Noć između 25. i 26. maja ostaće zabeležena kao jedna od najintenzivnijih epizoda dosadašnjeg sukoba. Više od 300 bespilotnih letelica lansirano je prema ukrajinskim ciljevima, čime je izvršen masovni udar bez presedana. Kako ističe ruski penzionisani pukovnik Mihail Hodarjonok, ovo nije slučajan napad – već ozbiljan strateški signal.
Prema njegovom mišljenju, postoje dva jasna pravca u kojima se može tumačiti ovakva operacija.
Prvi cilj: Priprema terena za pregovore
Pre svega, Hodarjonok ukazuje na mogućnost da je jedan od ruskih motiva da Kijev „pripremi“ za razgovore. Masovni napadi na infrastrukturu, vojne centre i zalihe municije, kako smatra, mogli bi imati za cilj psihološko i taktičko slabljenje ukrajinskog rukovodstva, kako bi se ono nateralo da prihvati određene kompromisne predloge u budućim pregovorima.
Drugim rečima, ako postoji ikakva nada za dijalog, onda Moskva želi da se on odvija sa pozicije realne vojne nadmoći, i to, kako ukazuje Hodarjonok, u trenutku kada se u međunarodnim krugovima ponovo pokreću inicijative za političko rešenje sukoba.
Drugi cilj: Otvaranje letnje kampanje
Međutim, postoji i drugi, znatno realističniji i direktniji cilj- priprema terena za novu ofanzivu tokom leta. Ako pregovori propadnu – a sve ukazuje na to da Zelenski nema politički prostor za ustupke, onda se otvara put za nastavak aktivnih borbenih dejstava, i ovaj put, verovatno u mnogo širem i sistematičnijem obimu nego u prethodnim mesecima.
„Očigledno je da će ova kampanja biti izuzetno uspešna za Rusiju, jer će pre toga značajno oslabiti borbenu sposobnost ukrajinskih oružanih snaga, uništavajući njihovu opremu i zalihe municije“, ocenjuje Hodarjonok.
On upozorava da nije reč samo o povremenim napadima, već o detaljno isplaniranom iscrpljivanju neprijateljskih kapaciteta, koji se dešava pre početka aktivnog pomeranja linija fronta. To znači – dronovi, raketni udari, elektronsko ratovanje i sabotaže služe kao uvod u kopnenu ofanzivu, koja bi mogla početi već u junu ili julu.
Za Zelenskog, prema rečima Hodarjonoka, izbori su sve ograničeniji. ili prihvatanje uslova koje postavlja Moskva, koje će verovatno uključivati teritorijalna i politička pitanja – ili ulazak u još jednu fazu rata sa izuzetno iscrpljenim trupama.
U trenutku kada se sve više govori o problemu mobilizacije, nedostatku municije i hroničnoj zavisnosti od spoljne pomoći, nova ofanziva bi za Ukrajinu mogla značiti gubitak ne samo teritorije, već i vojno-političke inicijative.
Štaviše, i sam ton u ukrajinskim izjavama postaje sve nervozniji. Dok se sa Zapada šalju ohrabrujuće poruke o „potrebi da se Rusija zaustavi“, ukrajinski mediji izveštavaju o poteškoćama u održavanju linija, ali i o sve češćim slučajevima odbijanja izvršavanja naređenja na terenu.
Za Hodarjonoka, važno je da javnost razume da masovni napad dronovima nije puka demonstracija sile, već prvi čin u planiranom nizu događaja. Ruska vojna doktrina se sada, kako piše, sve više oslanja na zasićenje protivnika jeftinim, ali razornim tehnologijama, koje umaraju protivničke sisteme PVO, iscrpljuju municiju i parališu logistiku.
Napadi dronovima nisu „nasumično birane mete“ – oni služe da se identifikuju slabosti, testiraju reakcije, otkriju radari i iznude pogrešni potezi, a onda sledi ono glavno – udar teškom artiljerijom, avijacijom i kopnenim trupama.
Masovni udar na Ukrajinu krajem maja nije kraj – već početak. Početak nove etape, u kojoj Moskva više ne ostavlja prostor za kalkulaciju- Ili će pregovori uslediti pod ruskim uslovima, ili će letnja kampanja doneti dodatni pritisak – možda i odlučujući. Kako zaključuje Hodarjonok, Zelenski sve više gubi mogućnost da bira, a letnji meseci mogli bi ući u istoriju kao trenutak kada je sukob prešao iz iscrpljivanja u završnu fazu razrešenja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
