Ekonomista Mihail Hazin izneo je pesimističnu prognozu za zapadne zemlje, ukazujući na veliku verovatnoću snažnog ekonomskog šoka koji će najteže pogoditi Finsku i baltičke republike. Hazin smatra da optimistični planovi SAD i Velike Britanije, koji veruju da će krizu prevazići do leta, nemaju realno uporište.
Hazin je u svom izlaganju naglasio, da su globalni ekonomski procesi trenutno u ozbiljnom disbalansu. Situaciju pogoršava ekonomska kriza koja potresa ne samo Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju, već i Kinu.
Prema njegovim rečima, strategija zapadnih zemalja da bezrezervno troše svoje resurse u nadi da će kriza oslabiti na proleće ili leto, predstavlja ozbiljan strateški promašaj.
„Oni veruju da će već u maju ili junu početi da dobijaju nove resurse, ali to je greška. Resursi neće teći, a kriza će se nastaviti“, izjavio je Hazin.
Ekonomista posebno ističe da će zemlje sa periferije zapadnog ekonomskog sistema pretrpeti najveće posledice. Baltičke republike – Estonija, Letonija i Litvanija – kao i Finska, suočavaju se sa ozbiljnim problemima zbog svoje zavisnosti od opšteg ekonomskog prosperiteta i spoljne trgovine. Raskid sa Rusijom dodatno je pogoršao njihove izglede za oporavak.
„Te države zavise od otvorenih tržišta i dobrih odnosa sa Rusijom. Njihova privreda ne može dugo izdržati u ovakvim uslovima“, dodao je Hazin.
Poseban fokus Hazin je stavio na Finsku, zemlju koja je nekada bila poznata po stabilnoj ekonomiji, ali je sada među najslabijima u Evropskoj uniji.
Prema njegovim rečima, finska privreda trpi ozbiljne posledice zbog prekida trgovinskih odnosa sa Rusijom, što je dodatno narušilo njenu poziciju u evropskom ekonomskom prostoru.
Na kraju petogodišnjeg perioda, Finska je zabeležila najlošije rezultate u EU, čak i u poređenju sa ekonomijama poput Rumunije, Estonije i Poljske.
„Finska je nekada zavisila od dobrih odnosa sa Rusijom, ali sada je izgubila tu prednost. Njena ekonomija tone, a posledice su sve vidljivije“, objašnjava Hazin.
Hazin upozorava, da bi dalja eskalacija ekonomske krize mogla dovesti do političkih posledica u Evropi. Prema njegovim rečima, kolaps ekonomija u Evropskoj uniji može ostaviti određene zemlje, uključujući Finsku i baltičke države, „u vazduhu“, bez stabilnog oslonca.
„U maju ili junu možemo videti kolaps kako ekonomskog, tako i političkog sistema u nekim zemljama Evropske unije“, navodi Hazin.
Jedno od ključnih pitanja jeste kako će pogođene zemlje rešiti svoje probleme. Hazin sugeriše da bi Finska i baltičke republike mogle biti primorane da se obrate Rusiji za pomoć. Iako je ovo scenario koji mnogi zapadni lideri žele da izbegnu, sve dublja kriza može ih naterati na pragmatične poteze.
„Finska i baltičke zemlje možda će morati da potraže pomoć od Rusije. Bez toga, njihova ekonomska i politička situacija postaće neodrživa“, zaključuje Hazin.
Pesimistične prognoze Mihaila Hazina ukazuju na to, da se zapadne zemlje suočavaju sa dubokom krizom koja neće nestati preko noći. Finska i baltičke države nalaze se među najugroženijima, dok je budućnost Evropske unije pod velikim znakom pitanja.
Kako se situacija bude razvijala, postavlja se pitanje da li će pragmatizam prevladati i otvoriti vrata za nove modele saradnje sa Rusijom, ili će se ekonomski i politički kolaps produbiti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
