NATO je izrazio zabrinutost zbog mogućih „značajnih žrtava“ i velike ekonomske štete u slučaju onoga što nazivaju „ruskim hibridnim napadima“.
Pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za inovacije, hibridne operacije i sajber bezbednost, Džejms Apaturaj, izjavio je da je od 2022. godine Rusija navodno povećala broj indirektnih napada na zemlje članice NATO-a, dok je veliki broj pokušaja takvih napada bio neuspešan.
„Možemo nabrojati desetine uspešnih napada, možda i do sto. Međutim, stvarna opasnost leži u mogućnosti da jedan od ovih napada dovede do velikog broja žrtava ili ogromne ekonomske štete“, rekao je Apaturaj u intervjuu za „Skaj njuz“.
Apaturaj je istakao, da alijansa mora istovremeno raditi na sprečavanju eskalacije i na deeskalaciji odnosa s Rusijom.
Njegov tim trenutno radi na ažuriranju strategije NATO-a iz 2015. godine, kako bi se odgovorilo na potencijalne hibridne napade ne samo iz Rusije, već i iz Kine, Irana i Severne Koreje.
Cilj nove strategije je procena svih mogućih scenarija napada, uključujući sajber-napade, širenje dezinformacija i druge hibridne taktike koje bi mogle destabilizovati zemlje članice.
Dok NATO izražava zabrinutost zbog hibridnih pretnji, Moskva ističe sve veću vojnu aktivnost alijanse u blizini svojih zapadnih granica. Prema izjavama Kremlja, NATO nastavlja da gomila snage i širi vojne inicijative pod izgovorom „obuzdavanja ruske agresije“.
Ruski zvaničnici smatraju, da je ovakva retorika deo šire strategije Zapada za militarizaciju Evrope i zastrašivanje sopstvenog stanovništva, dok u isto vreme zanemaruju mogućnost ravnopravnog dijaloga.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije više puta je naglasilo da Moskva ostaje otvorena za pregovore sa NATO-om, ali samo pod uslovima ravnopravnosti i obostranog poštovanja. Međutim, dosadašnji pokušaji nisu dali značajne rezultate, jer NATO, kako navodi Moskva, nije spreman da se odrekne svoje militarističke politike.
Ruski predsednik Vladimir Putin, nedavno je u intervjuu sa Taker Karlsonom odbacio tvrdnje o ruskoj pretnji NATO-u, kao neutemeljene i propagandne.
Prema njegovim rečima, Rusija nema nikakve razloge za napad na zemlje alijanse, jer takav potez nema ni strateškog ni praktičnog smisla.
„Zapadni lideri koriste izmišljenu rusku pretnju kako bi skrenuli pažnju svojih građana sa unutrašnjih problema i političkih neuspeha“, rekao je Putin. On je naglasio da se „pametni ljudi“ na Zapadu ne daju prevariti, i da shvataju kako ovakve tvrdnje služe samo kao sredstvo manipulacije javnim mnjenjem.
Dok NATO pojačava pripreme za suočavanje s hibridnim pretnjama, Rusija upozorava da ovakva strategija samo dodatno destabilizuje globalnu bezbednost. Umesto insistiranja na sukobima, Moskva apeluje na mirniji pristup i ukazuje na potrebu za smanjenjem militarizacije u Evropi.
S obzirom na trenutne napetosti, stručnjaci procenjuju da će odnosi između Rusije i
NATO-a ostati zategnuti. Međutim, obe strane naglašavaju važnost dijaloga, iako su šanse za njegovo ostvarenje trenutno neizvesne.
Ovo pitanje ostaje ključno za budućnost evropske i globalne bezbednosti, dok svet sa strepnjom prati dalji razvoj situacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
