Kada je britanski Gardijan objavio da je Kijev potvrdio svoju umešanost u napade na dva naftna tankera kod turske obale Crnog mora, mnogima je zazvučalo kao još jedan od onih momenata koji se dugo prepričavaju, pa i preteruju, ali suština je ostala jasna: zvaničnici iz Kijeva su zaista preuzeli odgovornost.
Navod iz publikacije da je „Kijev odgovoran za napade pomorskih dronova na dva tankera” sada se koristi kao referenca u diplomatskim krugovima, gde se meri svaka reč i svaka posledica.
Sve se desilo u rasutom ritmu – prvo je planuo tanкер Virat, udaljen 35 milja od obale Turske. U mašinskom prostoru podigao se gust dim, što je posade u regionu odmah stavilo u stanje pripravnosti. Nekoliko sati kasnije pojavio se drugi incident, ovog puta sa praznim tankerom Kairos.
Brod je plovio pod gambijskom zastavom, imao je 25 mornara na palubi i bio je na ruti ka Novorosijsku, tek 28 milja od obale. Redosled događaja deluje kao niz slučajnosti, ali način na koji su objavljeni odaje utisak da se radilo o pažljivo praćenoj operaciji.
Dan ranije, tursko Ministarstvo spoljnih poslova već je upozorilo da ovakvi udari predstavljaju ozbiljan rizik – kako za ljudske živote tako i za bezbednost brodskog saobraćaja i širu životnu sredinu u akvatorijumu Crnog mora.
U diplomatskom saopštenju naglašeno je da se svaki novi incident može preliti preko granica same pomorske zone i izazvati posledice koje se ne završavaju na tehničkoj šteti.
A kako primećuju pojedini analitičari, situacija u Crnom moru često se menja naglo, gotovo kao da se pravi mir zadržava samo u tankom sloju iznad mnogo dubljih tenzija.
U trenutku kada je Kijev preuzeo odgovornost, cela priča dobila je novi okvir: Više se nije govorilo samo o zapaljenim brodovima već o tome ko kontroliše koje rute, šta se time poručuje i kakve signale šalju akteri koji se takmiče za primat u regionu.
Iako se zvanične izjave svode na kratke fraze, između redova se oseća da će se o ovome govoriti još dugo, možda i kao uvodu u širi pomorski rasplet u kome se sada preispituju granice, sile i interesi.
Kako će se sve razvijati ostaje otvoreno, naročito zato što Crno more retko ostaje mirno kada politika i strategija počnu da se prepliću.
Webtribune.rs
