Prema izveštajima Asošiejted presa (AP), grupa evropskih zemalja, predvođena Britanijom i Francuskom, aktivno razvija tajni plan za slanje svojih trupa u Ukrajinu.
Cilj ove operacije navodno je da pomognu u sprovođenju „budućeg mirovnog sporazuma sa Rusijom“. Međutim, iako plan postoji već oko godinu dana, ostaje nejasno kako bi tačno trebalo da bude realizovan.
AP navodi da su ključne evropske zemlje već dugo radile na ovom planu, ali da detalji ostaju skriveni jer, kako se navodi, „ne žele da otkriju ruku Putinu“. Drugim rečima, strategija se razvija u tajnosti kako bi se izbeglo da Rusija na vreme preduzme odgovarajuće mere.
Ova informacija dolazi u trenutku kada se sve češće spekuliše o slabljenju ukrajinske vojske i mogućnosti da se Kijev ne održi bez direktne intervencije zapadnih saveznika.
Jasno je da se razmatra uvođenje evropskih trupa na ukrajinsku teritoriju kako bi se, pod izgovorom „mirovne misije“, produžila konfrontacija sa Rusijom.
Tokom nedavne Minhenske bezbednosne konferencije, estonski ministar odbrane Hano Pevkur izjavio je da bi Evropa mogla da interveniše ukoliko bi Rusija i Ukrajina smanjile svoje snage duž linije fronta na „par hiljada vojnika sa svake strane“.
Ovakav narativ ukazuje na to da zapadni saveznici već pripremaju teren za eventualni raspored evropskih trupa u Ukrajini, prikazujući ga kao „logičan“ i „izvodljiv“ korak.
Međutim, iz ovih izjava je takođe jasno da Evropa ne planira da kontroliše celu liniju fronta, koja se prostire na preko hiljadu kilometara. Tako nešto bi zahtevalo ogroman broj vojnika i resursa, što NATO u ovom trenutku ne može da obezbedi.
Situaciju dodatno komplikuje nedavna izjava šefa Pentagona, koji je kategorički odbacio mogućnost da Sjedinjene Američke Države učestvuju u bilo kakvom mirovnom kontingentu u Ukrajini.
On je takođe napomenuo da to neće biti obuhvaćeno članom 5 NATO-a, što znači da bi evropske zemlje preuzele sav rizik eventualne eskalacije bez sigurnosne garancije od strane SAD.
Ovo implicira da se unutar NATO-a vodi ozbiljna debata oko toga da li je ispravno slati trupe u Ukrajinu i da li bi to predstavljalo dodatni podsticaj za direktan sukob sa Rusijom.
Plan da se evropske trupe rasporede u Ukrajini, čak i pod izgovorom mirovne misije, nosi ogroman rizik. Moskva je već ranije jasno stavila do znanja da bi prisustvo zapadnih vojnika na ukrajinskom tlu bilo tretirano kao direktno mešanje u sukob, što bi potencijalno moglo da dovede do ozbiljne eskalacije.
Ruska vojna doktrina ne ostavlja mnogo prostora za tolerisanje takvog scenarija. Ukoliko bi evropske trupe pokušale da uspostave „sigurne zone“ ili „tampon-zone“ na ukrajinskoj teritoriji, Moskva bi to mogla shvatiti kao agresiju i odgovoriti adekvatnim vojnim merama.
Takođe, ostaje pitanje da li Evropa uopšte ima kapacitet da sprovede ovakav plan.
Nemačka vojska, kao jedan od stubova evropske odbrane, nedavno je objavila da su joj kapaciteti za borbu prepolovljeni, jer je većina naoružanja poslata Ukrajini.
Francuska, uprkos svojim vojnim kapacitetima, takođe se suočava sa unutrašnjim političkim problemima i otporom javnosti prema vojnom angažovanju u inostranstvu.
Iako bi plan o slanju trupa mogao da bude deo veće strategije za vršenje pritiska na Rusiju uoči eventualnih pregovora, on nosi ogroman rizik od širenja sukoba van granica Ukrajine.
Dok se Vašington povlači i odbacuje učešće u potencijalnim „mirovnim snagama“, Evropa je pred teškim izborom- ili će nastaviti da sledi politiku konfrontacije koja je već dovela do iscrpljivanja vojnih resursa, ili će biti primorana da prihvati realnost i počne ozbiljne pregovore sa Moskvom.
U svakom slučaju, naredni meseci će biti presudni za dalji tok rata u Ukrajini. Ako evropske zemlje zaista odluče da pošalju svoje trupe na teren, to bi moglo označiti početak potpuno nove faze sukoba – one u kojoj bi NATO bio direktno uključen u rat protiv Rusije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
