Konsenzus na kome se zasnivao posthladnoratovski poredak se kruni i pre nego što se potpuno sruši i ne uspostavi novi, svakome se žuri da izvuče nešto za sebe – i Vašingtonu, i EU i NATO-u. To stvara nervozu ali i želju da se lovi u mutnom.
Tako Ljiljana Smajlović, kolumnistknja „Nedeljnika“, objašnjava rast tenzija u Evropi i regionu, uključujući i zaoštravanje na liniji Beograda i Prištine.
U Evropi smo, podseća ona, u istoj godini stigli od toga da će, posle dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, nemačka kancelarka Angela Merkel nositi baklju slobodnog sveta sve do njenog povlačenja, a od Emanuela Makrona kao čoveka koji može da nastavi njeno delo došli smo do protesta „žutih prsluka“.
[adsenseyu1]
„Za samo par meseci od toga nije ostao kamen na kamenu“, kaže Smajlovićeva u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Prema rečima politikologa Aleksandra Pavića, problem EU je što je vode bezlične birokrate, mašina koja ne ume da se prilagodi trenutku i koja je otuđena od naroda. Zato im je glavni strah da na izborima za Evropski parlament u maju snage koje oni zovu populistima ne ostvare veće dobitke.
„To bi EU uzdrmalo više od ’žutih prsluka‘. EU je sama ušla u taj začarani krug, između ostalog zato što je ovo vreme dozvolila sebi da postane deo američke agresivne politike prema Rusiji. Nije iskoristila priliku da izgradi svoju nezavisnu poziciju u međunarodnoj politici, bolje reći — nikad nije propustila priliku da propusti priliku. I sad nemaju svoje ja, ne mogu više nikome ništa, pa ni da nateraju Prištinu da ukine takse“, kaže Pavić, dodajući da je to simbolički pokazatelj bespomoćnosti Evrope.
Za Smajlovićevu EU sve više liči na SFRJ iz 1988. kad su se svi zaklinjali u Jugoslaviju a kod kuće isticali kako ih Beograd maltretira.
U toj bici za vreme je i NATO, navodi ona, jer ga Tramp otvoreno omalovažava, ali i kosovski lideri kojima se žuri da obezbede bezvizni režim sa EU. Prema njenoj oceni, Priština je vešto pribegla stopostotnom povećanju taksi na uvoz robe iz centralne Srbije pokušavajući da to razmeni za bezvizni režim sa Briselom.
„Mogu Albanci da budu miljenici Vašingtona koliko hoće ali samo Evropa može da im da bezvizni režim“, dodaje ona.
Pavić primećuje da su u Prištini navikli da mogu da rade šta hoće, da budu miljenici.
„Tako je od pada Berlinskog zida i početka raspada Jugoslavije. Svi koji vode antisrpsku politiku su miljenici Zapada, a ovi u Prištini su možda najrazmaženije nedonošče unipolarnog projekta koji se raspada. Dodajmo da je od 1. januara faktički ukinuta granica između Kosova i Albanije — to će biti nepostojeća granica a prava je granica na Jarinju i Brnjaku. Defakto se pravi ’Velika Albanija‘ od početka ove godine“, kaže Pavić koji očekuje da će ako se Brisel smiluje da se na kraju oglasi, to biti „opet bezuba reakcija kao do sada“.
On smatra da je greška Srbije, kad je reč o Kosmetu, što nije iskoristila pravo dato rezolucijom 1244 da imamo do 1.000 svojih vojnika na teritoriji KiM, ali da to još uvek možemo da iskoristimo kao diplomatski adut — „oni kažu ne može, onda mi kažemo — e, onda ne može šta vi hoćete“.
Na pitanje šta očekuje posle Trampovog pisma predsedniku Aleksandru Vučiću i kosovskom lideru Hašimu Tačiju, Smajlovićeva kaže još nije jasno šta iza toga stoji i da li to nagoveštava novi format pregovora, ali da je sigurna da se američki kurs prema kosovskom pitanju donekle korigovao.
