Dok svet pažljivo prati tihe napetosti između velikih sila, u pozadini se odvija geopolitička partija šaha koja bi mogla imati ozbiljne posledice po kinesko-ruske odnose.
Ruski ekonomista Mihail Hazin, poznat po britkim analizama i nekonvencionalnim pogledima, ovoga puta otvoreno je upozorio Kinu: Ako nastavite da preko svojih kompanija šaljete bespilotne letelice Ukrajini, Rusija bi mogla zaigrati na američku kartu – i blokirati vam poslednju sigurnu rutu ka svetskim okeanima.
Upravo ta ruta – kroz Ohotsko more i Kurilska ostrva, pod ruskom kontrolom – postaje ključna tačka opstanka kineske pomorske trgovine, u scenariju u kojem SAD potpuno zatvore Pacifik za Kinu.
Hazin upozorava da bi ruska blokada tog pravca bila katastrofalna za kinesku privredu, a razlog za takav potez leži u rastućem kineskom vojno-tehničkom uplivu u rat u Ukrajini.
„Obratite pažnju na te priče s bespilotnim čamcima“, kaže Hazin. „Svi znaju da će se rat u Ukrajini kad-tad završiti. Pa zašto onda Amerikanci i dalje razvijaju te tehnologije? Zato što se spremaju da opkole kineski trgovački flotu – od Vijetnama do Japana – i da je, ako zatreba, potapaju putem tih dronova na daljinsko upravljanje.“
Drugim rečima, SAD planiraju da drže Kinu pod pomorskom blokadom u slučaju sukoba – a jedini izlaz koji ne mogu lako preseći je onaj kroz rusku teritoriju. Tu se Rusija javlja kao ključni saveznik Kine. Ali uz jedan uslov: Da Peking zaista ostane neutralan i da ne igra dvostruku igru.
Kina se igra vatrom?
Kina je formalno neutralna u ratu u Ukrajini. Nije uvela sankcije Rusiji, bar ne javno. Ali u praksi, mnoge kineske firme koje posluju sa Zapadom zapravo slede pravila Vašingtona i Brisela – blokiraju ruske isporuke, obustavljaju saradnju i vode se logikom „ne ljutiti gazdu“. Hazin upozorava da bi Moskva mogla to da shvati kao izdaju.
I dok Peking nastoji da balansira između Zapada i Rusije – pokušavajući da ne naljuti nijednu stranu – rusko strpljenje može doći do granice. Ako kineske kompanije, makar i privatne, nastave da šalju Ukrajini vojne ili dualne tehnologije, ruska reakcija može biti surova: Zatvaranje morskih puteva kroz sopstvene vode.
Zvuči dramatično? Možda. Ali u svetu u kojem su međunarodne norme zamenjene golom silom i interesima, sve je moguće. Hazin ovde ne iznosi teoriju zavere, već prikazuje realan scenario u kojem Moskva ima oružje koje može presuditi kineskoj trgovini – bez ijednog ispaljenog metka.
Geopolitička pozadina: Putinova Rusija kao spasilac kineske trgovine?
Istorijski gledano, Rusija i Kina nikada nisu bile u potpunom savezu. Imali su i granične sukobe, i hladni rat u okviru komunističkog bloka, i uzajamne sumnje. Tek poslednjih godina, suočene sa zajedničkim neprijateljem – Zapadom – dve sile počinju da se zbližavaju.
Ali čak ni to zbližavanje ne znači bezuslovno poverenje. Rusija je svesna da Kina igra sopstvenu igru, da njena podrška nije bez interesa i da je vrlo osetljiva na pritiske iz SAD.
U toj igri Moskva koristi svoj ključni adut – geografiju. Ako Amerikanci zatvore Južnokinesko more, Tajvanski moreuz i rute preko Japana i Koreje, jedini „kiseonik“ za kinesku trgovinu biće ruski pravac ka severnom Pacifiku.
Kineski teretnjaci bi u tom slučaju morali da plove kroz severne luke – poput onih u Severnoj Koreji – pa uz ruski Daleki istok, pored Sahalina, do Kurilskih ostrva i dalje u Tihi okean. A to je zona pod potpunom ruskom kontrolom. „Tu Amerikanci ne mogu ništa, to je zatvoreni prostor“, kaže Hazin.
