Predsednik Brazila, Žair Bolsonaro, upozorava da će Argentina postati “druga Venecuela” u slučaju da na izborima pobedi “kiršnerizam” sa bivšom predsednicom Kristinom Fernandez de Kiršner.
“Možda će se opozicija nakratko vratiti na vlast, stoga smo zabrinuti, jer ovde, u Južnoj Americi, ne želimo još jednu Venecuelu”, rekao je brazilski predsednik u četvrtak.
Od početka krize u Venecueli vlada Brazila je dala punu podršku Huan Gvaidu, predsedniku Narodne skupštine Venecuele, koju kontroliše opozicija, ali je nelegitimna od 2016. Bolsonaro je pozvao na vraćanje demokratije u Venecuelu, čime je izazvao osudu Karakasa.
[adsenseyu1]
Na konferenciji za medije održanoj u Braziliji, glavnom gradu zemlje, Bolsonaro je ekonomske poteškoće s kojima se suočava Argentina pripisao činjenici da je argentinski predsednik Maurisio Makri samo “napola” sproveo liberalne reforme koje je predložio za spašavanje ekonomije.
“Argentina je izvršila reforme napola i Makri je sada u nevolji a problemi se gomilaju”, rekao je brazilski predsednik.
Usred ozbiljne ekonomske krize Argentina će za šest meseci održati predsedničke izbore, a Makri će se opet kandidovati za predsednika.
Međutim, nakon pobede na izborima i preuzimanja vlasti u decembru 2015. godine, vlada Makrija je stalna meta kritika zbog kontroverznih mera kao što su ogromna poskupljenja komunalnih usluga i javnog prevoza, masovna otpuštanja i opšte orijentacije na stroge mere štednje, što ga je učinilo jednim od najnepopularnijih predsednika Argentine.
Osim toga, korupcija koja okružuje Makrija i njegovu porodicu budi veliko nezadovoljstvo među Argentincima, koji doslovno mrze vladu koju karakterše opšte povećanje siromaštva u zemlji.
U međuvremenu je istraživanje, sprovedeno od strane kompanije Image and Political Management Consultancy (CIGP) o predsedničkim izborima, objavljeno prošlog januara, otkrilo kako će bivša predsednica Argentine poraziti Makrija već u prvom krugu predsedničkih izbora. Ranije godine je Makri, usprkos svemu što je uradio, imao nešto bolji rejting, ali je on ubrzano počeo da pada nakon uzimanja velikih pozajmica od Međunarodnog monetarnog fonda.
Kako bi mu MMF odobrio te kredite, Makri je ukinuo nekoliko ministarstava, uglavnom zaduženih za socijalne usluge.
Trenutno nije jasno hoće li se kandidovati bivša predsednica Kristina Fernandez de Kiršner ili njen stranački kolega Serhio Masa, ali ankete u januaru pobedu daju i bivšoj predsednici i njenom kolegi iz Fronta Renovador, ali bi Kristina Fernandez de Kiršner pobedila već u prvom krugu, dok bi Mas u polarizovanoj Argentini, u drugom krugu ipak imao poteškoća.
Ovakav ishod uopšte ne čudi. Argentinci su nakon više od decenije vladavine Nestora i Kristine Kiršner odabrali “promene” i dobili su Maurisija Makrija.
U jednom mandatu je Makri uspeo da uništi više od decenije rada na oporavku zemlje od bankrota 2002. i da argentinsku ekonomiju, koja se vidno oporavila pod predsednicom Kiršner, gurne u zastrašujuću situaciju. Pezo je potonuo u odnosu na dolar, ekonomske aktivnosti naglo padaju, a siromaštvo raste.
Finansijski procenitelji u godini predsedničkih izbora zakazanih za oktobar nemaju dobre vesti za vladu argentinskog predsednika Maurisija Makrija.
U martu je argentinski pezo zabeležio rekordnu devalvaciju u odnosu na dolar. Nacionalna valuta je naglo pala na 43,90 peza za dolar na veleprodajnom tržištu.
Međutim, predsednik se osećao ugodno, jer, prema njegovim rečima, prema procenama nacionalne potražnje u zemlji nema manjka dolara. Možda on očekuje protok od 50 milijardi dolara koje mu je pozajmio Međunarodni monetarni fond (MMF).
Ekonomisti osuđuju politiku devalvacije od strane vlade. Državni nacionalni institut za statistiku i popis stanovništva (INDEC) iz Argentine saopštio je da je ekonomska aktivnost treće najveće ekonomije u Latinskoj Americi u januaru zabeležila pad od 5,7 odsto u odnosu na isti mesec 2018. godine.
Uporedo s tim, kao rezultat vladinih finansijskih politika, stopa siromaštva u Argentini je u drugoj polovini 2018. godine porasla na 32 odsto, pri čemu je 6,7 odsto stanovništva palo u kategoriju ekstremnog siromaštva.
Političke stranke se pripremaju za unutarstranačke izbore koji će se održati u avgustu, kada će se odrediti kandidati za predsedničke izbore u oktobru. Imidž Makrija, zbog njegovih neispunjenih predizbornih obećanja, nije posebno povoljan.
Prema najnovijem istraživanju koje je u martu ove godine sprovela konsultantska kompanija Management & Fit, više od 62 odsto Argentinaca “ne odobrava” način na koji vlada vodi zemlju.
[adsenseyu4]
Hoće li se Kristina Kiršner kandidovati?
