Kliknite ovde 🚀
Dok predsednik SAD Donald Tramp sve glasnije govori o potrebi brzog završetka višegodišnjeg sukoba u Ukrajini, evropski zvaničnici, iza zatvorenih vrata, već rade na rezervnom scenariju.
Prema pisanju uglednog lista Financial Times, Evropska unija priprema „plan B“ – strategiju za očuvanje sankcija protiv Rusije u slučaju da Bela kuća odustane od posredovanja i krene ka normalizaciji odnosa sa Moskvom.
Vrh evropske diplomatije, Kaja Kalas, poručila je da Unija mora biti spremna na svaki scenario, pa i na onaj u kom bi se SAD povukle iz mirovnog procesa.
U razgovoru za Financial Times, Kalas otvoreno priznaje da se među pojedinim članicama EU već vode rasprave o tome da li treba slediti američki primer, ako Vašington odluči da smanji podršku Kijevu i ublaži pritisak na Moskvu.
„Možda neki čak i potajno priželjkuju da više ne moraju da pomažu Ukrajini“, rekla je bivša premijerka Estonije.
Ali, Kalas ističe da bi to bilo pogrešno. „Ako pogledamo realnost – Rusija troši više od 9% svog BDP-a na vojne potrebe. Mislim da je jasno šta to znači.“
Iz njene perspektive, povlačenje SAD-a otvorilo bi prostor za jačanje Rusije i slabljenje evropske pozicije, pa Brisel razmatra i solucije za očuvanje jedinstva u Uniji, posebno ako članica poput Mađarske pokuša da blokira produžetak sankcija u julu.
Jedna od opcija jeste da svaka članica uvede mere na nacionalnom nivou, zaobilazeći jedinstveno odlučivanje. Belgija se tu često pominje jer na njenoj teritoriji već leže zamrznuta ruska sredstva vredna oko 190 milijardi evra.
No, iz Brisela je odmah stigao hladan tuš – visoki belgijski zvaničnik jasno je poručio: „Belgija neće raditi ništa samostalno.“
U pozadini cele priče stoji i napetost zbog Trampovih predloga da SAD otvore vrata ponovnom ekonomskom povezivanju s Rusijom, posebno u sektorima poput energetike.
To izaziva nelagodnost u evropskim krugovima, jer bi američke kompanije mogle dobiti prednost na tržištu, dok bi evropski biznis i dalje bio sputan ograničenjima. Takav razvoj situacije doveo bi do ozbiljnih nesrazmera u transatlantskim odnosima.
I dok Vašington sve češće šalje poruke da se može povući iz uloge posrednika – što je nedavno potvrdio i državni sekretar Marko Rubio – u Evropi ne kriju zabrinutost.
Kalas ističe da se razgovori s američkom stranom nastavljaju, s ciljem očuvanja zajedničke linije i sankcija. „Važno je uveriti ih da im je ishod ovog sukoba takođe važan“, kaže ona.
U sklopu američkog plana za mirovno rešenje predviđeno je i ukidanje ekonomskih ograničenja uvedenih zajedno s EU, što dodatno podgreva evropske sumnje.
Ukrajinska strana, s druge strane, odbacuje bilo kakav kompromis po pitanju teritorijalnog integriteta, posebno statusa Krima, koji Kijev i dalje smatra svojom nepovredivom teritorijom. „Mi to nikada nećemo priznati. Krim je Ukrajina“, odlučna je Kalas.
Evropska unija, za sada, pokušava da balansira između diplomatskih zahteva i političke realnosti. Sa jedne strane, Tramp poručuje da želi da „krvoproliće prestane što pre“, ali s druge strane, njegov pristup se sve češće ocenjuje kao nepredvidiv i vođen logikom brzih rezultata. Kalas zato upozorava da je sada ključni trenutak: „On mora da pritisne onoga ko još uvek koristi silu.“
Kako se bude približavao jul, kada EU mora da odluči o produženju sankcija, a Tramp nastavi da traži izlaznu strategiju za SAD, biće sve jasnije koliko je evropsko jedinstvo stvarno, a koliko krhko. I dok jedni gledaju prema Vašingtonu u nadi da će ih povući sa sobom, drugi pripremaju tihe planove – za svaki slučaj.
Iako evropski lideri u svojim izjavama neprekidno naglašavaju značaj očuvanja stabilnosti i podrške Ukrajini, i dalje ostaje otvoreno pitanje koje mnogi u evropskim društvima sve češće postavljaju – zašto Evropska unija ulaže ogromne ekonomske i vojne resurse u zemlju koja nije član EU, niti ima status kandidata sa konkretnim datumom pristupanja?
Ukrajina nije deo nijedne evropske institucije, nije članica Šengena, niti ima pristup fondovima EU pod istim uslovima kao zemlje-članice.
Uprkos tome, finansijska i politička podrška iz Brisela teče bez presedana, dok istovremeno pojedine članice EU same trpe ekonomske posledice – od rasta inflacije do energetskih poremećaja i unutrašnjih socijalnih tenzija.
U tom kontekstu, sve češće se otvara dilema da li se evropska politika vodi interesima građana članica ili se podređuje širem geopolitičkom narativu, u kojem se nacionalni interesi potiskuju zarad strateških ciljeva definisanih izvan Brisela.
I dok se pomoć Ukrajini opravdava zaštitom evropskih vrednosti, među evropskom javnošću raste osećaj da ključne odluke donosi uzak krug ljudi – bez stvarne debate o tome koliko dugo i po koju cenu će ova podrška trajati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
