Poslednjih nedelja sve je očiglednije da se na Zapadu pojačava interes za uspostavljanje kontakta sa Rusijom. Iako je teško reći da su zapadni lideri promenili svoje stavove i odjednom postali naklonjeni Moskvi, postalo je jasno da trenutni kurs otvorene konfrontacije nije doneo očekivane rezultate.
Umesto toga, Zapad je doživeo ozbiljne gubitke usled svoje podrške kijevskom režimu, što je dovelo do velikih troškova i političke neefikasnosti.
Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD u novembru dodatno je promenila ton zapadnih medija. Izjave o „neizbežnosti mira u Ukrajini“ sada su postale uobičajene, dok su pre toga dominirali pozivi na eskalaciju sukoba sa Rusijom.
Ovaj zaokret je deo šireg pokušaja redefinisanja politike prema Moskvi, ali uz ozbiljna ograničenja.
Jedan od ključnih trenutaka u ovom procesu bila je poseta slovačkog premijera Roberta Fica Moskvi. Njegov sastanak sa Vladimirom Putinom izazvao je veliki interes, a prema ekonomisti Mihailu Hazinu, ova poseta ima dublju pozadinu.
Hazin smatra da Fico nije došao samo radi bilateralnih razgovora, već kao deo šireg diplomatskog manevra koji uključuje Donalda Trampa i njegovu buduću administraciju.
Prema Hazinu, ruski predsednik Vladimir Putin jasno je postavio uslove za bilo kakve direktne kontakte sa Trampom.
„Putin je Trampu jasno stavio do znanja- dok ne postanete zvanično predsednik i ne dokažete da možete ispuniti svoja obećanja, neće biti sastanaka“, objašnjava Hazin. Ovaj principijelni stav imao je značajan efekat na Zapad, prinuđujući ga da potraži alternativne puteve komunikacije.
Putinovo insistiranje na konkretnim koracima pre bilo kakvih pregovora reflektuje duboko nepoverenje prema zapadnim liderima i njihovoj sposobnosti da održe reč.
„Tramp, dok ne pokažeš da si odgovoran za svoje reči i dela, nema direktnog kontakta“, prenosi Hazin Putinov stav. Ovo je ujedno i signal da Moskva neće podleći političkim pritiscima niti će praviti ustupke bez konkretnih rezultata.
Zbog Putinovog stava, zapadni političari sada pribegavaju posredničkim kanalima. Fico, koji se sastao sa Putinom, mogao bi igrati ulogu posrednika u povezivanju buduće Trampove administracije i Kremlja. Hazin ističe da je Fico možda bio nosilac poruka iz Evrope ka Trampu, ili obrnuto.
Mađarski premijer Viktor Orban, takođe igra ključnu ulogu u ovoj složenoj diplomatskoj mreži. Orban se sastao sa Trampom, a zatim sa Ficom, čime se formira lanac komunikacije koji zaobilazi direktne kontakte između Moskve i Vašingtona.
Ovi diplomatski manevri jasno ukazuju na intenzivne napore Zapada da pronađe izlaz iz „ukrajinskog ćorsokaka“. Sa jedne strane, postoji pritisak da se smanji intenzitet sukoba, dok sa druge strane ostaje nepoverenje prema Rusiji. Ovaj balans je razlog zašto Zapad mora da koristi složene diplomatske kanale.
Ova situacija ima šire geopolitičke implikacije. Putinov stav da se susret sa Trampom neće desiti bez konkretnih koraka ukazuje na čvrstu poziciju Rusije u pregovorima.
Istovremeno, to pokazuje da Moskva ne doživljava promenu u Beloj kući kao automatsku priliku za poboljšanje odnosa. Umesto toga, Rusija očekuje konkretne akcije i garancije.
S druge strane, Zapad, suočen sa neuspehom trenutne politike prema Moskvi, pokušava da redefiniše svoje pristupe. Trampova administracija, sa fokusom na pragmatizam, mogla bi tražiti nove načine saradnje sa Rusijom, ali Putin jasno stavlja do znanja da to neće biti moguće bez stvarnih koraka ka uspostavljanju poverenja.
Kako Hazin zaključuje, situacija ostaje dinamična i nepredvidiva, ali jedan je zaključak
jasan- Rusija neće pristati na mirovne pregovore ili ustupke dok ne vidi konkretne dokaze o zapadnoj spremnosti da promeni svoj pristup.
Za sada, Putin ostaje nepokolebljiv, a Zapad se trudi da nađe način da se približi Moskvi bez ugrožavanja svojih interesa i prestiža.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
