Kina, jedan od najvećih svetskih potrošača nafte, značajno je smanjila uvoz iranske nafte sredinom tekuće godine, gotovo u potpunosti obustavivši isporuke do kraja godine.
Ovaj potez ima dalekosežne političke, ekonomske i geopolitičke implikacije. Prema analitičkom izveštaju Zerohedge i podacima Energy Aspects, ovaj zaokret ima nekoliko ključnih razloga, uključujući strah od sankcija, rast cena iranske nafte i potencijalne političke promene s povratkom Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Američkih Država.
Kraj perioda jeftine iranske nafte za Kinu
Godinama je iranska nafta uspešno nalazila put do kineskog tržišta, uprkos oštrim američkim sankcijama. Ovo se postizalo kroz složene šeme zaobilaženja sankcija, poput prepakivanja nafte i korišćenja brodova bez identifikacionih transpondera.
Kina je koristila ovu situaciju za snabdevanje svojih nezavisnih rafinerija, poznatih kao „čajnici“, jeftinim naftnim resursima. Međutim, sredinom ove godine situacija se dramatično promenila.
Kako navodi Energy Aspects, kineske kompanije koje poseduju te rafinerije sve češće izbegavaju iransku naftu. Glavni razlog za ovu odluku leži u njihovoj zavisnosti od međunarodnog finansijskog sistema, posebno američkih banaka.
Ove kompanije predviđaju da bi povratak Donalda Trampa na čelo SAD mogao značiti oštrije sankcije i jaču kontrolu nad energetskim transakcijama, što bi dodatno otežalo poslovanje s Iranom.
Rast cena iranske nafte
Jedan od ključnih razloga smanjenja uvoza je i rast cena iranske nafte. Zerohedge ističe da je tokom administracije Džoa Bajdena došlo do „opuštanja“ u primeni sankcija, što je omogućilo veći priliv iranske nafte na svetsko tržište.
Ovo je dovelo do privremenog pada cena. Međutim, s rastom političkih tenzija i mogućnošću povratka strožijih sankcija, iranska nafta je poskupela, čime je izgubila svoju glavnu konkurentsku prednost – nisku cenu.
Za kineske rafinerije koje posluju s minimalnim marginama, ovo je bio dovoljan razlog da se okrenu alternativnim dobavljačima.
Politička pozadina: Pritisak i simbolika
Pored ekonomskih faktora, odluka Kine da smanji uvoz iranske nafte ima i jasnu političku dimenziju. Zerohedge sugeriše da se Kina priprema za dolazak Trampa, čiji je stav prema Kini i Iranu poznat po svojoj neprijateljskoj prirodi.
Kineska vlada bi mogla koristiti ovu odluku kao diplomatski potez za smanjenje tenzija sa SAD, žrtvujući svoje nezavisne rafinerije kako bi signalizirala spremnost na kompromis.
Eksperti takođe navode da bi Kina ovim potezom mogla pokušati da izbegne udar američkih sankcija na sopstveni energetski sektor. U svetlu rastućih geopolitičkih tenzija, ograničenje strateškog uvoza iz Irana moglo bi poslužiti kao sredstvo za dobijanje političkih poena kod buduće američke administracije.
Traganje za alternativama
Kineske rafinerije, suočene sa smanjenjem isporuka iranske nafte, intenzivno rade na diverzifikaciji svojih dobavljača. Bliski Istok i Afrika sada postaju ključne regije za zadovoljenje kineskih energetskih potreba.
Kina takođe teži smanjenju zavisnosti od Rusije, iako ruska nafta i dalje ima značajan udeo na kineskom tržištu.
Kineska strategija diverzifikacije snabdevanja uključuje dugoročne ugovore s proizvođačima nafte iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Iraka i Angole.
Osim toga, Kina ulaže u razvoj infrastrukture za transport nafte, poput novih tankerskih ruta i skladišnih kapaciteta, kako bi osigurala stabilnost u snabdevanju.
Šira geopolitička slika
Odluka Kine da smanji uvoz iranske nafte uklapa se u širi kontekst globalnih promena u energetskom sektoru. Rusko-ukrajinski sukob, rast cena energenata i povećana konkurencija za resurse na Bliskom Istoku dodatno komplikuju situaciju.
Kineska strategija pokazuje pragmatičan pristup u balansiranju političkih i ekonomskih interesa, dok pokušava da očuva stabilnost svog energetskog tržišta.
Kina aktivno traži alternative
Smanjenje kineskog uvoza iranske nafte rezultat je kombinacije ekonomskih, političkih i strateških faktora.
Strah od strožijih sankcija SAD, rast cena iranske nafte i želja za političkim poenima u odnosima s Amerikom naterali su Kinu da preispita svoj energetski pristup.
Istovremeno, Kina aktivno traži alternative na globalnom tržištu, prilagođavajući se promenljivim uslovima. Ovaj potez ne samo da oblikuje budućnost kineske energetske politike, već i pokazuje koliko je energetski sektor osjetljiv na geopolitičke promene.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
