Radnici na internetu (frilenseri) uputili su danas poziv za hitan sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreskom upravom na kome će zatražiti da se porez i doprinos na njihov dohodak ne obračunava od 2017. godine, već od 2021.
To bi značilo ukidanje poreskih rešenja koja je Poreska uprava ovih dana počela da uručuje za 2017. godinu, a narednih meseci će, verovatno nastaviti uručenja i za naredne četiri godine, zaključno sa 2022. godinom.
Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar rekao je danas za Betu da je prelazni model oporezivanja koji je usvojen 2021. godine do usvajanja konačnog rešenja za status frilensera koji važi od 1. janura 2023. godine, povoljniji od onog koji je Poreska uprava htela da primeni pre njihovih protesta krajem 2020. godine i početkom 2021, ali da je sada ekonomska situacija teža i da bi frilenserima bilo neizvodljivo da istovremeno plaćaju zaostali dug i tekuće obaveze po novom modelu.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Kada smo sa Ministarstvom finansija pregovarali o prelaznom modelu oporezivanja od 2015. do 2023. godine tako što bi se dug otplaćivao u ratama na deset godina nismo imali u vidu ovakvu tešku ekonomsku situaciju i visoku inflaciju. Sad bi taj dug morali da plaćamo zajedno sa tekućim obavezama, što je neizvodljivo“, rekao je Pogačar.
Po prelaznom modelu frilenseri bi trebalo da plate oko 13,5 odsto poreza i doprinosa na sumu koja je iznad neoporezivih 530 evra mesečno i to za period od 2017. do 2022. godine. To bi značilo da bi radnik koji je zaradjivao 1.000 evra mesečno morao da plati porez 130 evra.
Po novom modelu oporezivanja frilenseri će moći da biraju jednu od varijanti, a ukupno poresko opterećenje će biti oko 25 odsto.
Poziv za hitan sastanak iniciran je činjenicom da je Poreska uprava za decembar ove godine pripremila 8.000 privremenih poreskih rešenja za fizička lica koja su ostvarivala prihod iz inostranstva u 2017. godini.
Rok za žalbe je samo 15 dana, a naplata potraživanja počinje od februara. Rešenja za preostalih četiri godine bi usledila narednih meseci, a to znači da bi frilenseri dobili rate za prethodnih pet godina uz istovremeno plaćanje tekućih obaveza u 2023. godini.
„Mnogi od naših kolega su u medjuvremenu izgubili posao ili rade smanjenim obimom usled krize. Uz to, novi Zakon o porezu na dohodak gradjana koji tek treba da stupi na snagu 1. janura 2023. godine podrazumeva izdvajanja do skoro 30 odsto za većinu frilens zajednice. Kada se na to doda naplata unazad, ukupno poresko opterećenje iznosi i do 50 odsto budućih prihoda“, rekao je Pogačar.
Problem je, da podsetimo, nastao zbog toga što Srbija nije na vreme donela zakon o oporezivanju frilensera, već je 2020. godine htela da ih oporezuje prema Zakonu na dohodak gradjana po kome bi oni morali da za poreze i doprinose izdvoje do 80 odsto prihoda.
Tada su frilenseri započeli proteste i dogovoreno je prelazno rešenje sa 768.000 neoporezivih prihoda i oko 13,5 odsto poreza na preostali iznos iznad neoporezive sume. Kako rešenja nisu uručena na vreme sada se ona izdaju retroaktivno pa je zajedno sa tekućim porezima po novom modelu od 2023. godine porez opet nepodnošljivo visok.
Dok su trajali pregovori, porez za dve godine, za 2015. i 2016. za frilensere je zastario jer je rok za naplatu pet godina, čime je dve godine oprošteno pa je Poreska uprava sada, 10 dana do kraja godine požurila sa naplatom za 2017. godinu da ne bi i i taj dug zastareo.
Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu rekla je da su radnici na internetu sada u šoku iako znaju da su pristali da se oporezuju po prelaznom modelu za period od 2015. do 2022. godine i da to plate u ratama u narednih dest godina, jer su se dugovi iz više godina sustigli.
„Mi smo se nadali da dugovi iz prethodnih godina neće biti traženi iako su po zakonu. Mi smo se nadali da će da nam oproste, a oni neće. U ovoj ekonomskoj situaciji kada je pitanje koliko će radnika na internetu ostati bez posla nemoguće je platiti akumulirani dug iz više godina“, rekla je Petrović.
Šta treba Srbija da radi?
Problem za ovu državu je to što o poreskim i ekonomskim uslovima za frilensere još uvek ne odlučuje kompetentan čovek koji razume problematiku, nego se službe rukovode zastarelim modelima.
Još uvek nikome u Srbiji nije zazvonilo zvono na uzbunu da razmatra činjenicu da je ovde došlo 100.000 Rusa i 30.000 Ukrajinaca. Svi do jednog su frilenseri, neki od njih će otvoriti firme neki ne. Oni imaju mogućnost da prihode i profit usmere na druge zemlje, ali bi za Srbiju bio ekonomski bum ako bi svi oni novac usmerili u Srbiju ako Srbija ima povoljne poreske stope.
Ako zemlje u okruženju imaju po ovom pitanju porez od 3-12 posto onda je to jasan signal da se u te tokove ubaci i Srbija. U tom slučaju u Srbiju neće ući 130.000 frilensera nego milion. Treba imati u vidu da je to veoma kreativan sloj ljudi i da bi se ovde mogla formirati nova industrijska grana od koje bi Srbija procvetala.
Sve u svemu, Srpska vlast mora hitno da postavi ekipu koja ima osećaj i razumevanje za rad frilensera kako bi se napravila IT industrija koja bi Srbiji donela ogromne prihode.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Izvor: Beta
