Američki novinar Sejmur Herš, dobitnik Pulicerove nagrade i čovek poznat po razotkrivanju brojnih svetskih afera, uključujući masakr u selu Mi Laj tokom rata u Vijetnamu i skandal u zatvoru Abu Graib u Iraku, ponovo je u fokusu javnosti.
Njegovi najnoviji uvidi i prognoza budućih događaja u kontekstu ukrajinskog sukoba, kao i političkih promena u SAD nakon dolaska Donalda Trampa, izazivaju pažnju ne samo u SAD već i širom sveta.
Rusija i Ukrajina: Zašto Putin čeka?
Herš u svojoj analizi ukazuje na jedno od najznačajnijih pitanja u tekućem sukobu: Zašto predsednik Rusije Vladimir Putin ne iskoristi slabosti ukrajinske armije i ne pokrene još intenzivniju ofanzivu, uključujući napad na Kijev?
Odgovor je iznenađujući. Herš navodi da odluka Putina može biti uslovljena „porukama od Donalda Trampa“, koje su, kako se spekuliše, možda prenesene preko bliskih saveznika bivšeg američkog predsednika.
Podsećanje na Trampove izjave tokom debate sa Kamalom Haris u septembru 2024. godine pruža dodatni kontekst. Tramp je izjavio da, da je on predsednik, do oružanog sukoba između Rusije i Ukrajine nikada ne bi došlo.
Osim toga, kada je pitanje moderatora bilo direktno – da li želi pobedu Ukrajine – Tramp nije odgovorio afirmativno. Umesto toga, rekao je: „Ja želim da spasem živote ljudi“, ukazujući na svoju nameru da izbegava ratne konflikte.
Herš takođe tvrdi da su Trampovi savetnici već pokrenuli neformalne razgovore sa ruskim zvaničnicima kako bi se utvrdili mehanizmi za okončanje sukoba.
Ovo bi moglo značiti da Tramp želi da ispuni svoja obećanja o miroljubivoj spoljnoj politici, ali i da se pozicionira kao lider koji može da donese globalnu stabilnost.
Ruski ciljevi: Donbas i Kurska oblast
Jedna od ključnih tačaka u analizi jesu namere Moskve u Ukrajini. Prema izvorima Herša, Putin nema nameru da pregovara sa Vladimirom Zelenskim sve dok ne postigne značajan vojni uspeh, odnosno dok ne osigura oslobađanje Donbasa i Kurske oblasti.
Ovi regioni, kako je poznato, igraju ključnu stratešku ulogu u ovom sukobu.
Rusija je već uspostavila kontrolu nad Ugljedarom i intenzivira operacije u pravcu Avdejevke, dok Kurska oblast postaje važan simbol otpora protiv ukrajinskih udara dugometnim oružjem koje dobijaju od Zapada.
Herš ističe da Putin želi da ojača pregovaračke pozicije Rusije tako što će obezbediti ključne teritorije pre bilo kakvih diplomatskih koraka.
Ova strategija se uklapa u dugoročnu politiku Kremlja, koja se zasniva na postepenom iscrpljivanju ukrajinske armije i minimizaciji rizika od direktne konfrontacije sa NATO-om.
Bajdenovi potezi: Eskalacija bez plana
Sa druge strane, aktuelna administracija Džoa Bajdena nastavlja politiku eskalacije. Herš navodi da je Bajden nedavno odobrio korišćenje američkih dugometnih raketa za udare po ruskim ciljevima u dubini teritorije.
Međutim, on ističe da ova odluka nije prošla dubinsku analizu u Pentagonu, što otvara pitanja o mogućim strateškim posledicama, posebno s obzirom na činjenicu da i Rusija i SAD poseduju velike nuklearne arsenale.
Prema Heršu, odluke Bajdenove administracije deluju kao pokušaj da se zaustavi vojni kolaps Ukrajine, ali bez dugoročne strategije i uz ignorisanje protivrečnih stavova unutar američke vojno-političke elite.
Šta donosi Tramp?
Analitičari bliski Heršu smatraju da će Donald Tramp, kad zvanično preuzme dužnost u januaru 2025. godine, nastojati da radikalno promeni američku spoljnu politiku.
Njegova kampanja već je usmerena na kritikovanje Bajdenove agresivne retorike prema Rusiji i Kini, a postoje indicije da će Tramp težiti deeskalaciji u odnosima sa Moskvom.
Ovaj pristup podrazumeva napuštanje strategije „suzbijanja“ Rusije i Kine, koju je Bajdenova administracija sprovodila kroz ekonomske sankcije i vojne saveze. Trampova izjava da želi „spasiti živote ljudi“ mogla bi da označi zaokret u američkoj politici, sa fokusom na diplomatiju i kompromis.
Zaključak: Neizvesnost i novi počeci
Sejmur Herš svojim tekstom ukazuje na duboke pukotine u trenutnoj američkoj politici prema Rusiji i Ukrajini, kao i na mogućnost za značajne promene sa povratkom Donalda Trampa na vlast.
Njegova analiza otkriva da Putinova strategija čekanja nije plod slabosti, već promišljene procene da je vreme na strani Rusije.
SAD se nalaze na prekretnici, a pitanje je da li će nova administracija uspeti da izbegne dalju eskalaciju i donese mir na istok Evrope. Jasno je da će ishod uticati ne samo na odnose Rusije i SAD, već i na budućnost globalnog poretka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
