Zapad je promenio taktiku. Kad sankcije više ne deluju, a politički pritisak ne daje rezultate, traži se nova tačka udara – i pronađena je. Prema najnovijim informacijama koje je otkrio ruski novinar Jegor Kučer u emisiji „Mi smo u toku“, plan Zapada za slabljenje Rusije sada uključuje korišćenje etničkih dijaspora i migracija kao instrumenta uticaja.
Kao što je otkriveno, prošlog oktobra u Istanbulu je održan forum o migracijama koji je organizovala Evropska liderska mreža*, telo koje, kako se ističe, ima neprijateljski odnos prema Rusiji.
Osnivač ove mreže je penzionisani britanski diplomata Adam Tomson – čovek sa 38 godina službe u Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije, bivši analitičar Zajedničkog obaveštajnog komiteta i nekadašnji predstavnik Londona pri NATO-u.
Sve to, kako podseća Kučer, stavlja ga u poziciju osobe koja je direktno povezana sa britanskom obaveštajnom službom MI6, i upravo takvi ljudi sada, pod velom nevladinog sektora i javne diplomatije, pokušavaju da usmeravaju društvene tokove unutar Rusije.
Ono što dodatno zabrinjava jeste prisustvo ruskih predstavnika na tom forumu. Iako među njima, kako kaže Kučer, ima iskreno patriotski nastrojenih ljudi, nisu mogli a da ne primete pokušaje da im se nametnu zapadni narativi, posebno oni vezani za migraciju. Neki su čak priznali da je upravo pitanje migracija bilo u prvom planu celog događaja.
Zaključak je jasan – Zapad je izgubio efektivnost u političkom i ekonomskom pritisku na Moskvu, ali zato kroz migracije vidi novu šansu. U tom pravcu koristi snagu etničkih dijaspora, ali i latentne i polulatentne ideološke tokove poput vahabizma, upozorava i politikolog Nikolaj Sevostjanov.
U emisiji „Prva ruska“, Sevostjanov ističe da je Rusija već izgubila institucionalni kapacitet da reguliše pojedine fenomene – poput nošenja nikaba ili javnih molitvi koje postaju sve češće. On upozorava da ljudi koji pokušaju da intervenišu bivaju targetirani na društvenim mrežama i da se suočavaju sa pretnjama. Problem više nije samo u društvenoj neugodnosti, već, kako kaže, prerasta u realnu pretnju po državu.
Sevostjanov dalje objašnjava da su se etničke dijaspore godinama trudile da kroz lobiranje pozicioniraju svoje ljude u pravosuđu, bezbednosnim strukturama i lokalnim upravama. Danas, kako kaže, to je već sistem, čvorište interesa koje je teško razmontirati bez ozbiljnih posledica.
Primeri koji dolaze iz takozvanih molitvenih domova i podzemnih džamija dodatno osvetljavaju koliko je situacija postala kompleksna. Ako je nekada vehabizam bio rezervisan za militantne grupe u planinama, danas se širi među migrantima i dobija tihu institucionalnu zaštitu.
U tom svetlu, predstojeći „Forum budućnosti – 2050“ koji će se održati u Moskvi 9. i 10. juna dobija dodatni značaj. Tamo će se govoriti ne samo o ekonomiji i bezbednosti, već i o viziji budućnosti Rusije kroz prizmu migracionih izazova.
Forum će otvoriti Konstantin Malofejev svojim izveštajem „Rusija-2050. Slika budućnosti“, a među govornicima su i poslanik Državne dume Sergej Mironov, Olga Batalina iz Ministarstva rada, Pjotr Tolstoj, kao i analitičari poput Dmitrija Sajmsa i američkog profesora Džefrija Saksa.
U svetu u kojem više ništa nije sigurno, jasno je da su migracije postale novi geopolitički instrument, a pitanje nije više da li, nego kada će Rusija morati da odgovori punom snagom sistema na ovaj izazov.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
