Nekoliko manjih evropskih zemalja, među njima i Hrvatska, počele su da blokiraju Kinu u njenom pokušaju da se uključi u te ekonomije, piše Vol Strit Žurnal.
To se tumači kao njihovo približavanje pozicijama SAD-a i jačanjem straha u Evropi od kineskog „agresivnog geopolitičkog stava“.
Američki poslovni dnevnik navodi da su zemlje od Baltika do Jadranskog mora nedavno otkazale javne konkurse na kojima je trebalo da pobede kineske državne kompanije, ili su, pak, pokrenule postupke kojima je cilj zabrana kineskim kompanijama da potpišu ugovore o izvođenju radova ili da investiraju.
U tom kontekstu, WSJ nabraja, osim Hrvatske, Rumuniju, Litvaniju, Sloveniju i Grčku, prenosi Jutarnji list.
Što se Hrvatske tiče, ne navode se detalji, ali je poznato da je Upravni odbor Lučke uprave Rijeka 30. decembra prošle godine iznenada poništio postupak davanja 50-godišnje koncesije za razvoj, poslovanje i upravljanje Zagreb Dip Si (Deep Sea) kontejnerskim terminalom i odlučio da pokrene novi postupak, napominje Jutarnji.
Dodaje da razlozi nisu navedeni, i da je takva odluka u kuloarima protumačena kao plod pritiska SAD-a i Evropske unije.
„Naime, bolja od dve ponude došla je od konzorcijuma kineskih kompanija, na čelu sa preduzećem Ningbo DŽoušan Port, koje upravlja jednom od najvećih luka na svetu. Druga ponuda je bila od holandskog APM Terminala, u konzorcijumu s hrvatskom firmom Ena Lodžik, Pave Vujnovca“, piše zagrebački list.
Podseća da je tender bio objavljen u proleće 2019, i da je ugovor trebalo da bude potpisan sredinom prošle godine.
Hrvatska se u članku WSJ-a spominje i kao jedna od zemalja koja je nedavno zaustavila javnu nabavku uređaja kineske kompanije Nuktek, ali, za razliku od Litvanije, nije se pritom javno pozvala na nacionalnu sigurnost.
Litvanska vlada je u februaru zabranila kupovinu tih uređaja za sigurnosni nadzor na aerodromima, koje je u Hrvatskoj 2018. nabavljala Carinska uprava za pregled kamiona, što je bilo sufinansirano novcem EU, piše Jutarnji list.
