkom monetarnom hegemonijom u svetu.
Rusija je pod američkim i zapadnim ekonomskim sankcijama od 2014. godine. U međuvremenu su pale i cene nafte. Ukupni efekat ovih pojava je za rusku ekonomiju bio skup.
Ipak, Rusija je ustrajala pred svim vrstama spoljnih, ekonomskih prepreka. Ruski stav je bio nepopustljiv, a kako je vreme prolazilo, dolar se našao u nevolji. Razlozi su brojni. Od sve prisutnijeg trenda razmene u nacionalnim valutama među velikim ekonomijama, do trgovinskog rata i sankcija koje SAD nameću gotovo čitavom svetu, jer one direktne Iranu, na primer, posredno pogađaju i velike evropske kompanije. To je samo jedan primer pritiska na „neprijatelje“ i „saveznike“ istovremeno.
Zaista, ruska strateška namera je jasna. Moskva želi da izbegne ograničenja i političke rizike sveta denominovanog u dolarima. Zapravo, ruski lideri formiraju novi valutni aranžman koji će im omogućiti da upravo to i učine.
Taj novi fenomen se naziva i ruskom valutom “požara”. On je buknuo, lagano se širi, a pametni ulagači od toga mogu profitirati.
Ali prvo morate razumeti ruski pogled na dolar. Na najvišim nivoima ruske uprave funkcioneri su duboko zabrinuti zbog onoga što smatraju američkim političkim uplitanjem i zlonamernim pritiskom na temelju dolara. Zapadne ekonomske sankcije su deo toga. Američki i zapadni „partneri“ su blokirali sve načine trgovanja robom i uslugama s Rusijom i proširili blokadu i na mnoge ruske izvozne sektore.
Osim toga, Rusija se suočava sa ograničenjima prenosa sredstava putem međunarodnog sistema SWIFT.
Ali, može se reći da ruski političari gaje duboko nepoverenje i ogorčenje prema tome kako su SAD, po njihovom mišljenju, zloupotrebile status dolara kao dominantne, međunarodne, rezervne valute.
Još 2011. godine je na velikoj konferenciji u Rusiji Vladimir Putin rekao: “SAD žive izvan granica svojih mogućnosti i prebacuju deo tereta svojih problema na svetsku ekonomiju. Oni žive kao paraziti od globalne ekonomije i njihovog monopola sa dolarom.”
Ne iznenađuje što se Rusija od 2011. bori protiv hegemonije dolara. Između ostalog, Rusija je nakupila i veliku količinu zlata. U proteklih šest godina je više nego udvostručila svoje zvanične, javno priznate, državne zlatne rezerve.
Rusija je vesti o tom nagomilavanju zlata objavila čitavom svetu, što znači da ruski političari žele da ljudi znaju za zlatne zalihe.
Na primer, prema nedavnom članku u Sputniku, ruska monetarna politika je Centralnu banku uputila da gomila zlato kao da ga sutra neće biti.
Mnogi Rusi te zlatne poluge smatraju “strateškim rezervama” za zemlju. To je zato što je ruska kultura prožeta duboko ukorenjenim vojnim gledištem, nastalim tokom više vekova ratovanja između te nacije i njenih spoljnih neprijatelja i osvajača.
Dakle, Rusi fizičko zlato vide kao kritičnu tačku, koju treba čuvati i koristiti samo u slučaju nužde.
Dmitri Tulin, menadžer za zlato Centralne banke, rekao je kako “cena zlata može i oscilirati, ali će uvek biti 100 odsto garancija od pravnih i političkih rizika”.
Drugim rečima, Rusija držanje zlata vidi kao deo svog nacionalnog, odbrambenog sistema, jer zlato deluje na ublažavanje “političkih rizika”.
U međuvremenu je ruski mislilac Valentin Katasonov govorio o državnom zlatu. Katanasov je viši profesor na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose i tvrdi kako Centralna banka Rusije “čini pravu stvar“. Bez obzira na cenu plemenitog metala, ulagači koji traže dugoročne rezultate ulažu u zlato.
Ranije je u neverovatnom, ali ne i neočekivanom saopštenju, prvi zamenik guvernerke Centralne banke Rusije, Sergej Švecov, najavio da zemlje BRIKS-a rade na stvaranju jedinstvenog sistema trgovine u zlatu. Da li se nešto promenilo dolaskom Bolsonara na mesto predsednika Brazila, videćemo. Za sada ne pokazuje nikakve znakove namere uništenja ovog formata.
U biti, ovaj novi sistem trgovine zlatom će postati paralelni, globalni monetarni sistem, konkurencija sadašnjem režimu temeljenom na dolaru.
„Novi zlatni sistem funkcionisao bi i unutar BRIKS-a i na bilateralnom nivou“ rekao je tada Švecov.
“Tradicionalni sistem trgovine sa sedištem u Londonu i delimično u švajcarskim gradovima postaje sve manje relevantan otkad se pojavljuju nova trgovačka čvorišta, pre svega u Indiji, Kini i Južnoj Africi”, kazao je.
