Sudeći po mapi iza koje stoji 55 stručnjaka iz više zemalja, od nekadašnjih navodnih 10 odsto svetskih rezervi, u Srbiji postoji samo jedna tačka koja je bogatija ovom rudom, a ona nije u Jadru.
Geolog Branislav Božović objašnjava za N1 zašto se stopirani projekat rudnika u Jadru i dalje tretira kao veoma značajan iako je tamo niska koncentracija rude.
Najveće zalihe rude litijum u Evropi nalaze u Austriji i Francuskoj, pokazuje studija projekta Frejm (Frame). Osim ove dve zemlje, veće zalihe nalaze se u Češkoj i Španiji.
Prema ovoj mapi, Srbija spada u zemlje sa manjim i srednjim potencijalima, a najveće nalazište nije u regionu Loznice i Jadra, već na na istoku zemlje, u predelu Bora i Majdanpeka.
Prema ovoj mapi, potencijal stopiranog projekta „Jadar“, makar što se tiče litijuma, je daleko manji od proklamovanog.
Podsetimo, pričalo se da se u Srbiji nalazi 10 odsto svetskih rezervi što se pokazalo netačnim, dok se za Jadar vezuje brojka od 58.000 tona litijuma što je dovoljno da zadovolji 17 odsto trenutne proizvodnje električnih automobila u Evropi.
Na mapi nema Nemačke koja važi za zemlju sa najvećim zalihama litijuma. To je prema rečima Dragane Đorđević, naučne savetnice Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, zato što je u pitanju mapa litijuma u rudi, dok u Nemačkoj postoje velike zalihe u geotermalnim izvorima.
„Ovde su u pitanju samo zalihe u rudama, a ne sve zalihe. Nema razloga da se sumnja u ovu mapu“, rekla je Đorđević za N1.
Balkan, sa izuzetkom dve-tri crvene tačke koje označavaju veliku koncentraciju rude, je pretežno u žutom i zelenom kako su označene manje i srednje koncentracije.
Najcrvenije evropske regije su južna Austrija, centralna, južna i severozapadna Francuska, ostrvo Korzika, Kalabrija, severna Španija odnosno granični deo Francuske i Španije tj. Baskija.
Detaljnu mapu možete da vidite OVDE.
Da je mapa tačna, slaže se i geolog Branislav Božović, koji je veći deo svoje karijere radio u Geozavodu, a podatak da je najveće nalazište na istoku Srbije ga ne iznenađuje, jer je u pitanju basen bogat rudom.
„U pitanju je čuveni Timočki rog. Tu ima mnogo različitih metala ali mi nismo istraživali i zadržali smo se na bakru i zlatu. Siguran sam da Kinezi ne nose samo zlato i bakar već sve što se nalazi u rudama i stenama. Ne ruše džabe vrh Staricu“, kaže Božović za portal N1.
Neće da kopaju u svojoj kući
On kaže da iako po sadržaju i koncentraciji ne spada u visok nivo povoljnosti za korišćenje, zbog čega ne bi trebalo da interesuje strane kompanije, za to ipak postoje dva razloga.
“Prvi je što neće da kopaju svoje rezerve. Osim čuvanja, ne žele da razaraju sopstvenu životnu sredinu, vazduh, građane. A zaradiće više ako ga kopaju kod nas. Jalovina ostaje nama, a šta će posle biti – kompanije ne zanima. Zna se da teški metali donose teške bolesti“, navodi Božović.
To bi, prema njegovim rečima, u slučaju Jadra, značilo garantovano uništavanje poljoprivrednog zemljišta i voda prema Drini i Mačvi, a da bi od gradova najugroženiji bili Sremska Mitrovica, Šabac i Beograd.
„Transport takvih zagađenja je brz, a uklanjanje traje stotinama godina. Svi govore o 500 bušotina u Jadru gde posle svake od njih nije bilo života, odnosno zemlja nije rađala. Pojavljivala se crvena voda, a razlog tome je što su na licu mesta rađene analize sa npr. sumpornom kiselinom. Sada zamislite šta bi bilo kada vi se koristile stotine hiljade tona iste”, navodi sagovornik N1.
„Studija je zabava za javnost“
Kako navodi Božović, nedavno objavljena studija u vezi sa Jadrom je improvizacija. “Zabava za javnost. Ne odgovara zakonima – ni sadržaj, ni obim. Priča o 23.000 uzorka što je smešno. Dovoljno je 100. Tamo piše da će jalovište biti na 800 hektara. Da li treba da se žrtvujemo za Evropu? Svi znaju da teški metali donose teške bolesti”
Božović kaže da bi obrada stena hemijskim putem posle kopanja, apsolutno pojačala zagađenje i da bi ono bilo trajno.
„Uz Drinu se nalaze srednjevekovni rudnici gde se jalovišta još izlivaju i dan danas, a koja sadrže olovo“.
Krupni kapital bi da otkupi što više sirovine
Kao drugi razlog naveo je ekonomsku strategiju krupnog kapitala u rudarstvu i energetici.
„Međunarodni kapital, bilo da je kineski, azijski, evropski, atlantski – trude se da otkupe što je više moguće rude, pa makar bila manjeg procenta čistoće, samo da ga konkurencija ne bi kupila. Posle mogu da ga mešaju sa rudom višeg kvaliteta i tako prodaju“, dodaje Božović.
On ističe da priče kako moramo da pristanemo na rudnik nemaju smisla i da ako mi nećemo, kopanje se neće kopati kod nas na silu.
Kako kaže, ta priča o „lupanju šamara“ ako nećemo, nema smisla
Podsećamo, Vlada Srbije je, posle višemesečnih protesta građana i blokada puteva sa zahtevom da se ne dozvoli iskopavanje litijuma u Srbiji, januara 2022. godine stopirala projekat “Jadar”, koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma i jalovišta u dolinama reka Jadar i Korenite.
U zemljama Evropske unije ne vadi se litijum, a rudnik kakav je predviđen za zapadnu Srbiju, na plodnom tlu izuzetno bogatom podvodnim vodama – ne postoji nigde. Rudnici ovog tipa otvaraju se u pustinjama.
(N1)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
