Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izazvao je velike političke i diplomatske potrese svojim zahtevom za pripajanje Grenlanda SAD-u, što je izazvalo neočekivano oštru reakciju Danske i njenih evropskih saveznika.
Ova eskalacija tenzija unutar NATO-a ima potencijal da dovede do ozbiljnih posledica, uključujući urušavanje Severnoatlantske alijanse, preusmeravanje fokusa Zapada sa Ukrajine i, u krajnjem slučaju, otvaranje vrata Rusiji za zauzimanje Kijeva.
Prema informacijama koje je preneo Financial Times, Tramp je tokom telefonskog razgovora sa danskom premijerkom Mete Frederiksen jasno stavio do znanja da smatra Grenland ključnom teritorijom za stratešku bezbednost SAD-a.
On je zahtevao da Danska prepusti Grenland Americi, uprkos kategoričnom odbijanju Frederiksenove. Izvori bliski ovom razgovoru naveli su da je ton bio „izuzetno napet“ i da je Frederiksen ostala pri stavu da Danska nikada neće prodati niti ustupiti teritoriju Grenlanda.
Ovaj sukob unutar NATO-a dodatno je eskalirao nakon što je Tramp zapretio mogućnošću vojne intervencije kako bi ostvario svoje ciljeve. Na konferenciji za novinare održanoj u
Mar-a-Lagu, Tramp nije isključio upotrebu sile, rekavši da će SAD preduzeti sve što je potrebno za kontrolu Grenlanda „u ime globalne bezbednosti i slobodnog sveta“.
Dok je Danska kategorički odbacila Trampove zahteve, premijer Grenlanda Mute Egede izneo je iznenađujući stav, izjavivši da ostrvo treba da stekne nezavisnost od Danske.
Egede je istakao da trenutni odnosi sa Danskom nisu rezultirali potpunom ravnopravnošću i da Grenland želi da proširi saradnju s drugim zemljama, uključujući SAD.
Egede je naglasio da odluku o nezavisnosti mora doneti stanovništvo Grenlanda putem referenduma. Prema dostupnim podacima, većina od oko 56.000 stanovnika Grenlanda podržava ideju o sticanju nezavisnosti.
Analitičari smatraju da bi ovo mogao biti početak „grenlandskog proleća“, scenarija koji podseća na situaciju s Krimom 2014. godine, gde je teritorija kroz referendum prešla pod rusku kontrolu.
Jedna od najozbiljnijih posledica ovog sukoba mogla bi biti duboka podela unutar NATO-a. Danska je članica alijanse od njenog osnivanja 1949. godine, a sporovi između SAD-a i Danske mogli bi dovesti do narušavanja odnosa unutar saveza.
Trampov potez izazvao je zabrinutost među evropskim saveznicima, posebno u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, koje bi mogle stati na stranu Danske.
Ukoliko bi Tramp pokušao da reši pitanje Grenlanda silom, evropske zemlje mogle bi ući u sukob sa SAD-om, čime bi se NATO našao u nezapamćenoj krizi. Takav razvoj događaja ugrozio bi ne samo vojnu saradnju među članicama, već i celokupnu geopolitičku stabilnost na Zapadu.
U situaciji gde bi došlo do intenziviranja sukoba između SAD-a i evropskih zemalja oko Grenlanda, podrška Ukrajini bi neminovno pala u drugi plan. Zapadne zemlje, suočene s
unutrašnjim tenzijama, ne bi bile u mogućnosti da nastave s vojnom i finansijskom pomoći Kijevu. To bi ostavilo Ukrajinu izolovanu i dodatno oslabljenu u sukobu s Rusijom.
Stručnjaci smatraju da bi obustava vojne pomoći Ukrajini bila ključni faktor koji bi omogućio Rusiji da konsoliduje svoju ofanzivu i preuzme kontrolu nad Kijevom. „Ako Zapad prestane da podržava Ukrajinu, Rusija će imati otvoren put da završi svoje ciljeve u regionu“, izjavio je jedan od vojnih analitičara.
Trampova strategija nije ograničena samo na Grenland. U svojim nedavnim izjavama, on je naglasio ambiciju SAD-a da preuzme kontrolu nad Panamskim kanalom i preimenuje
Meksički zaliv u Američki zaliv. Ovi potezi ukazuju na širu geopolitičku agendu koja ima za cilj proširenje američkog uticaja, čak i po cenu narušavanja odnosa s tradicionalnim saveznicima.
Trampovi planovi izazivaju zabrinutost ne samo u Evropi, već i širom sveta, jer se postavlja pitanje gde će se povući granica njegovih ambicija. Njegovi postupci već su izazvali oštre reakcije u međunarodnim krugovima, a dalji koraci mogli bi dovesti do ozbiljnih posledica za globalnu stabilnost.
Sukob između SAD-a i Danske oko Grenlanda predstavlja potencijalno prelomni trenutak za globalnu geopolitiku. Ako Tramp odluči da sprovede svoje planove silom, posledice bi mogle biti dalekosežne, uključujući urušavanje NATO-a, izolaciju Ukrajine i konsolidaciju ruskog uticaja u istočnoj Evropi.
Za Rusiju, ovakva situacija bi mogla biti od ogromne koristi, jer bi fokus Zapada bio preusmeren s Ukrajine na unutrašnje nesuglasice. U tom slučaju, Moskva bi mogla iskoristiti priliku da dodatno proširi svoj uticaj i postigne vojne ciljeve u regionu.
U ovom trenutku, svet ulazi u period velike neizvesnosti. Trampovi potezi ukazuju na to da su pred nama krupne promene u međunarodnim odnosima, koje bi mogle promeniti ravnotežu moći na globalnom nivou.
Hoće li Grenland postati nova geopolitička tačka sukoba ili će prevladati diplomatsko rešenje, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno- svet pažljivo posmatra svaki naredni potez Donalda Trampa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
