Pokušava da postane vladar Bliskog Istoka, a to će ga uništiti.
Turska ofanziva u Idlibu je opala. Dan pre nego što je trebalo da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, Erdoganov status u turskom parlamentu brzo opada kako opozicija govori protiv njegove kampanje u Siriji.
[adsenseyu1]
Sada, očigledno, svađe u turskom parlamentu nisu tako retke od kada su se desile 2016. godine zbog kontroverznih izmena ustava koje je Erdogan tada gurao.
Jasno je da se Erdoganova podrška kod kuće brzo smanjuje. A njegovo mešanje u Siriju je ozbiljna greška.
Erdogan je još uvek uveren da može da ispuni vakuum koji je stvorio SAD i postane regionalni vladar na novom Bliskom Istoku.
Iz Moskve dolaze izjave da Erdogan, ne samo što neće dobiti ništa od situacije u Idlibu od Putina, već će izgubiti sve ostalo u tom procesu.
Zapamtite, Rusija ima veliku moć nad turskom ekonomijom i, kao takva, kontroliše popriličnu količinu Erdoganovog političkog kapitala kao taoca.
Bez obzira kako to pokušava da preokrene, ovde je agresor i Putin zna da je nepouzdan partner.
Rusko Ministarstvo odbrane ne igra igre. Na isti način na koji su sistematski otkrivali stvarnu narav američke podrške sirijskom građanskom ratu u ranim fazama njihove vojne intervencije, sada rade istu stvar sa Erdoganovom izdajom sporazuma iz Sočija 2018. godine.
[adsenseyu1]
U svemu tome, Rusi su najrealniji izvor o stvarnim informacijama iz Sirije i neprekidno su otkrivali i širili rana upozorenja o operacijama pod „lažnom zastavom“ hemijskim oružjem.
A položaj međunarodnih organizacija poput OPCV-a je izuzetno pretrpeo. Sa poslednjim izveštajem neuspelog napada hemijskim oružjem, koji su podržali džihadisti pod okriljem Turske na Sarakib, Putin sada ima više nego dovoljno municije za upotrebu protiv Erdogana u američkom Savetu bezbednosti.
Putin je spreman da da Erodganu prikrivanje njegovih prošlih zločina ako je njegovo ponašanje usklađeno sa Putinovim krajnjim ciljem obnove teritorijalnih granica Sirije.
Putin je to učinio više puta kako bi se borbe svele na minimum i pronašli načini za rešavanje situacije. Ali, sve dok Erdogan ne postane bezopasan u Idlibu, ne postoji mogućnost okončanja sukoba u Siriji.
Erdogan nema drugog izbora. Ovo je verovatno poslednji od njegovih devet političkih života zaključuje Tom Luongo na svom blogu.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
