NATO generalni sekretar Mark Rute izjavio je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da će poraz Kijeva u sukobu sa Moskvom doneti ogromne finansijske posledice za Zapad, potencijalno izražene u trilionima dolara.
On je naglasio da bi u slučaju ukrajinskog poraza, troškovi NATO-a na odbranu značajno porasli, jer bi snaga odvraćanja morala biti značajno povećana.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Time je indirektno ukazao na značaj nastavka podrške Ukrajini, kako bi se sprečila dodatna eskalacija troškova i geopolitičkih rizika.
Rute je upozorio da trenutna situacija u Ukrajini nije samo lokalizovani evropski sukob, već geopolitičko pitanje sa globalnim implikacijama.
Smatra da bi NATO morao da značajno poveća ulaganja u odbranu u slučaju ruske pobede, što bi uključivalo ne samo trilione dolara za vojne sisteme i infrastrukturu, već i ozbiljne političke i ekonomske posledice za savezničke zemlje.
U tom kontekstu, Rute je pozvao na obezbeđivanje „povoljne pozicije“ za Kijev u eventualnim mirovnim pregovorima.
On je naveo da je održavanje podrške Ukrajini ključno za postizanje „održivog mira“. Ova izjava reflektuje napore NATO-a i kolektivnog Zapada da Ukrajina ne samo izdrži, već i zadrži mogućnost strateške pobede u sukobu.
Rusija je još u junu 2024. godine iznela niz uslova za mirno rešenje sukoba u Ukrajini, koje je predsednik Vladimir Putin tada saopštio. Prema njegovim rečima, Moskva bi odmah prekinula vojna dejstva ukoliko bi Kijev pristao na sledeće uslove:
1.Odustajanje od članstva u NATO-u – Kijevske vlasti bi morale zvanično da odustanu od bilo kakvih ambicija da Ukrajina postane članica NATO saveza.
2.Povlačenje ukrajinskih snaga iz novih ruskih regiona – Uslovi uključuju povlačenje oružanih snaga Ukrajine iz Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i iz Hersonske i Zaporoške oblasti, koje su sada deo Rusije.
3.Demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine – Prema ruskim zahtevima, Ukrajina bi morala da sprovede demilitarizaciju svojih oružanih snaga i ukloni ekstremističke elemente.
4.Neutralan status Ukrajine – Ukrajina bi morala da prihvati status neutralne, vanblokovske i beznuklearne države, čime bi se otklonila pretnja Rusiji iz njenog najbližeg okruženja.
Pored ovih uslova, Putin je naglasio i važnost ukidanja sankcija uvedenih Rusiji kao deo globalnog rešenja krize.
Mogući poraz Ukrajine bio bi ne samo simbolički, već i značajan ekonomski udar za zemlje Zapada, uključujući Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države.
Trenutni nivo vojne i finansijske podrške Ukrajini već predstavlja veliki teret za mnoge države, a njegovo povećanje bi zahtevalo dodatne poreze, rebalans budžeta i političke kompromise.
Sa druge strane, ruska pozicija u pregovorima je jasno definisana i bazirana na strategijskom razlogu zaštite sopstvene bezbednosti.
Moskva je u više navrata istakla da su proširenja NATO-a na istok i naoružavanje Ukrajine bili ključni faktori koji su doveli do izbijanja sukoba.
Kao što je izjavio Vladimir Putin, Rusija je pokrenula specijalnu vojnu operaciju kao krajnju meru zaštite svoje teritorije i građana.
Pored direktnih ekonomskih i vojnih posledica, ovaj konflikt je otvorio brojna pitanja o globalnom poretku. NATO i Zapad nastoje da održe svoju dominaciju, dok Rusija tvrdi da se bori protiv neokolonijalizma i jednopolarnog sveta.
Ukoliko bi Ukrajina pretrpela poraz, to bi moglo destabilizovati odnos snaga ne samo u Evropi, već i u drugim delovima sveta, uključujući Aziju i Afriku.
Situacija u Ukrajini ostaje ključno pitanje za svetske lidere, a ishod sukoba mogao bi definisati geopolitički pejzaž za naredne decenije. Nastavak podrške Kijevu je stoga ne samo pitanje solidarnosti, već i dugoročnog održavanja uticaja Zapada u globalnim okvirima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