“Niko ne zna. Ona će zadržati tu nedoumicu neko vreme, procenjujući prednosti i mane predsedničke trke”, izjavio je politički analitičar Serhio Berenstejn.
Kiršner je dosad ćutala o svojim planovima, ali postoje noviji znakovi da pokušava da mobilizuje svoje pristalice.
Kiršner je 14. marta na tviteru podelila dirljivi video spot u stilu kampanje o svojoj 29-godišnjoj ćerki Florensiji, koja je na Kubi na lečenju zbog brojnih zdravstvenih problema. U videu je Kristina Kiršner za otežavanje stanja njene ćerke okrivila “žestoki progon” od strane vlasti cele njene porodice zbog korupcije.
Drugi posmatrači ističu da su razočaravajući ekonomski rezultati Argentine pod predsednikom Maurisijom Makrijem dali savršen scenario za povratak bivše predsednice.
“Neverovatno je zamisliti da će se ona jednostavno predati. S obzirom na snagu njenog karaktera, ne vidim da se to događa”, rekao je Nikolas Saldias, istraživač za Argentinu Centra Wilson.
Ipak, nedavno je samo trećina ispitanika mislila da će se ona kandidovati, a 39 posto ih je reklo kako nisu sigurni.
Kiršner bi mogla da odluči da bude podrška kolegi “peronistu” i dobrim udarcem pobedi Makrija.
“Postoje neke odluke koje Kristina treba da donese, koje uvek iznenade čak i njene bliske saradnike”, izjavio je Ugo Alkonada Mon, urednik časopisa La Nacion.
“Kada razgovaram s ljudima unutar njenog bliskog kruga, uključujući i bivše ministre, oni daju različite odgovore”, rekao je Mon.
Može li da pobedi?
Anketa sprovedena u prvoj nedelji aprila navodi kako Kiršner pobeđuje Makrija za oko dva postotna boda. Ali ako argentinska ekonomija i dalje bude tonula, njeni izgledi će se poboljšati.
Zapravo, recesija je najsnažnije uticala na potencijalne birače Kiršner. Izveštaj objavljen prošle nedelje na Katoličkom univerzitetu u Argentini pokazuje da je siromaštvo s 26,6 posto u 2017. poraslo na 31,3 posto u 2018. Najveće stope rasta siromaštva se beleže u Buenos Ajresu i okolnom gradskom području, gde jača biračka baza bivše predsednice.
“To sugeriše da je svaka dobra volja koju je Makri i mogao da ima zbog poboljšanja ulaganja u infrastrukturu ili bilo čega sličnog, zapravo raspršena. Kristina sada ima veće šanse za borbu nego pre godinu dana”, rekao je Nikolas Saldias.
Hoće li ići u zatvor?
Na primer, tako se Žair Bolsonaro prošle godine u Brazilu rešio popularnog bivšeg predsednika Lule da Silve, koji je poslat u zatvor po presudi zbog korupcije samo nekoliko meseci pre pokušaja kandidovanja za treći mandat. Može li se to ponoviti u Argentini? Malo je verovatno.
“Kiršner će pre postati predsednica nego što će završiti kao Lula”, izjavila je Natalia Volosin, argentinska advokatica i stručnjak za korupciju.
Za početak, prvo suđenje u slučaju vezanom za neregularne ugovore o javnim radovima pre i za vreme njenog predsedanja je odloženo više puta i nije planirano da počne do maja. Očekuje se da će ona pozvati više od stotinu svedoka.
“Gotovo sam sigurna da će biti osuđena, ali to ne znači da će otići u zatvor”, rekla je Natalia Volosin za AQ.
Sudija može ponovo da zatraži njen pritvor, navodeći rizik od bekstva. Međutim, bivša predsednica trenutno ne može biti uhapšena, nakon što je osvojila mesto u Senatu i ima imunitet u Kongresu od 2017. Senat joj može oduzeti taj imunitet sa dve trećine glasova, ali njene kolege peronisti u Kongresu su uvek govorili da će pobediti na sudu, što znači da bi bilo kakvo uverenje morao podržati najviši sud u Argentini i “njoj sklon” Vrhovni sud.
Osim ako Kiršner ne bude osuđena i svi pravni apeli budi iscrpljeni, ne postoji ništa što bi je sprečilo da se kandiduje za predsednici. Ako pobedi, njene šanse za odlazak u zatvor će se značajno smanjiti. U Argentini postoji nepisana tradicija koja predsednicima dopušta da kazne pričekaju dok ne završe svoj legitimni mandat.
“To nije zvanično, ali je tako”, rekao je Alkonada za AQ.
Čak i nakon odlaska s predsedničke dužnosti, sudovi u Argentini imaju istoriju odbacivanja slučajeva, ako je prošlo mnogo vremena. To se dogodilo u slučaju bivšeg predsednika Karlosa Menema, kog je žalbeni sud oslobodio zatvorske presude za nezakonitu prodaju oružja ’90-ih, jer je od toga prošlo više od dve decenije. Čak i ako Kiršner izgubi, ovakvi presedani i drugi oblici sudskog i političkog manevrisanja mogli bi joj jamčiti da neće u zatvor.
To ne znači da se Kiršner spustila s Anda. Ako se kandiduje i izgubi predsedništvo, ne ode u inostranstvo, a njeni saveznici završe loše, takođe može izgubiti mnogo od svog političkog uticaja. To bi moglo naterati Kongres da joj oduzme imunitet.
– Može li se to dogoditi? Da, kaže Alkonada. – Je li to verovatno? To je drugo pitanje.
(logicno.com)
