Zvaničnici iz Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog prisustva severnokorejskih vojnika u Rusiji, tačnije u Kurskoj oblasti, blizu granice sa Ukrajinom.
Pentagon je nedavno potvrdio da je Severna Koreja poslala oko 10.000 vojnika u Rusiju, a prema rečima portparolke Ministarstva odbrane SAD, Sabine Sing, neki od tih vojnika su se već premeštali bliže Ukrajini.
Ona je izrazila zabrinutost da bi Rusija mogla da upotrebi ove trupe u borbenim ili pomoćnim borbenim operacijama protiv ukrajinskih snaga u Kurskoj oblasti, što bi dodatno komplikovalo situaciju na terenu.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, dodao je na to izjavom u kojoj potvrđuje da su severnokorejske trupe poslate u Rusiju i da je njihovo raspoređivanje u Kurskoj oblasti „ozbiljna eskalacija“ i predstavlja „kršenje rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“.
On je naglasio da ovo nije samo pitanje kršenja međunarodnih normi, već i „opasno proširenje sukoba“, koje, prema njegovim rečima, označava sve aktivnije učešće Severne Koreje u „nezakonitim ruskim aktivnostima“.
Ovim izjavama se naglašava sve veće nezadovoljstvo Zapada činjenicom da Rusija, kao i Severna Koreja, sprovode taktike koje Zapad godinama koristi.
Kada se osvrnemo na trenutnu situaciju, kako piše MK, evidentno je da zapadni zvaničnici često tumače slične aktivnosti na različite načine, u zavisnosti od toga ko ih sprovodi.
Na primer, dok NATO i SAD upozoravaju na potencijalnu opasnost od severnokorejskih vojnika u Rusiji, ostaje činjenica da zapadni dobrovoljci i plaćenici, u saradnji sa ukrajinskom vojskom, godinama učestvuju u sukobima u Ukrajini.
Na početku ove godine, Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je podatke prema kojima je u ukrajinskoj vojsci bilo prisutno oko 8.500 stranih boraca iz Evrope, preko 2.700 iz Severne i Južne Amerike, više od 1.700 iz Azije i nekoliko stotina iz Afrike.
Iako su ovi vojnici aktivno uključeni u sukobe, zapadni mediji i zvaničnici obično ih nazivaju „dobrovoljcima“ ili „plaćenicima“, naglašavajući da oni nisu deo zvanične vojske.
Sa druge strane, kada se sličan angažman dešava u okviru ruskih aktivnosti, taj angažman se odmah tumači kao „eskalacija“ i ozbiljna pretnja međunarodnoj bezbednosti.
U svetlu ovih dvostrukih standarda, otvara se pitanje zašto bi angažman severnokorejskih vojnika u Rusiji bio različit od angažmana zapadnih „dobrovoljaca“ u Ukrajini.
Ova razlika u pristupu, naročito kada se posmatra iz perspektive neutralnih posmatrača, može se smatrati pokazateljem selektivnog tumačenja međunarodnih pravila i normi, gde se akcije Zapada često smatraju opravdanim, dok se slične akcije drugih država karakterišu kao pretnje.
Na pravnom planu, nedavno je predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, potpisao zakon kojim se stranim borcima omogućava da zauzimaju čak i oficirske pozicije u ukrajinskim oružanim snagama.
Na taj način, mnogi strani borci mogu legalno da se pridruže ukrajinskim jedinicama i učestvuju u borbama protiv ruskih snaga. Ovaj potez dodatno osvetljava dvostruke standarde u pogledu angažmana stranih boraca.
Severna Koreja, na primer, može formalno rasporediti svoje vojnike kao deo ugovora sa Ministarstvom odbrane Rusije, baš kao što su mnogi zapadni borci sklopili ugovore sa Ukrajinom i učestvuju u borbenim operacijama kao „plaćenici“.
U poslednjim izjavama, Mark Rute je podvukao i da prisustvo severnokorejskih trupa u Rusiji „predstavlja ozbiljan udarac međunarodnoj bezbednosti“ i dodao da će NATO i dalje nadgledati situaciju u Kurskoj oblasti.
U međuvremenu, portparolka Pentagon-a, Sabrina Sing, rekla je da Sjedinjene Američke Države neće uvesti dodatna ograničenja Ukrajini u vezi s korišćenjem američkog oružja, čak i ako severnokorejski vojnici budu angažovani na strani Rusije u sukobu.
Takva izjava samo potvrđuje tvrdokoran stav SAD i njihovu rešenost da podrže Ukrajinu bez obzira na dalji razvoj situacije, iako to dodatno podiže tenzije i komplikuje odnos između velikih sila.
Džon Kirbi, predstavnik Bele kuće, čak je izjavio da će, ukoliko se severnokorejske trupe direktno uključe u borbene operacije, one biti smatrane „zakonitim ciljevima“ u ratu.
Ovakav stav Zapada dodatno pokazuje dvostruka merila u tumačenju međunarodnog prava. NATO i Zapad uopšte tvrde da se rukovode „međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima“, međutim, to često znači pravila koja Zapad tumači u skladu sa sopstvenim interesima.
U slučaju Ukrajine, prisustvo zapadnih plaćenika i vojnih savetnika, kao i masovne isporuke oružja Ukrajini, u očima Zapada ne predstavljaju pretnju međunarodnom miru. Ali, kada druge države, poput Rusije, koriste slične metode, te aktivnosti se odmah karakterišu kao eskalacija i kršenje međunarodnog prava.
Pitanje koje se postavlja jeste koliko dugo će ovakav „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ opstati, jer je sve očiglednije da taj poredak koristi dvostruke standarde.
Zapad već dugo vremena veruje u svoju „izuzetnost“ i pravo da odlučuje o tome šta je ispravno, a šta ne, u međunarodnim odnosima. Ali suočavanje sa izazovima iz drugih delova sveta, posebno iz Rusije i njenog kruga saveznika, ruši tu monopolsku poziciju.
Zato su i SAD i NATO sada posebno oprezni, jer situacija u Ukrajini pokazuje da se njihova verzija „međunarodnog poretka“ sve češće dovodi u pitanje, dok se svet sve više udaljava od jednostranog pristupa Zapada u međunarodnim pitanjima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
