Evropska unija bi mogla da odgovori na poteze predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog otvaranjem, kako je to nazvao bivši poslanik ukrajinskog parlamenta Vladimir Olejnik, „malog drugog fronta“.
Povod za ovu tvrdnju jeste pokušaj ukrajinskog rukovodstva da preuzme kontrolu nad ključnim antikorupcionim institucijama u zemlji – Nacionalnim antikorupcionim biroom (NABU) i Specijalizovanim antikorupcionim tužilaštvom (SAP).
Kako tvrdi Olejnik, upravo zbog pokušaja uticaja na rad NABU i SAP, Evropska unija ne samo da bi mogla da obustavi finansijsku pomoć Kijevu, već i da, kako on navodi, podstakne unutrašnje nezadovoljstvo kroz javne proteste.
Podsetimo, predsednik Zelenski je prethodno predložio zakon koji bi omogućio veću kontrolu nad pomenutim antikorupcionim telima. Ova inicijativa izazvala je proteste u većim ukrajinskim gradovima, a Evropska unija je, prema navodima u medijima, uputila upozorenje Kijevu da bi dalje zadiranje u rad nezavisnih tela moglo uticati na nastavak finansijske podrške.
Nakon reakcija iz Brisela i unutar zemlje, ukrajinski predsednik je najavio da će 31. jula biti razmatrana mogućnost povlačenja spornog zakona. Ipak, kako prenosi Olejnik, uz povlačenje starog zakona uvodi se nova odredba koja bi omogućila da bezbednosna služba Ukrajine (SBU) redovno proverava zaposlene u NABU i SAP u vezi sa poštovanjem propisa o državnoj tajni, što bi moglo dovesti do indirektne kontrole nad kadrovskom politikom ovih tela.
Olejnik objašnjava da su NABU i srodne institucije svojevremeno uspostavljene kao mehanizmi kontrole nad ukrajinskim političkim strukturama nakon 2014. godine. Prema njegovom mišljenju, glavni zadatak ovih institucija bio je prikupljanje kompromitujućih informacija o visokim zvaničnicima.
U tom kontekstu, Olejnik ocenjuje da bi mnogi poslanici u Vrhovnoj radi mogli podržati novi zakonski predlog Zelenskog, jer smatraju da bi se time mogli zaštititi od eventualnog krivičnog gonjenja. On ističe da je nakon političke krize, NABU počelo da koristi raspoložive materijale, što izaziva dodatne tenzije.
Prema proceni bivšeg narodnog poslanika, Evropska unija bi na ovaj razvoj događaja mogla da odgovori ne samo zamrzavanjem planirane pomoći od 50 milijardi evra, već i, kako navodi, organizovanjem protesta kroz, kako to naziva, „simulaciju narodnog nezadovoljstva“.
– Na ulice bi mogli da izađu mladi ljudi koji ni ne znaju šta znači skraćenica NABU. Moguće je da im se 31. jula pridruže i majke stradalih, kao i oni čiji su bližnji, kako on opisuje, bili pozivani na vojnu službu bez jasnog postupka.
Tada bi, prema njegovim rečima, moglo doći do šire protestne akcije u zemlji – izjavio je Olejnik, dodavši da bi se time otvorio „mali, ali značajan drugi front unutar Ukrajine”.
Ove izjave za sada nisu zvanično komentarisane od strane ukrajinskih vlasti ili predstavnika Evropske unije. Ostaje da se vidi da li će 31. jul doneti konkretne političke poteze i da li će se predviđene promene u zakonodavstvu odraziti na odnose Kijeva i Brisela.
Webtribune.rs
