Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, najavio je da će krajem oktobra ponuditi federalnom delu razgovor o odbacivanju Bonskih ovlašćenja koja imaju visoki predstavnici i svega što je pomoću njih nametnuto.
Ukoliko Federacija to odbije, Dodik tvrdi da će Srpska dobiti legalno pravo da izađe iz projekata koje je nametnuo visoki predstavnik.
Povod za ovakvu najavu srpskog člana Predsedništva BiH je Deklaracija SDA, za koju tvrdi da je samo vrh nečega što je visoki predstavnik godinama ohrabrivao i što je, na kraju, i njegov cilj, a to je nametanje bosanskog identiteta, odnosno, ukidanje Republike Srpske.
[adsenseyu1]
Teško do cilja
Da li je moguće ukinuti Bonska ovlašćenja i može li ovo biti uvod u ukidanje institucije visokog predstavnika u BiH?
Politikolog Anđelko Kozomara za Sputnjik kaže da je ovako nešto teško postići na nivou BiH jer, kako navodi, samo onaj ko je doneo ta ovlašćenja, može i da ih ukine, a to su velike sile.
„Republika Srpska može u Narodnoj skupštini RS deklarativno da se izjasni da više ne prihvata Bonska ovlašćenja i da automatski ne priznaje ni odluke koje bi donosio visoki predstavnik. Jedini praktičan potez koji RS može da preduzme, jeste da u slučaju kada visoki predstavnik donese neku odluku u skladu sa Bonskim ovlašćenjima, RS je ne objavi u Službenom glasniku i samim tim ne bi bila primenjiva“, objašnjava Kozomara.
Naš sagovornik je saglasan sa Dodikom da su Bonska ovlašćenja nanela mnogo štete Republici Srpskoj, kao i da ona nisu bazirana na pravu ili Dejtonskom sporazumu.
„Jednom odlukom je bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun zabranio politički rad 58 funkcionera Srpske demokratske stranke, čak im je oduzeo i lične karte, pasoše… Nisu imali pravo da se kreću bilo gde…“
Kao diktatori
Dakle, to je jedan diktatorski način odlučivanja po kome je visoki predstavnik odlučivao na osnovu bonskih ovlašćenja“, podseća Kozomara.
[adsenseyu4]
Bonska ovlašćenja, podseća on, uvele su velike zapadne sile na jednoj sednici u Bonu. Tada su one sebe nazvale međunarodnom zajednicom, iako se radilo o nekoliko država koje odlučujuće reaguju u BiH. One su u stvari dale visokom predstavniku mimo Dejtonskog mirovnog sporazuma bonska ovlašćenja po kojima može da radi šta hoće i da smenjuje koga hoće, a da ne odgovara.
„Neki od visokih predstavnika su to obilato primenjivali“, kaže on.
Dodik je najavio da će krajem oktobra biti zakazana sednica Narodne skupštine RS, a materijali i dokumenti koji se pripremaju, neće biti samo odgovor na Deklaraciju bošnjačke SDA, već i na ono što je radila međunarodna zajednica. Sve to biće obuhvaćeno zaključcima Narodne skupštine RS, koji će se bazirati na Ustavu i Dejtonu.
Brankica Ristić (Sputnik)
[adsenseyu1]
