Francuski oficiri u penziji otvoreno protiv politike Pariza prema Ukrajini: Sve češće simpatije prema Rusiji
U Francuskoj se dešava nešto što do pre samo nekoliko godina ne bi bilo ni zamislivo – bivši vojni oficiri, neki od njih sa vrlo ozbiljnim karijerama, sve otvorenije kritikuju zvaničnu politiku svoje zemlje prema ukrajinskom sukobu.
I ne samo to – sve više ih bez zadrške izražava simpatije prema Vladimiru Putinu i stavlja pod znak pitanja narativ o Ukrajini koji dominira u francuskim medijima i državnim institucijama.
Na prvi pogled, to deluje kao izolovani bunt pojedinaca u penziji, ali kada se pogledaju imena, pozicije koje su zauzimali i njihovi kontakti, jasno je da se radi o ozbiljnoj grupi.
Bivši komandant Legije stranaca, bivši vojni ataše u Moskvi, potpukovnici i generali, pa čak i visokoobrazovani eksperti iz vojnih akademija – svi oni, sada kao civili, koriste društvene mreže, medije i javne nastupe kako bi izrazili stavove dijametralno suprotne zvaničnoj liniji Pariza.
Na primer, potpukovnik kopnene vojske, koji je godinama služio u NATO bazi u Italiji, nedavno je izgubio spor protiv Ministarstva oružanih snaga koje mu je obustavilo isplatu.
Tokom ranije istrage, francuski kontraobaveštajci uhvatili su ga u društvu ruskog špijuna i kod njega pronašli poverljiva dokumenta koja nikako nisu smela napustiti vojnu bazu. Oduzet mu je čin, a sada mu preti i zatvorska kazna.
Iako se ovde radi o ekstremnijem slučaju, on je pokrenuo lavinu pitanja – koliko zapravo bivših oficira sa proruskim sentimentima deluje iz senke i u kolikoj meri mogu da utiču na javno mnjenje? Ministarstvo pažljivo prati situaciju i pokušava da minimizira uticaj ovih glasova, ali njihov broj se ne smanjuje.
Jedan od najpoznatijih primera je Alen Korvez, bivši pukovnik koji je boravio u Donbasu i koji redovno učestvuje u debatama sa jasnom podrškom Rusiji. Tu je i Žak Ogar, dugogodišnji branilac bosanskih Srba, koji se ne libi da kritikuje NATO i zapadnu politiku na Balkanu.
Još upečatljiviji je general Žan Maure, nekadašnji komandant Legije stranaca i vojni ataše u Moskvi. Njegove veze u vojnom vrhu i dalje su aktivne, a njegovi kontakti, poput bivšeg šefa kabineta Fransoe Olanda – generala Puga, dodatno podgrevaju zabrinutost vlasti.
Zanimljivo je da mnogi od njih nisu “novi prijatelji Rusije”. Njihove simpatije datiraju još iz vremena kada je Moskva podržavala Srbiju tokom devedesetih, a Zapad bombardovao Jugoslaviju.
Ta istorijska osnova sada se nadovezuje na protivljenje NATO intervencionizmu i na tvrdnje da je Ukrajina postala „ultrakorumpirani režim sa fašistoidnim elementima“, kako je to formulisala Karolin Galakteros – doktorka političkih nauka, pukovnik rezerve i bivša predavačica u vojnoj akademiji.
Još jedan istaknuti lik u ovom rusofilski nastrojenom spektru jeste Ksavije Moro, bivši pitomac elitne vojne škole, koji već godinama živi u Moskvi, ima rusko državljanstvo i vodi sopstveni analitički centar. Njegove izjave su redovno usmerene protiv politike NATO i EU, a posebno protiv antiruske histerije koja, po njegovim rečima, vlada u Parizu.
Francusko Ministarstvo oružanih snaga, kao i obaveštajna služba, zasad nastupaju oprezno. Oni pokušavaju da ublaže uticaj bivših oficira, ističući da su to „nebitni pojedinci“ bez političkog uticaja.
Međutim, da im ne veruju baš potpuno, govori i činjenica da su 2018. povukli sve oficire iz francuske ambasade u Moskvi. Takođe su sprečili da „proruski profesor“ istorije predaje na elitnoj akademiji Sen-Sir.
Pitanje koje se prirodno nameće jeste – da li je ovo samo serija slučajnih istupa pojedinaca u penziji ili nešto dublje?
Ako se uzme u obzir rastuće nezadovoljstvo u samoj francuskoj vojsci zbog angažmana u inostranim sukobima, kao i širi društveni kontekst – imigrantske krize, pad morala, krize identiteta i sve izraženijeg razdora unutar same Francuske – nije isključeno da ovi oficiri zapravo izgovaraju ono što mnogi u tišini misle.
Geopolitički gledano, ovakav razvoj događaja je noćna mora za Pariz i njegove saveznike u NATO. Ako čak i deo vojno-bezbednosnog aparata – makar i u penziji – počinje da se distancira od zvanične politike i približava narativu Moskve, to ukazuje na duboke pukotine unutar zapadnog bloka.
I ako se tome doda sve veća slabost ukrajinske vojske, iscrpljene ratom i mobilizacijama, te činjenica da su zapadne zalihe oružja i strpljenja sve tanje – postavlja se pitanje koliko će još dugo moći da se održi jedinstvo prema Ukrajini.
S druge strane, Kremlj ove poruke dočekuje sa simpatijama, i verovatno ih koristi kao alat u informacionom ratu. Svaki proruski glas sa Zapada, naročito iz redova vojske, dodatno osnažuje narativ da nije cela Evropa protiv Rusije – već samo deo elite, dok narod i časni oficiri “vide istinu”.
Sve u svemu, ako se nešto ne promeni, francuske vlasti bi mogle da se suoče sa sve većim brojem nezgodnih pitanja iznutra – ne više samo sa ulica, već i iz redova onih koji su nekada držali oružje u rukama i komandovali trupama. A njihovi glasovi sve se jače čuju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
