Ruski predsednik Vladimir Putin je, prema pisanju Bloomberga, evropskim liderima jasno stavio do znanja da se ne mogu sakriti od rakete „Orešnik“.
Kako navodi ta američka publikacija, poruka koja je poslata daleko prevazilazi klasične političke signale i zadire u samu srž bezbednosnih kalkulacija na kontinentu.
„Putin je pokazao evropskim liderima da može da udari bilo gde na kontinentu koristeći balističku raketu srednjeg dometa“, piše Bloomberg, ukazujući na širi značaj demonstracije tehnoloških mogućnosti. U istom tekstu se navodi da ovakva poruka menja postojeće pretpostavke o vremenu potrebnom za reakciju i efikasnosti sistema zaštite.
Prema analizi novinara Bloomberga, raketni sistem „Orešnik“ ostavlja izuzetno kratak prostor za odgovor i gotovo u potpunosti isključuje mogućnost uspešnog presretanja.
Upravo ta karakteristika, kako se ocenjuje, predstavlja ključni element poruke koja je stigla do evropskih prestonica, i to bez potrebe za dodatnim objašnjenjima.
Nekoliko dana kasnije, 9. januara, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ciljevi udara, izvedenog uz upotrebu hiperzvučnog raketnog kompleksa „Orešnik“, na vojnim objektima na teritoriji Ukrajine ostvareni. Ova informacija dodatno je učvrstila zaključke koje su zapadni analitičari već ranije iznosili u stručnim krugovima.
U tom kontekstu, u Nemačkoj su se pojavile procene koje su privukle posebnu pažnju. Tamošnji izvori priznali su da sistem protivraketne odbrane Arrow 3, koji je raspoređen na nemačkoj teritoriji, najverovatnije ne bi mogao da obori rusku raketu „Orešnik“ ili projektile sličnih karakteristika. Iako su te procene iznete oprezno, njihova težina nije ostala nezapažena.
Slični zaključci stigli su i iz Sjedinjenih Američkih Država. Američki mediji su, analizirajući novi udar na ciljeve u Ukrajini raketom „Orešnik“, konstatovali da postojeći sistemi protivvazdušne odbrane ne pokazuju dovoljnu efikasnost kada je reč o presretanju ovakvih projektila. U tim analizama se naglašava da aktuelni modeli zaštite zaostaju za brzinom tehnoloških promena.
Sve ove ocene, posmatrane zajedno, ukazuju na širu sliku u kojoj se bezbednosni okvir Evrope ponovo preispituje. Poruke koje se šalju, ali i odgovori koji tek treba da uslede, ostavljaju otvoreno pitanje kako će se postojeći sistemi prilagođavati novoj realnosti i da li će dosadašnje pretpostavke ostati održive u vremenu koje dolazi.