„Kad otvorite jednom priču da je potreban neki kompromis, to je već ogromna promena“, konstatuje naša sagovornica.
U osvrtu na proteklu godinu u Evropi i regionu, Pavić kaže da ga situacija podseća na doba pred Drugi svetski rat.
„NATO se ponaša kao Treći rajh. I opet treba Srbija da se slomi da bi se sve pokrilo i da biste mogli da utvrdite front prema Rusiji. To me podseća na vreme pred Drugi svetski rat. I upravo pritisak na sve zemlje koje se nisu priključile novom poretku, da se priključe. A to su Srbi. Svi drugi su legli na rudu, na jedan ili drugi način, izvan Rusije i Belorusije koja ima tu sreću da se graniči sa Rusijom“, obrazlaže politikolog.
On očekuje da će u 2019. Bosna i Hercegovina da bude žarište zato što je, kaže, sledeća u redu za NATO.
„Oni koji vode NATO pokazali su da im se mnogo žuri. Makedonija je savršen primer šta su uradili. Prvo su pozivali ljude da izađu na referendum, pa kad on nije uspeo, onda odjednom nije važno šta je bilo na referendumu, idemo dalje. Tako isto se zaoštrava priča u BiH. Sad iz Federacije, pogotovu od Bakira Izetbegovića, uslovljavaju da neće dozvoliti formiranje Saveta ministara ako se ne pristane na napredovanje na NATO putu BiH“, opisuje situaciju Pavić. On i najnovija dešavanja u Banjaluci vidi kao deo pokušaja da se lična tragedija Damira Dragičevića, koji je izgubio sina, pretvori u instrument rušenja vlasti u Srpskoj a sve u funkciji „uguravanja BiH u NATO, mimo procedure i preko reda“.
Ljiljana Smajlović kao primer delovanja NATO-a u regionu navodi Crnu Goru, gde je nedavno doneta odluka da se na bilbordima ne mogu objavljivati sadržaji koji negiraju istorijske činjenice.
„To je samo po sebi skandalozno da će vlada umesto istoričara odlučivati šta je istorijska činjenica. Pritom, obrazloženje je da su našli pravnu potku u odluci Evropskog suda za ljudska prava da se ne sme osporavati holokaust. Holokaust je zločin nad zločinima i ništa sa tim nije uporedivo. Zamislite da Srbija pokuša da holokaustom opravda neki svoj arbitrarni zakon. To je toliko suprotno svemu što se radi u Evropi, ali što ste bliži NATO-u, sve vam se više gleda kroz prste“, konstatuje Smajlovićeva.
[adsenseyu4]
Aleksandar Pavić očekuje pogoršanje položaja Srba u Crnoj Gori, uz ocenu da se Milo Đukanović ponaša kao Petro Porošenko u Ukrajini i da je„vezao čamac za veliki NATO brod i tu nema nazad“.
Prema mišljenju ovog politikologa, NATO u suštini nastavlja putem Kominterne, stvarajući veštačke nacije, baš kao što su se koristili tekovinama SSSR-a i SFRJ kad su priznavali administrativne granice za granice novih država.
Parlalu između Ukrajine i Crne Gore vidi i Ljiljana Smajlović, koja kaže da za projekat ukrajinske crkve „treba odati priznanje CIA da je maestralno izvela kidanje pravoslavnog sveta“.
Prema rečima Pavića, vaseljenski patrijarh je „otišao predaleko“, šteta je već napravljena, a puno će zavisiti od toga kako će na ukrajinsko crkveno pitanje reagovati ostatak pravoslavnog svet.
„Bilo bi sjajno da reaguje jedinstveno zato što bi to izolovalo Carigrad i čekalo bi se da bura prođe i dođe neki drugi vaseljenski patrijarh“, kaže politikolog.
Tanja Trikić (Sputnik)