Ovaj novi zlatni sistem bi za BRIKS bio vrlo profitabilan. BRIKS predstavlja gotovo tri milijarde ljudi i oko 20 odsto globalnog BDP-a. Ideja je trenutno vrlo živa, jer su Rusija i Kina dva najveća svetska proizvođača zlata, a Južna Afrika je visoko na lestvici. U međuvremenu, Brazil je rudarska nacija i bogat je drugim osnovnim resursima poput nafte, dok Indija ima drevni kulturni afinitet za plemeniti žuti metal.
Jasno je da, s Rusijom na čelu, zemlje koje žele da se priključe ovom sistemu planiraju i vreme kada će dolar izgubiti moć i uticaj. Uspostavljaju paralelni valutni sistem, ili valutu “protivpožarnog izlaza”, da tako kažemo.
S obzirom na to da su članovi grupe BRIKS ili veliki proizvođači ili potrošači zlata, ili oboje, više je nego verovatno da će se nadolazeći sistem trgovine zlatom temeljiti na fizičkom metalu. Ako Brazila i ne bude u ovoj konstelaciji, ostaje jezgro RIK, koji čine Rusija, Kina i Indija.
U praksi to znači da će se sistem temeljiti na prenosu količina fizičkog zlata ili da će biti strogo nadziran računovodstveni sistem koji prati zlatne vlasničke interese.
Važno je usresrediti se na to kako će novi sistem zlata počivati na stvarnom metalu, za razliku od trenutne situacije sa trgovinom zlata u Londonu i na Comexu. Uz potonje, otkup zlata se gotovo u celosti temelji na kupovini i prodaji velikih količina sintetičkih derivata u zlatu. Oni su potpuno odvojeni od fizičkog tržišta zlata. Drugim rečima, veliki deo takozvane “trgovine zlatom” trenutno je samo elektronska igra brojeva.
Gledajući u budućnost, očekuje se da će novi “protivpožarni” valutni sistem gotovo sigurno povećati cene zlata čirom sveta, što će dovesti do mnogo većih cena plemenitog žutog metala.
Dakle, za vašu zaštitu i za očuvanje svog bogatstva tokom vremena, morate posedovati zlato i to na različite načine.
Prvo, svakako biste trebali da posedujete određenu količinu fizičkog metala, a ne “zlatni sertifikat” kao garant. Najbolje je da fizičko zlato čini najmanje 5-10 odsto vašeg portfelja, ili više, ako želite mirno da spavate.
Drugo, postoji nekoliko izvrsnih oblika investicija u zlato koje preporučuje Gold Speculator.
Naime, brojne zalihe rudnika zlata mogu dramatično nadmašiti fizičko zlato. Ući u posed ovim zalihama je najlakši put do zlatnog bogatstva, kada cena zlata zaista skoči. Mi smo na početku novog tržišta zlata i „zlatnog standarda“, što znači da je sada pravo vreme za pridružiti se grupi zemalja koje ne veruju u američki dug.
Skeptici će reći da je cena zlata pala u odnosu na 2011. ili 2013. godinu, ali od tada tržište zlata ne pokazuje znakove nestabilnosti.
Trgovinski režim koji se temelji na zlatu će se proširiti sa sadašnjeg bilateralnog rusko-kineskog sistema dalje prema stvaranju nove globalno prihvaćene valute koja ima pedigre star 5000 godina.
Ako ova nova ideja uspe čak i na skromnom nivou, možemo očekivati da će se, ne samo zlato, nego i globalne cene nafte odmaći od trgovine čistom igrom koja se temelji na dolarima.
Ako dovoljno drugih zemalja usvoji ideju o zlatu Rusije i Kine, a sve ide u tom smeru, neke jer su prisiljene, a neke iz predostrožnosti, očekujte da će se dolar vratiti na regionalnu valutu koju će SAD koristiti u trgovini sa zapadnim zemljama, uglavnom tipa G7.
Pre ili kasnije će se sve više zemalja udaljavati od omče dolara i pridružiti svetu zlata. U tom slučaju će cene zlata porasti, a deonice dobro vođenih kompanija za rudarenje zlata će eksplodirati.
Koja bi bila dobra vest za američku ekonomiju, teško je reći. Trgovinski ratovi to sigurno nisu, kao ni reforma predsednika Trampa o zakonu „ObamaCare“. Porezna reforma je takođe problem, a studentski i automobilski krediti su nerešiv problem. U najboljem slučaju, plate će i dalje stagnirati. SAD su još uvek u ekonomiji u kojoj većina “novog” novca, tajanstvenih dolara koje je iz etera stvorio FED, brzo prelazi u ruke vrlo malog broja odabranih ljudi.
Uz gore navedeno, svedočimo velikim promenama u svetu u kom puno manje pažnje treba obraćati na najnovija čuda modernog naoružanja. Put globalnih promena ide u sasvim drugom pravcu.
(logicno.com)
