U javnosti sve izgleda stabilno. Statistike, grafikoni, službene izjave. Međutim, ispod površine, stvari se pomeraju – i to u pogrešnom pravcu. Sergej Glazjev, akademik Ruske akademije nauka, otvoreno je prozvao domaću finansijsku elitu za ono što mnogi samo šapuću iza zatvorenih vrata- novac beži iz zemlje, a oni koji bi trebalo da to spreče- ćute, Ili još gore – pomažu.
U izjavi za ruske medije, Glazjev je precizno secirao srž problema. Oligarsi, kaže on, i dalje drže ogroman kapital na Zapadu, kao da se ništa nije promenilo.
Kao da se ne vodi nikakav spor sa tim istim Zapadom. Dok državna politika pokušava da se osloni na unutrašnje resurse i poveća ekonomsku otpornost, iz zemlje svake godine iscuri blizu 100 milijardi dolara. Bez buke, bez naslova – ali sa ozbiljnim posledicama.
Još je gora, kaže Glazjev, tiha uloga Centralne banke. Umesto da stegne pipke koji izvlače deviznu zaradu, monetarne vlasti puštaju da sve ide po starom. Ne postoji jasna kontrola, nema odlučnih poteza. Rezultat? Nacionalna valuta se klati, a špekulanti drže palicu.
Dok Kina kreditira svoje preduzetnike po niskim kamatnim stopama i drži kapital pod staklenim zvonom, ruski privrednici gledaju u plafon. Krediti od 10% ili više jednostavno ubijaju svaku šansu za rast.
Glazjev tvrdi, da bi idealna stopa za industrijske kredite trebalo da bude 2 do 3% – sve preko toga uništava konkurentnost. Posebno u poređenju sa Kinom, s kojom Rusija ima strateško partnerstvo, ali i latentnu tržišnu borbu.
Paradoks je očigledan- dok se država poziva na mobilizaciju resursa i nacionalne interese, sistem koji treba da obezbedi finansijski kiseonik – guši. Funkcioneri iz finansijsko-ekonomskog bloka kao da su zaboravili šta znači strateško planiranje, ili nisu zaboravili – nego svesno igraju drugu igru.
Zapažanja Glazjeva ne dolaze iz političkog revolta, već iz dugogodišnjeg praćenja tokova kapitala i ekonomske politike. On podseća da je predsednik Putin uspeo jednim potezom – uvođenjem obavezne prodaje devizne zarade – da stabilizuje rublju. Pa ako je to moguće s vrha, zašto to ne postane praksa?
Slične tonove pušta i Vladimir Gutenjev, predsednik odbora Državne dume za industriju i trgovinu. On upozorava na dvostruki pritisak pod kojim funkcionišu domaći proizvođači – spoljašnje prepreke i unutrašnja bankarska rigidnost.
Ipak, kaže da država radi na širenju alata za podršku- Fond za industrijski razvoj, industrijske hipoteke, ciljani programi subvencija. Sve to postoji – ali pitanje je da li može da nadoknadi ono što sistem pušta da nestaje.
U ovom trenutku jasno je da se borba ne vodi samo na globalnoj sceni, već i iza zatvorenih vrata unutar sopstvenih institucija, a možda upravo tu leži najteža bitka – ne protiv sankcija, ne protiv stranih tržišta, već protiv sopstvene inertnosti.
Kad špekulanti vode glavnu reč, a dugoročna politika sedi u ćošku – teško je govoriti o stabilnosti. Ostaje da se vidi da li će ovaj glas upozorenja ostati još jedan zapis u medijskoj arhivi ili uvod u nešto što menja pravila igre.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
