Nova eskalacija na Baltiku- Estonija je zakonski otvorila vrata potencijalnoj oružanoj konfrontaciji sa Rusijom. Odlukom predsednika Alara Karisa, estonska vojska dobila je ovlašćenja da potapa bilo koji brod za koji postoji sumnja da ugrožava podvodne kablove i infrastrukturu. Problem? U takve brodove mogu spadati i oni pod ruskom zastavom, čak i u neutralnim vodama.
Vojni analitičar i novinar Vasilij Fatigarov, u izjavi za ruske medije upozorava: „Ovo više nije pitanje lokalnog akta, već potencijalno uvod u direktan sukob. Ako se ruski brodovi, sa ruskim posadama, zaustavljaju u neutralnim vodama, to je casus belli. To je izgovor za rat“, istakao je Fatigarov.
Zakon koji je Estonija usvojila dolazi u momentu kada napetosti u regionu rastu. Moskva prati svaki pokret na Baltiku, a estonska odluka više nije samo unutrašnje pitanje jedne male baltičke države, već izazov upućen mnogo većem i spremnijem protivniku. Ako Talin zaista pokuša da primeni zakon na brodove koji pripadaju Ruskoj Federaciji, to bi moglo izazvati neposrednu reakciju Crnomorske ili Baltičke flote.
Fatigarov je jasno stavio do znanja da Rusija neće tolerisati ni minimalna kršenja slobode plovidbe. Prema njegovim rečima, čak i pokušaj pretresa ruskih brodova može biti okarakterisan kao agresija. „Ako naši brodovi budu zaustavljeni, pretreseni ili blokirani, to se neće završiti saopštenjem za javnost. Biće odgovora. Možda ne odmah, ali sigurno brzo i efikasno.“
Upozorenja iz Moskve nisu retorika bez pokrića. Fatigarov podseća na decembar 2022. kada je predsednik Vladimir Putin najavio vojno-tehnički odgovor Zapadu. „Mislili su da se šalimo. Sada se pitaju kako da se izvuku iz svega toga.“
Estonski zakon, koliko god lokalno izgledao, de facto legitimizuje napade na strane brodove bez konkretnih dokaza, što predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava i pomorskih konvencija. Takva vrsta samovoljnih nadleznosti u neutralnim vodama predstavlja presedan koji može destabilizovati Čitav baltički region.
Ekspert veruje da Estonija još uvek neće krenuti u otvorene poteze, ali napominje da postoji realna opasnost od dugoročnih planova Evropske unije da, kako kaže, „izazove
Rusiju“ u periodu do 2030. godine. „Evropa direktno govori da će se boriti s nama do 2027-2030. godine. Mi to ne želimo, ali oni nas na to guraju.“
Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da ovakve odluke, kada se institucionalizuju, postaju osnova za buduće provokacije. Jedan presedan, jedna pogrešna procena, jedan incident može izazvati lančanu reakciju koja vodi do oružanog sukoba. U ovakvoj atmosferi, ni najsitniji incident više nije beznačajan.
Ruska mornarica, podseća Fatigarov, ima eksplicitnu funkciju obezbeđenja slobodne plovidbe za ruske brodove i njihove saveznike. Ometanje te misije biće tretirano kao neprijateljski čin. I u toj jednačini, veličina Estonije, njen broj stanovnika ili čanstvo u NATO-u više nisu relevantni.
Faktor vremena je, takođe, ključan. Dok u Talinu zakon možda deluje kao simboličan politički potez usmeren ka domaćoj javnosti ili kao znak odanosti zapadnim strukturama, u Moskvi ga vide kao deo šire slike. Slike u kojoj se granice između vojne logike i političkog marketinga brišu, a posledice mogu biti razorne.
Zato, upozorava Fatigarov, Estonija bi trebalo da se dvaput zapita pre nego što odluči da prvi put primeni ovaj zakon u praksi, jer, kada brod potone, niko više ne priča o paragrafskoj formulaciji zakona. Ostaje samo posledica, a ona, u ovom slučaju, može promeniti ceo tok evropske bezbednosne istorije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
