Nijedan događaj u našoj istoriji, nije ostavio takav pečat na našu etiku, na naš nacionalni mentalitet, na našu psihu kao naroda, kao što je to Kosovski boj.
Nijedan boj, kako analizira dr Jovan Deretić, nije imao takve posledice kao Kosovski, koji je kasnije opevan u jedinstvenom Kosovskom ciklusu:
„Taj ciklus je bio podređen jednom višem cilju, a taj cilj je bio duhovni preporod Srbije, pa je ispalo tako da su istorijski događaji i istorijska istina podređeni tom višem cilju“.
[adsenseyu1]
Između ostalog Deretić naglašava da je u opisu događaja prihvaćena strana verzija o pogibiji Sultana Murata, ne srpska, i da je uvedena u naš srpski Kosovski ciklus.
On smatra da događaj u samom Kosovskom boju nije isto što i događaj posle njega, da su poraženi vremenom postali pobednici i vladari nad Srbijom .
Pre Kosovske bitke između Turaka i Srba bilo je deset bitaka, u kojima je, kako navodi Srbija pobedila u šest, a Turci u četiri, a sam Kosovski boj je bio odlučujući boj za Evropu.
„Biti ili ne biti, pitanje je. Bitka između dve religije, između dve imperije, između dva naroda, ko će biti gospodar, a ko sluga?“, navodi srpski istoričar.
On dalje podseća da je srpskom Knezu Lazaru bilo ponuđeno vazalstvo na šta je srpska država odgovorila: „Rat i ništa drugo“.
Tačne podatke o broju vojske u boju nemamo i kako kaže niko ih nije ni dao , ali ističe:
„Jedno je sigurno, da je odnos snaga u boju bio 1:3 u korist Turaka i prema svim proračunima biće najbliže istini da je Srba bilo oko 60.000, a Turaka oko 180.000“.
https://youtu.be/Dt2QGIHDdTw
Naglašava da je ono što svi kriju činjenica da je u Kosovskom boju prvi put upotrebljena artiljerija:
„Ja imam podatak, od turskih hroničara, gde oni jasno kažu da su i Srbi i Turci imali topove i daju ime glavnog turskog topdžije koji se zvao Hajdar, kao i kako su i gde su topovi bili postavljeni.
On tvrdi da je najbrojnija oklopna konjica Vuka Brankovića već u prvom naletu potpuno zdrobila tursko levo krilo:
„Ono nije odstupilo, ono je bilo uništeno“.
To je, kako navodi, omogućilo Milošu Obiliću da se sa svojih dvanaest vitezova probije do Sultana i kopljem ga obori sa konja, a zatim ubije mačem.
Pametan turski narod, prema rečima Deretića, znajući da će ako i Bajazit pogine doći do gašenja turske države, šalje ga u ime Sultana po rezervu, ne bi li ga spasli. Bajazit ne znajući da mu je otac poginuo napušta bojište.
On je, vraćajuči se natrag, susreo ostatak preživele turske vojske kako beži pred naletom spske vojske i Srbija, kako tvrdi profesor, izlazi kao pobednik.
Sam boj je, kako kaže Deretić, bio krvav i navodi da ga Turci smatraju jednim od najkrvavijih bojeva čovečanstva.
„Bitka je bila porazna i za nas. Izgubili smo veliku vlastelu i najgore što je bilo izgubili smo Kneza Lazara, koji je imao maloletnog sina od 12 godina“, zaključuje srpski istoričar.
Kako je Srbija u istom danu odnela pobedu na bojnom polju, a zatim ostala bez svog vladara Kneza Lazara i kakva ju je sudbina čekala u narednim godinama saznaćete u videu.
Webtribune.rs
