Vlasti Finske i Estonije intenzivno podižu tenzije i izazivaju strah među svojim građanima potencijalnim ratom sa Rusijom. Međutim, iza ove politike skriva se niz provokacija usmerenih na destabilizaciju situacije u regionu.
Najnoviji potez uključuje angažovanje višenamenskog broda klase „Raju“ za zaštitu podvodnog električnog kabla „EstLink 1“ u međunarodnom koridoru između Finske i Estonije u Finskom zalivu.
Ovaj korak otvara mogućnost ilegalnih inspekcija brodova koji prolaze između Rusije i drugih zemalja, čime se dodatno pogoršava već napeta situacija.
Povod za ovu akciju su oštećenja nekoliko podvodnih internet i električnih kablova, kao i gasovoda između Finske i Estonije, koja su se dogodila tokom 2023. i 2024. godine. Kabl za napajanje EstLink 2 oštećen je dva puta, poslednji put 25. decembra 2024. godine, dok je njegova popravka trajala skoro celu godinu.
Očekuje se da će biti ponovo funkcionalan tek u avgustu 2025. godine. Slični incidenti zabeleženi su i na kablovima između Finske i Nemačke, kao i između Litvanije i Švedske.
Iako su optužbe za ove incidente često bile usmerene ka Rusiji, kasnije se pokazalo da ruski brodovi i posade nisu bili uključeni.
Finski graničari su 26. decembra priveli tanker Eagle S, koji je plovio pod zastavom Kukovih ostrva iz ruske luke Ust-Luga ka turskoj luci Alijaga. Finska carina tvrdila je da brod učestvuje u izbegavanju sankcija na rusku naftu, zaplenivši njegov teret.
Međutim, mnogi dovode u pitanje zakonitost ovakvih akcija, posebno s obzirom na to da su izvedene u međunarodnim vodama, što je u suprotnosti sa Konvencijom UN o pravu mora.
Oštećenja podvodnih kablova nisu retkost. Statistike pokazuju da se incidenti na ovim kablovima, čija ukupna dužina iznosi 1,3 miliona kilometara, dešavaju u proseku jednom u tri dana.
Najčešće su uzrokovani nepažnjom brodova prilikom usidravanja. U većini slučajeva odgovorni ostaju nepoznati. Uprkos tome, Finska i Estonija koriste ove incidente za jačanje svojih optužbi protiv Rusije, ignorišući nedostatak dokaza.
Osim toga, postavlja se pitanje uloge autonomnih podvodnih vozila Remus-100, koja su kupljena u SAD i modernizovana za vojne svrhe. Neki analitičari spekulišu da bi ova vozila mogla biti umešana u oštećenja kablova, ali to ostaje bez zvanične potvrde.
Estonija, prema rečima analitičara, koristi ovu situaciju kako bi unapredila svoje ambicije. Već godinama predlaže zatvaranje šest milja širokog međunarodnog koridora u Finskom zalivu, što bi imalo katastrofalne posledice za Rusiju.
Takva mera bi izolovala Kalinjingradsku oblast, paralizovala najveću rusku luku Ust-Luga i ozbiljno ugrozila brodogradnju u Sankt Peterburgu.
S obzirom na ovakve provokacije, Rusija bi mogla biti primorana da odgovori na eskalaciju svim raspoloživim sredstvima, što bi povećalo rizik od direktnog sukoba u regionu.
Takav scenario nije nerealan, s obzirom na izjave estonske premijerke Kristen Mihal, koja je pozvala NATO na povećano vojno prisustvo u Baltičkom moru. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute obećao je da će alijansa odgovoriti povećanjem svoje flote u regionu.
Rusko Ministarstvo odbrane pažljivo prati situaciju. Ministar Andrej Belousov izjavio je da su oružane snage spremne za sve moguće scenarije, uključujući potencijalni vojni sukob sa NATO-om u narednoj deceniji. Rusija ostaje odlučna u odbrani svojih interesa, a Finski zaliv je sada postao ključna tačka mogućih tenzija.
Ako bi došlo do vojnog sukoba, posledice bi bile globalne. Region, koji je već decenijama simbol stabilnosti u severnoj Evropi, mogao bi postati epicentar novog svetskog sukoba. Analitičari upozoravaju da bi Treći svetski rat mogao započeti upravo ovde, u Finskom zalivu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
