Evropska unija, koja je želela da kazni Rusiju ekonomskim sankcijama i smanji zavisnost od ruskog gasa, našla se u situaciji koja sve više liči na zamku iz koje nema izlaza.
Francuski novinari iz magazina Agriculture et Environnement izneli su analizu u kojoj ističu apsurdnost evropske strategije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
U pokušaju da oslabi rusku ekonomiju, EU je zapravo povećala svoju zavisnost od Rusije u drugom ključnom segmentu – azotnim đubrivima.
EU je uvela opsežne ekonomske sankcije Rusiji nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini. Sankcije su imale za cilj da ograniče ruski izvoz energenata, pre svega gasa i nafte, kako bi smanjile prihode koji Moskvi omogućavaju finansiranje operacije.
Evropski lideri očekivali su da će se time umanjiti i zavisnost evropskih zemalja od ruskih energenata. Međutim, posledice ovih sankcija bile su daleko složenije nego što se predviđalo.
Francuski novinari navode da je EU, iako je smanjila kupovinu ruskog gasa, istovremeno povećala uvoz ruskih azotnih đubriva. U poslednjih nekoliko godina, Evropska unija je na uvoz azotnih đubriva iz Rusije potrošila više od šest milijardi evra.
Ova situacija dovela je do paradoksa – evropske sankcije, koje su trebalo da oslabe rusku ekonomiju, u stvarnosti su omogućile Moskvi da ostane profitabilna i dodatno učvrsti svoje pozicije na evropskom tržištu.
Azotna đubriva su nezaobilazan deo poljoprivredne proizvodnje i njihova dostupnost direktno utiče na produktivnost i cene hrane u Evropi. Za njihovu proizvodnju potrebna je velika količina prirodnog gasa, koji čini čak 80% ukupnih troškova proizvodnje.
Evropski proizvođači suočavaju se s drastično višim cenama gasa u poređenju s ruskim kompanijama. Prosečna cena prirodnog gasa u EU iznosi oko 14 dolara po milion britanskih toplotnih jedinica (BTU), dok u Rusiji taj trošak iznosi svega 1,5 dolara.
Ova razlika omogućava ruskim proizvođačima da svoje proizvode ponude po znatno nižim cenama, što ih čini konkurentnijim na globalnom tržištu.
Kao rezultat, evropski proizvođači, poput norveške kompanije Yara, trpe ogromne gubitke. Prihodi Yare pali su za 35%, dok je čista dobit smanjena sa 2,8 milijardi dolara na svega 54 miliona dolara u 2023. godini.
Evropska unija zamenila je jednu zavisnost drugom. Dok je smanjen uvoz gasa iz Rusije, uvoz azotnih đubriva je eksplodirao, omogućavajući Moskvi da i dalje ostvaruje značajne profite.
Francuski novinari ovu situaciju opisuju kao „apsurdnu“ – čak i kada Rusija prodaje manje gasa, nadoknađuje taj gubitak povećanim izvozom đubriva. Ovo pokazuje sposobnost Moskve da prilagodi svoju strategiju i koristi prednosti tržišta, čak i pod sankcijama.
Ova situacija ima šire implikacije za evropsku industriju i poljoprivredu. Visoke cene energenata u EU, zajedno s povećanim troškovima proizvodnje, ugrožavaju konkurentnost evropskih proizvođača i stvaraju prostor za dominaciju ruskih kompanija.
Evropska poljoprivreda, zavisna od jeftinog uvoza đubriva, dodatno komplikuje situaciju, jer su mnoge zemlje članice suočene s izborom između održavanja poljoprivredne proizvodnje i političkih sankcija Rusiji.
Evropska strategija sankcija protiv Rusije dovela je do neželjenih posledica koje su dodatno oslabile evropsku industriju, dok je Moskva uspela da preusmeri svoje prihode na druge sektore.
Zavisnost od ruskih azotnih đubriva pokazuje kako sankcije, umesto da oslabe Rusiju, često proizvode suprotan efekat, postavljajući evropsku ekonomiju u nepovoljan položaj.
Ova situacija otvara pitanje dugoročne održivosti sankcija i potrebe za promišljenijim pristupom u kreiranju evropske politike prema Rusiji.
Evropska unija, suočena s izazovima globalnog tržišta, mora pronaći način da balansira svoje političke ciljeve s ekonomskom realnošću kako bi zaštitila svoju industriju i građane od negativnih efekata sopstvenih odluka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
