Odluka EU ministara da ne daju datum za početak pregovora Severnoj Makedoniji, uprkos tome što je i ime promenila, koliko ruši kredibilitet Brisela koji nije ispunio obećanja data Skoplju, još više urušava kredibilitet vlade Zorana Zaeva, koja je ni za šta žrtvovala deo nacionalnog suvereniteta.
Treći put za 16 meseci Savet Evropske unije nije dao zeleno svetlo za otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, jer su se tome usprotivile Francuska i Holandija.
[adsenseyu1]
Komesar za pristupne pregovore Johanes Han ocenio je da to baš „nije trenutak slave za EU“, ali i izrazio nadu da će lideri EU to učiniti na predstojećem samitu 17. i 18. oktobra i time, kako je rekao, potvrditi kredibilitet politike proširenja na Zapadnom Balkanu.
Čelnici Unije se ni do sada nisu proslavili prognozama po pitanju datuma za Albaniju i Severnu Makedoniju, koje su na sto u Briselu stigle u istom paketu. Sudeći prema trendu poruka iz vodećih država EU, čini se da se proces evrointegracije balkanskih država zaglavio u slepoj ulici.
Najveće dostignuće
Zbog potpisivanja Prespanskog sporazuma sa Grčkom i promene imena države u Severna Makedonija, njen premijer Zoran Zaev se još u junu pohvalio da je Evropska komisija to ocenila kao jedno od 20 najvećih dostignuća Evropske unije u prethodnih pet godina.
Šef Evropske komisije Žan Klod Junker tada je obećao da će Severna Makedonija najverovatnije dobiti datum za početak pregovora u julu i dodao da će EK dati sve od sebe da se ta odluka donese tokom leta.
Posle najnovije odluke Saveta Evropske unije, Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije, međutim, ne deli nadu evropskog komesara za proširenje.
[adsenseyu4]
„Nedobijanje datuma za početak pregovora Albanije i Severne Makedonije sa EU direktna je posledica rezultata za izbore za Evropski parlament i formiranja novog sastava EK, odnosno, raspoloženja biračkog tela koje se na izborima za EP opredelilo tako da se čak i one stranke koje su entuzijastički proevropske, zalažu za neki vid reformi Evropske unije. A takođe i za zaustavljanje procesa proširenja dok se temeljno reformisanje EU ne izvede“, nema dilemu sagovornik Sputnjika.
Više godina reformi
Gajić pritom smatra da je to nemoguće uraditi u kratkom roku i da će za reformisanje EU biti potrebno više godina. To je po njegovom mišljenju neminovnost, iako postoje članice EU koje smatraju da bi takvom politikom Brisel ostavio negativan utisak i od sebe odgurnuo stanovništvo i javno mnjenje zemalja okrenutih evrointegracijama.
Međutim, on ističe da političke elite u tim zemljama koje teže članstvu u EU, zapravo nemaju drugog izbora nego da nastave da insistiraju na tom putu. Pogotovo što su manje-više i dovedene uz podršku EU i Zapada, kaže on, ističući da pre svega misli na Severnu Makedoniju i režim Zorana Zaeva.
„Ova situacija nedobijanja datuma početka pregovora, u konkretnom slučaju, Severne Makedonije koliko ruši kredibilitet EU zbog tvrdog stava nekih članica, toliko još više ruši kredibilitet vlada koje su na tom putu odlučile da prave velike kompromise. U Skoplju su izašli u susret promeni imena, a ne bi li zadovoljili albansku stranu, svoje koalicione partnere, pristali su na federalizaciju. U perspektivi čak i na konfederalizaciju zemlje, a sve pod izgovorom da će na taj način ući u procese evrointegracija“, ukazuje Gajić.
[adsenseyu1]
Uzaludna žrtva
Njegova procena je da „od toga što su žrtvovali jedan deo svog nacionalnog suvereniteta ne samo kratkoročno, nego po svoj prilici ni dugoročno, neće biti ništa“.
Novom odlukom EU je, kako kaže, poslala poruku da nema želju da se dalje pristupi procesima evrointegracija.
„Već se odavno vidi da EU u slučaju Zapadnog Balkana ide na varijantu nekog regionalnog zajedničkog carinskog prostora koji bi bio van EU. On bi predstavljao jednu zajedničku privrednu celinu, gde bi EU mogla ekonomski da ima upliv onoliko koliko njoj odgovara, a da nema neku direktnu političku odgovornost, niti probleme sa tim zemljama kao kada bi one pristupile EU. Brisel interesuje putna struktura, privreda, mogućnost da se izvozi evropska roba, da se jeftino dobiju sirovine i da na tom prostoru nema nekih velikih bezbednosnih problema. Da države budu delimično pacifikovane, da se nestabilnost ne bi prelivala na EU i ništa više od toga“, jasan je Gajić.
Klackanje do Brisela — još sporije
On tvrdi da sve dok u EU ne budu uspostavili neki poredak koji je njima prihvatljiv, odnosno dok EU ne bude reformisana, do tada od postupka proširenja neće biti ništa. I to ne samo za članice koje nisu još dobile datum otpočinjanja pregovora, nego i za one koje su otpočele pregovore, ali čije je otvaranje i zatvaranje poglavlja značajno usporeno. Ono će u narednom periodu biti još usporenije, smatra Gajić.
Na konstataciju da su Bugari imali veliki spisak zahteva prema Makedoncima kao uslov da glasaju za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora Skoplja i EU, a da ih nema na spisku onih koji su je ovoga puta blokirali, Gajić kaže da su oni očigledno videli da će principijelni stav Francuske biti dovoljan da ne dobiju zeleno svetlo.
Zato i nisu hteli da insistiraju na svom stavu. Verovatno će svoje zahteve staviti pred Severnu Makedoniju u onom trenutku kada se eventualno Skoplje nađe pred dobijanjem datuma za početak pregovora, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
[adsenseyu4]
