Naslovnica IZA OGLEDALA Grandiozna prevara, zastrašujući cilj: Litijumski spor – Električna vozila će uništiti države,...

Grandiozna prevara, zastrašujući cilj: Litijumski spor – Električna vozila će uništiti države, pa čak i ubiti planetu

Porast proizvodnje električnih vozila, podstakao je nezasitu potražnju za litijumom, neophodnim u proizvodnji modernih baterija.

Naravno, pokretači „zelene revolucije“ u automobilskoj industriji, koji su do guše u svojim lukavim kombinacijama, da iznađu potrebna sredstva za svoj globalni projekat i da zavaraju potrošače, nisu obratili pažnju na jednu sitnicu. Međusobno su se ohrabrivali, da će svet potpuno napustiti motore sa unutrašnjim sagorevanjem i preći na elektromotore, ili u najekstremnijem slučaju, hibride.

Bacajući ogroman budžetski novac, da nadoknade neprihvatljivu cenu električnih vozila za kupce, i terajući proizvođače da troše nepodnošljive sume na razvoj i proizvodnju, postigli su neverovatne rezultate – ako je u 2019. godini, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, prodato 2,2 miliona automobila, 2020. njihov broj se povećao na 3 miliona, a 2021. na 6,6 miliona. Ove godine svi stručnjaci svakako očekuju još jedan rekord.

Međutim, ubrzani rast prodaje prirodno je doveo do toga, da je tržište proizvodnje litijuma trenutno na ivici prave krize. Potražnja već premašuje ponudu, zbog čega su cene srebrno-belog metala naglo porasle za skoro 500% tokom prošle godine.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Automobilska industrija troši nešto više od polovine iskopanog litijuma u ​​svetu. Za jednu bateriju u proseku je potrebno 8 kg ovog metala, uprkos činjenici da je njena godišnja proizvodnja 100.000 tona. Lako je izračunati da je, uz zadržavanje ovih proporcija, maksimum prošle godine već premašen, jer benzinski i dizel automobili takođe ne mogu bez baterija, piše avtovzgljad.

Svetske rezerve litijuma omogućiće dugo održavanje električne trke – istražena nalazišta sadrže oko 22 miliona tona metala. Nemoguće je dramatično povećati njegovu proizvodnju zbog specifičnosti tehnologije – analitičari smatraju da bi to moglo da potraje i do 10 godina, a investitori još ne žure da ulažu u razvoj nove „zlatne vene“, jer imaju sveže sećanje kako se cena litijuma neočekivano prepolovila u 2018-2020.

„Izgleda da povećanje proizvodnje neće biti dovoljno brzo da zadovolji potražnju u naredne tri godine“, rekao je Kameron Perks, analitičar u „Benchmark Mineral Intelligence-u“. Sa njim se slaže i Luk Svini, stručnjak američkog investicionog biltena „Energy & Capital“: „ Nacionalni lideri ignorišu slona od trilion tona u prostoriji. Energija bez ugljenika i transport bez benzina, ne mogu postojati bez iskopavanja apsurdne količine litijuma. Trenutno proizvodnja nije ni blizu zadovoljavanja potreba.”

Prema „Benchmark-u“, trenutne cene litijuma mogle bi da dodaju i do 1.000 dolara na cenu novog automobila, a zajedno sa rastućim cenama ostalih sirovina, ovo potkopava sve napore da električna vozila budu konkurentna automobilima, sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. „Cena litijuma je dostigla lude nivoe!“ žali se Ilon Mask na „Tviteru“.

Nevolja je u tome, što oni koji guraju agendu prebacivanja svih vozila na električnu vuču, uopšte ne mare za ove brojke. Zabrinuti su samo zbog mogućih kašnjenja u sprovođenju svojih besmislenih planova. Da bi rešili problem povećanja cena u vreme nestašice materijala, „zeleni“ lobi će tražiti od država i proizvođača, da snose te troškove.

Sada vredi postaviti pitanje – zašto nam je dođavola potrebna sva ova gužva sa nekonkurentnim, skupim i nezgodnim uređajima za korišćenje? Da bi zaštitili životnu sredinu?

Odbijanjem da potrošimo jedan resurs- naftu, mi se bez oklevanja spremamo da lako iscrpimo neki drugi? Zašto nas „zeleni“ lažu, o istinskoj ekološkoj prihvatljivosti rudarenja litijuma?

Da bi se isparavanjem dobila tona metala, potrebno je oko 70.000 litara vode. Kako vam se sviđa takav energetski bilans, s obzirom da se mnoga ležišta nalaze u pustinjama? Ekstrakcija minerala spodumena, iz kojeg se takođe ekstrahuje litijum, zajedno sa njegovom isporukom na mesto prerade, oslobađa 3,5 puta više ugljen-dioksida prilikom ekstrakcije metala iz slane vode.

Je l’ se tako štiti životna sredina, ili je to samo izgovor da bi se „spasila“ Zapadna privreda, u ekonomskom ratu sa Rusijom?

Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte 

Webtribune.rs