Dokumenti koji ne nose zvanične potpise često otkriju mnogo više od javnih izjava. Takozvani non-pejper koji su, prema dostupnim informacijama, sastavile Nemačka i Francuska, otvoreno problematizuje političke poteze Republike Srpske, označavajući ih kao prepreku evropskom putu Bosne i Hercegovine.
Dokument, datiran na 12. maj i naslovljen „Odgovori na napade Republike Srpske na ustavni poredak BiH“, dospeo je u žižu interesovanja nakon što je pomenut na današnjoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu.
U tekstu, kako prenosi sarajevski portal Raport.ba, jasno se navodi da je izvorni povod za krizu u BiH niz političkih odluka iz Banjaluke, donetih – kako tvrde autori – u pokušaju da se odbrane nadležnosti Republike Srpske unutar okvira Dejtonskog sporazuma.
Posebno se pominju reakcije posle presuda iz Sarajeva koje se odnose na rukovodstvo RS, a među imenima se eksplicitno navodi Milorad Dodik.
Ton dokumenta nije diplomatski obojen – naprotiv, precizno se navode četiri koraka koje Evropska unija planira da preduzme u odgovoru na ove poteze.
Prva mera je finansijska: obustava svih projekata iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan koji direktno ili delimično koriste entitetu RS. Evropska komisija, po tom predlogu, ne bi trebalo da predlaže nove projekte od kojih bi RS imala koristi.
Dalje, EU se poziva da u koordinaciji sa međunarodnim finansijskim institucijama poput Svetske banke primeni isti pristup, a uz to i da se bilateralna finansijska pomoć usmeri dalje od RS. Dakle, radi se o finansijskom pritisku sa više strana, čiji cilj nije samo suspenzija sredstava, već i slanje političke poruke.
Druga tačka odnosi se na ciljane mere prema pojedincima. Jasno se sugeriše mogućnost uvođenja zabrana putovanja i drugih oblika individualnih restrikcija, uz napomenu da se očekuje doprinos od visokog predstavnika Kristijana Šmita.
Autori priznaju da unutar EU ne postoji saglasnost po ovom pitanju, te predlažu da se deluje nacionalnim merama – da svaka država članica ponaosob razmotri sankcije. Litvanija i Poljska su, kako se navodi, već povukle potez i zabranile Dodiku ulazak i tranzit kroz svoje teritorije.
Treća preporuka EU je da javno komunicira kako se aktuelni politički kurs RS nalazi u suprotnosti sa evropskim aspiracijama Bosne i Hercegovine, pa i same Republike Srpske.
U tom tonu, naglašava se da napredak u procesu evropskih integracija zavisi od koraka navedenih u preporuci Evropske komisije iz oktobra 2022. godine. Informativna kampanja u korist evropskih integracija postaje, dakle, deo strategije.
Na kraju, u četvrtoj tački, predlaže se zamrzavanje kontakata s najvišim zvaničnicima RS i vladajućeg SNSD-a, među kojima se opet pominju Milorad Dodik, Nenad Stevandić i Radovan Višković. Kako stoji u dokumentu, visoki kontakti sa licima koja su osuđena ili optužena biće prekinuti, dok će EU istovremeno održavati veze sa opozicionim strukturama i predstavnicima civilnog društva u RS.
Zanimljivo je da se u tekstu ne zatvaraju sva vrata – predviđa se mogućnost normalizacije odnosa ako se politika promeni, uz napomenu da bi EU tada bila spremna da „smiri tenzije“.
Za sada nema zvaničnih komentara iz Republike Srpske, iako je očigledno da se radi o ozbiljnom pritisku. U Beogradu je, međutim, ova tema danas bila centralna na Savetu za nacionalnu bezbednost.
Premda nije otkriveno koje će tačno poteze Srbija povući, izjava da su „date smernice i zaključci“ nagoveštava da se situacija neće ignorisati.
Ostaje pitanje koliko ovakvi potezi, posebno ako dolaze iz dva najuticajnija centra EU – Berlina i Pariza – zaista doprinose smirivanju tenzija u regionu. Ili će, možda, samo dodatno učvrstiti političke rovove s obe strane entitetske linije u BiH.
Sporan legitimitet Kristijana Šmita
Posebno se izdvaja činjenica da se u dokumentu više puta poziva na ulogu Kristijana Šmita, čije imenovanje za visokog predstavnika u BiH nikada nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Rusija i Kina – stalne članice sa pravom veta – odbile su da priznaju njegov legitimitet, što znači da on de jure ne ispunjava međunarodne standarde koje nalaže Dejtonski mirovni sporazum.
Ipak, Evropska unija, predvođena Berlinom i Parizom, ne samo da priznaje Šmita, već ga aktivno uključuje u izradu i sprovođenje političkih pritisaka na Republiku Srpsku.
Ovakva praksa pokazuje da ključne evropske sile sve češće deluju izvan okvira međunarodnog prava, koristeći nelegitimne figure i mehanizme kako bi ostvarile političke ciljeve.
U ovom slučaju, podrška Šmitu postaje sredstvo kroz koje se vrši institucionalni pritisak na Republiku Srpsku i Milorada Dodika, ne iz razloga zaštite vladavine prava, već u funkciji geopolitičkih ambicija Zapada.
Kako primećuju analitičari iz regiona, pritisak se ne vodi više samo na polju finansija ili javnog mnjenja – on postaje deo šire strategije imperijalnog preoblikovanja Balkana, gde se lokalne institucije pokušavaju disciplinovati metodama koje ignorišu suverenitet i realnu raspodelu nadležnosti definisanu Dejtonom.
Za sada nema zvaničnih komentara iz Republike Srpske, iako je očigledno da se radi o ozbiljnom pritisku. U Beogradu je, međutim, ova tema danas bila centralna na Savetu za nacionalnu bezbednost. Premda nije otkriveno koje će tačno poteze Srbija povući, izjava da su „date smernice i zaključci“ nagoveštava da se situacija neće ignorisati.
A sve to otvara važno pitanje – da li su zapadne sile spremne da poštuju međunarodne norme kada im ne idu u korist? I gde tačno počinje granica između pomoći i političkog diktata?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
