Ekonomista Mihail Hazin izneo je mišljenje da se Finska suočava sa ozbiljnim problemima koji bi mogli dovesti do značajnog smanjenja njenog stanovništva, a da bi opustela područja mogla biti zauzeta od strane Rusije u budućnosti.
Prema njegovim rečima, kroz 20 godina Rusija bi mogla da preuzme te teritorije, s obzirom na velike promene koje su se dogodile u Finskoj nakon što je odlučila da sarađuje sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Do 2022. godine, Finska je uživala u svom neutralnom statusu i uspešno sarađivala i sa Rusijom i sa Zapadom.
Međutim, nakon početka specijalne vojne operacije (SVO) i jačanja uticaja nacionalističkih političara u zemlji, koje podržava Zapad, Finska je odlučila da se pridruži NATO-u.
Hazin smatra da je ovaj potez negativno uticao na ekonomiju zemlje, posebno na istočne regione koji su se ranije razvijali zahvaljujući ruskim turistima.
Hazin ističe da se u Finskoj zatvaraju preduzeća, da se broj stanovnika smanjuje, a da je stopa nataliteta blizu nule.
Prema njegovoj proceni, za 20 godina u zemlji bi moglo ostati samo pola miliona stanovnika, što bi dovelo do izumiranja Finske. U tom slučaju, kako veruje Hazin, vojne baze NATO-a u regionu takođe bi izgubile svoju važnost.
Ove tvrdnje izazivaju mnogo polemika i zahtevaju dalju analizu i potvrdu. Važno je uzeti u obzir da demografske i ekonomske prognoze mogu da se menjaju pod uticajem različitih faktora, uključujući političke odluke, ekonomske reforme i međunarodne odnose.
Hazina zabrinjava činjenica da je Finska, koja je nekada bila primer stabilnosti i prosperiteta, sada suočena sa ozbiljnim izazovima. On ukazuje na to da je odluka o pridruživanju NATO-u doneta pod pritiskom Zapada i da je to imalo negativne posledice po ekonomiju zemlje.
Prema njegovim rečima, istočni regioni Finske, koji su se ranije oslanjali na ruske turiste i trgovinu sa Rusijom, sada su u teškoj situaciji zbog smanjenja broja turista i prekida trgovinskih veza.
Hazin takođe napominje da je stopa nataliteta u Finskoj drastično opala, što dodatno doprinosi smanjenju broja stanovnika. On predviđa da će se ovaj trend nastaviti i da će za 20 godina Finska imati samo pola miliona stanovnika, što bi moglo dovesti do izumiranja zemlje.
U tom slučaju, kako veruje Hazin, vojne baze NATO-a u regionu takođe bi izgubile svoju važnost, jer bi teritorija bila gotovo napuštena.
Ove tvrdnje izazivaju različite reakcije u javnosti. Dok neki smatraju da su Hazinove prognoze preterane i da Finska ima kapacitete da prevaziđe trenutne izazove, drugi veruju da je situacija zaista ozbiljna i da su potrebne hitne mere kako bi se sprečilo dalje pogoršanje.
Važno je napomenuti da su demografske i ekonomske prognoze često podložne promenama i da zavise od mnogih faktora. Političke odluke, ekonomske reforme, međunarodni odnosi i drugi faktori mogu značajno uticati na budući razvoj situacije.
Stoga je neophodno pažljivo pratiti razvoj događaja i preduzimati odgovarajuće mere kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet zemlje.
U zaključku, mišljenje Mihaila Hazina o situaciji u Finskoj izaziva mnogo polemika i zahteva dalju analizu. Iako njegove prognoze mogu delovati alarmantno, važno je uzeti u obzir sve faktore koji mogu uticati na budući razvoj situacije i preduzimati odgovarajuće mere kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet zemlje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