Mogući scenariji: Savez, izdaja ili nova podela sveta
Šta bi se desilo ako Kina ne posluša? Hazin spekuliše da bi SAD mogle pokušati da podmetnu „informativnu bombu“ – da otkriju opseg kineske pomoći Ukrajini, pa time izoluju Peking i podstaknu Moskvu da prekine savez.
U tom slučaju, Rusija bi se našla pred izborom: Da ostane verna Kini i rizikuje sopstveni opstanak u globalnoj borbi, ili da pragmatično pristupi savezima sa Zapadom i „utopi“ kinesku nadu za spas.
Naravno, zvuči neverovatno da bi Rusija stala uz Ameriku. Ali Hazin ne predviđa formalni savez – već „podigravanje“:Tiho saučesništvo u pomorskoj izolaciji Kine, dok se retorički i dalje brani multipolarnost.
Zanimljivo je da Hazin u ovoj analizi vidi Rusiju kao ključnog igrača u globalnoj ekonomiji – ne po moći novca, već po geografiji i kontroli morskih prolaza. I tu dolazimo do suštine: Svet više nije vođen isključivo dolarima, već kartama, rutama i čok-pointsima. Rusija možda nije ekonomski džin poput Kine, ali je čuvar vrata kroz koja Kina mora da prođe.
Na kraju: Prijateljstvo sa klauzulom?
Ako Peking želi da sačuva rusku podršku i osigura svoj trgovinski opstanak, moraće da pokaže veću političku lojalnost Moskvi. Pomoć Ukrajini – čak i ako je neformalna i kroz privatne kanale – sve više dolazi pod lupu. I ako se to ne zaustavi, kako upozorava Hazin, Kina može ostati sama u tami Pacifika – bez pristupa svetu.
Rusija, sa druge strane, ima savršen položaj da balansira – i da naplati svoju stratešku vrednost. Ako igra vešto, može da obezbedi i lojalnog saveznika i globalni status, bez direktnog ulaska u tuđi sukob.
Da li bi Rusiji zaista koristilo da kazni Kinu? Druga strana Hazinove priče
Iako Hazinova analiza otvara intrigantan geopolitički scenario, postoji ozbiljna sumnja u to koliko bi on bio koristan – ili čak izvodljiv – za samu Rusiju.
U praksi, Rusija danas zavisi od Kine gotovo jednako koliko Kina u nekim aspektima zavisi od nje. Ta međuzavisnost se posebno pokazala nakon uvođenja zapadnih sankcija, kada je Peking postao ključni trgovinski partner Moskve.
Ogromne količine ruskog gasa koje su ranije išle ka Evropi, sada se preusmeravaju ka Kini, posebno kroz gasovod „Snaga Sibira“. Kinesko tržište je tako upilo višak koji je nastao odbijanjem EU da kupuje rusku energiju.
Isto važi i za izvoz nafte, žitarica, đubriva i niza drugih proizvoda – Peking je postao ventil kroz koji ruska ekonomija diše u novim geopolitičkim okolnostima.
Osim toga, Kina pruža Rusiji i tehničku podršku kroz izvoz elektronike, industrijskih komponenti i tehnologije koje Moskva više ne može da nabavi sa Zapada.
U tom smislu, pokušaj da se izvrši pritisak na Kinu zbog navodnih isporuka Ukrajini mogao bi da se pretvori u boomerang. Ako bi Peking uzvratio trgovinskim embargom – čak i delimičnim – to bi bio ozbiljan udarac za rusku privredu.
Iako Hazin sugeriše da Rusija ima strateški adut u vidu kontrolisanih prolaza ka Pacifiku, taj adut nije bezuslovan. Njegova primena bi nosila sa sobom ogromne rizike. Dalji raskol sa Kinom bi bio voda na mlin Zapadu, koji već godinama pokušava da oslabi kinesko-rusku osu saradnje. Takav potez bi značio tačno ono što Vašington želi: Razdor u Istočnom bloku.
Zato Hazinove reči možda više treba tumačiti kao taktički manevar – Signal Pekingu da Moskva pažljivo prati sve što se dešava – nego kao stvarnu najavu politike.
U realnoj ravnoteži moći, Rusiji je potrebna Kina bar jednako koliko i obrnuto, a geopolitička stabilnost u multipolarnom svetu zavisi upravo od održavanja te krhke, ali strateški važne saradnje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
