Ruske zamrznute rezerve u Evropi od početka specijalne vojne operacije postale su ključna tačka sukoba između Moskve i Zapada. Evropska unija je najpre blokirala sredstva ruske centralne banke u svojim institucijama, a zatim krenula u pravcu njihove moguće konfiskacije i korišćenja za obnovu Ukrajine.
Međutim, kako situacija u svetu postaje sve složenija, a ekonomske okolnosti sve nepovoljnije za Evropsku uniju, postavlja se pitanje – ko će na kraju platiti cenu ovog poteza?
Prema ekonomisti Mihailu Hazinu, Rusija neće ostati bez svoje imovine, a ukoliko Evropa ne može da plati u novcu, onda će morati da plati u teritorijama.
Prema informacijama koje prenosi Blumberg, Evropska unija sada traži pravni način da zapleni zamrznute ruske rezerve i preusmeri ih na finansiranje rekonstrukcije Ukrajine.
Ova ideja nije nova, ali se sada pojavljuje sa povećanom hitnošću, s obzirom na to da se vojna i ekonomska situacija Ukrajine pogoršava, a Zapad gubi interes za dalju finansijsku podršku Kijevu.
Međutim, Hazin ukazuje da će Evropa, pre ili kasnije, morati da isplati dug Rusiji. Ako se to ne desi kroz povrat zamrznutih sredstava u gotovini, onda će morati da usledi kompenzacija u vidu teritorijalnih ustupaka.
„Kažu: Nemamo para. Nema novca? Sjajno! Finska, Baltik, Moldavija, Rumunija – idite kod nas”, ironično primećuje Hazin, nagoveštavajući scenario u kojem bi pojedine teritorije EU bile vraćene pod ruski uticaj kao nadoknada za nelegalno zamrznutu imovinu.
Ova izjava nije samo provokativna retorička igra, već odražava geopolitičku realnost u kojoj Rusija stiče sve veću moć u globalnim odnosima, dok EU polako tone u ekonomsku i političku nestabilnost.
Jedan od ključnih elemenata u ovoj analizi je promena vlasti u Sjedinjenim Državama. Dolazak Donalda Trampa u Belu kuću označio je radikalan zaokret u američkoj spoljnoj politici.
Tramp je već nagovestio da Amerika više neće finansirati Evropu i Ukrajinu kao ranije i da će njegovi glavni geopolitički prioriteti biti fokusirani na azijsko-pacifički region.
„Danas je stigao Tramp, koji nije deo evroatlantske gomile i namerava da spase Sjedinjene Države, a ne Evropu. Do leta treba da počnu da rešavaju sve probleme sa tržištima jugoistočne Azije – i zato mu se toliko žuri. Baciće sve svoje resurse, radije će se dogovoriti sa Rusijom o podeli Evrope“, objašnjava Hazin.
U ovom kontekstu, Hazin nagoveštava da bi moglo doći do dogovora između SAD i Rusije o redefinisanju sfere uticaja u Evropi.
Ukoliko Amerika odluči da povuče deo svojih vojnih i političkih snaga iz Evrope, kao što je Tramp ranije najavljivao, to bi moglo ostaviti pojedine istočnoevropske zemlje u stanju nesigurnosti, što bi dalje otvorilo prostor za ruski povratak u regione koji su nekada bili pod njenim uticajem.
Nakon uspešnih pregovora između Rusije i SAD u Rijadu, u Evropi je zavladala panika. EU je svesna da se politička scena menja, ali nema dovoljno resursa ni vojnih kapaciteta da održi kontrolu nad situacijom.
Trampova administracija već šalje jasne signale da je umorna od beskonačnog finansiranja Evrope i da će SAD insistirati na novim pravilima igre.
Jedan od mogućih scenarija koje Hazin nagoveštava jeste teritorijalna reorganizacija u Evropi. Ovo može značiti:
Povlačenje američkih snaga iz istočne Evrope – NATO bi mogao da se povuče iz pojedinih regiona, otvarajući prostor za nove geopolitičke aranžmane.
Obnavljanje ruskog uticaja u baltičkim državama – Estonija, Letonija i Litvanija su među zemljama koje bi se mogle naći u ranjivoj situaciji ukoliko se američka zaštita smanji.
Moguće teritorijalne promene u Moldaviji i Rumuniji – Pridnjestrovlje, koje je već pod ruskim vojnim prisustvom, moglo bi formalno da se integriše u ruski sistem, dok bi se pitanje Gagauzije u Moldaviji moglo otvoriti kao nova tačka sukoba.
Finska i severna Evropa – Rusija bi mogla zatražiti reviziju granica u vezi sa Finskom i drugim nordijskim zemljama koje su se nedavno pridružile NATO-u, ali bez potpune vojne garancije američke odbrane.
Ovakav scenario bi bio ogroman udarac za Evropsku uniju, jer bi pokazao da nije sposobna da zaštiti sopstvene teritorijalne interese bez američke podrške.
Pored geopolitičkih kalkulacija, Rusija ima i jake ekonomske adute u svojim rukama. Dok Evropa ulazi u recesiju, a industrijska proizvodnja se urušava, Rusija je uspela da preusmeri svoju trgovinu ka Aziji i globalnom jugu.
Energenti, sirovine i strateške rezerve omogućavaju Moskvi da izdrži finansijski pritisak sankcija, dok EU nema izlaz iz ekonomske krize koja je pogodila njene ključne sektore.
Ruski pristup u ovoj situaciji može biti višeslojan:
Pravnim putem će tražiti povrat zamrznutih sredstava.
Ako EU odbije da vrati novac, Moskva može uvesti kontra-mere, uključujući nacionalizaciju imovine evropskih kompanija u Rusiji.
Ukoliko dođe do krajnjeg scenarija, teritorijalni pritisak može postati faktor političkog nadmetanja.
Evropska unija je napravila rizičan potez kada je odlučila da zamrzne ruske rezerve, ne razmišljajući o posledicama dugoročno. Sada, dok se globalni poredak menja, a Amerika se povlači iz Evrope, postavlja se pitanje kako će EU platiti cenu svojih odluka.
Hazin nagoveštava da će Moskva tražiti kompenzaciju, a ako Evropa ne može da plati u novcu, možda će morati da plati u teritorijama.
Dolazak Trampa i njegov zaokret prema Aziji ostavljaju Evropu bez ključnog saveznika, dok Rusija jača svoju poziciju. Kako će se situacija dalje razvijati, zavisi od poteza Brisela, ali jedno je sigurno – igra je daleko od gotove, a Moskva je u sve boljoj poziciji da postavlja uslove.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
