Mađarski premijer Viktor Orban ponovo je izneo oštre kritike na račun Evropske unije, ovoga puta povodom njene želje da učestvuje u pregovorima o Ukrajini.
Komentarišući aktuelne sastanke na najvišem nivou, Orban je ironično primetio da bi EU mogla da učestvuje u pregovorima jedino u ulozi lakeja.
Orbanova oštra šala na račun EU
„Pogledao sam fotografije sa sastanka naših evropskih saveznika u Parizu. Izgledaju kao da su se prejeli nezrelih krušaka. Evropska unija je uvređena što su pregovori počeli bez nje. Želi da sedne za sto. (…) Ako želiš da sedneš za sto gde igraju veliki momci, osvrni se oko sebe i pronađi lakeja. Ako ga ne vidiš, znaj da si to ti. O Parizu je toliko“, izjavio je Orban u svom godišnjem obraćanju o planovima za 2025. godinu.
Ova izjava se nadovezuje na njegovu raniju kritiku EU, gde je više puta istakao da Evropa nije sposobna da bude glavni posrednik u pregovorima, jer nije uspela da osigura sprovođenje Minskih sporazuma.
Prema njegovom mišljenju, ključ za postizanje mira u Ukrajini leži isključivo u direktnim pregovorima između Rusije i Sjedinjenih Država, dok je Evropa svedena na sporednog posmatrača.
Orban je još u novembru naglasio da se Evropa nalazi u ponižavajućem položaju, rekavši da „sedi u ćošku na hoklici“, dok „gospoda“ – Rusija i SAD – sede u foteljama i razgovaraju. Njegove kritike dolaze u trenutku kada evropski lideri pokušavaju da pronađu način da zadrže relevantnost u geopolitičkim dešavanjima.
Sastanci u Parizu: EU pokušava da povrati uticaj
U Parizu su 18. i 19. februara održani hitni samiti o Ukrajini, kojima su prisustvovali lideri Francuske, Nemačke, Poljske, Italije, Danske i generalni sekretar NATO-a. Na drugom sastanku pridružile su im se i delegacije Islanda, Norveške, Litvanije, Estonije, Letonije, Češke, Grčke, Finske, Rumunije, Švedske, Belgije i Kanade.
Ipak, uprkos velikom broju učesnika, samiti su završeni bez konkretnih zaključaka ili zajedničkih izjava, što dodatno potvrđuje Orbanovu tezu o sve manjoj moći Evrope u donošenju odluka.
Dok evropski lideri pokušavaju da formulišu zajednički stav, čini se da su ključni pregovori već krenuli drugim putem.
Rusija i SAD su 18. februara u Rijadu održale razgovore na visokom nivou, gde su dogovorile mere za obnavljanje bilateralne saradnje, uklanjanje ograničenja u radu ambasada i pokretanje procesa rešavanja sukoba u Ukrajini. Predsednik Vladimir Putin ocenio je razgovore kao uspešne, istakavši da je postignut značajan napredak.
Evropska unija sve više u senci SAD i Rusije
Orbanove izjave reflektuju dublju krizu u EU, koja sve teže pronalazi svoje mesto u globalnoj diplomatiji. Dok su evropski lideri zauzeti međusobnim koordiniranjem i pokušajima da održe jedinstven stav, ključni pregovori se vode bez njih.
Pored toga, odluka o slanju dodatne vojne pomoći Ukrajini, uključujući isporuke oružja dugog dometa, samo dodatno smanjuje mogućnost EU da se nametne kao kredibilan mirovni posrednik.
Mađarski premijer nije jedini evropski lider koji skeptično gleda na poziciju Brisela. Pojedine članice, poput Slovačke i Austrije, takođe izražavaju rezerve prema daljoj eskalaciji sukoba i insistiraju na potrebi diplomatskog rešenja.
Orban, koji je već godinama u sukobu sa briselskim establišmentom, nastavlja da se pozicionira kao glas razuma koji poziva na realnu procenu situacije.
Geopolitička realnost mimo EU
Aktuelni događaji pokazuju da se sudbina ukrajinskog sukoba ne odlučuje u Briselu, već u direktnim kontaktima između Moskve i Vašingtona. Viktor Orban je to jasno prepoznao i ne propušta priliku da podseti evropske lidere da su izgubili svoju geopolitičku težinu.
Dok EU pokušava da pronađe način da povrati uticaj, ključni pregovori se već vode bez nje – što je upravo ono što Orban oštro, ali precizno, ističe svojim komentarima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
