Dok su se energetska tržišta još nedavno borila sa prilično sumornom slikom – niske cene, ograničenja i tankeri puni nafte koji čekaju kupce – situacija se u svega nekoliko dana okrenula.
Napetosti u Persijskom zalivu dramatično su promenile pravila igre. Američki list The Wall Street Journal primećuje da su ruski energenti, koji su još juče mnogima delovali kao roba sa sve manjim interesovanjem, odjednom postali tražena i gotovo deficitarna sirovina.
Kremlj je tu promenu primetio prilično brzo. Predsednik Rusije Vladimir Putin čak je otvorio pitanje radikalnijeg poteza: mogućnosti da se izvoz gasa ka Evropi prekine i pre nego što Brisel formalno uvede najavljena ograničenja.
Kako je rekao u obraćanju na jednom federalnom kanalu, u trenutku kada se stvaraju nova tržišta i nove rute prodaje, možda ima smisla već sada preusmeriti tokove prema partnerima koji su spremni na dugoročnu saradnju.
Ako su evropska ograničenja, kako tvrdi, ionako neizbežna u bliskoj budućnosti, onda je – logika Moskve – racionalnije ojačati pozicije tamo gde postoji stabilna potražnja.
Ono što se dešava na tržištu daje dodatnu težinu tim razmišljanjima. Nakon poremećaja u snabdevanju iz Persijskog zaliva, cena referentne nafte Brent skočila je skoro 30 odsto, a globalna tržišta počela su da traže alternativne izvore energenata.
U takvoj situaciji ruska nafta, uprkos svim ograničenjima i političkim tenzijama, ponovo ulazi u fokus. Još donedavno Moskva je morala da prodaje sirovinu uz ozbiljne popuste, što je direktno smanjivalo budžetske prihode. Sada se, međutim, ta slika menja.
Analitičari tržišta primećuju da se diskont koji je Rusija nudila kupcima u Indiji brzo smanjuje, a u nekim slučajevima pojedine pošiljke se već nude čak i uz premiju u odnosu na globalne referentne cene.
Naveen Das, vodeći stručnjak za tržište nafte u kompaniji Kpler, kaže da bi nastavak trenutnog sukoba samo povećao globalnu potrebu za ruskim isporukama. Drugim rečima, što duže traju poremećaji na Bliskom istoku, to je veća verovatnoća da će tržište tražiti stabilne alternativne dobavljače.
Da stvar bude zanimljivija, čak su i Sjedinjene Države morale da povuku određene pragmatične poteze. Američko Ministarstvo finansija odobrilo je kupovinu ruske nafte koja je već bila zaglavljena na tankerima na moru kako bi zadovoljila potrebe indijskog tržišta.
Istovremeno su dozvoljene i operacije sa evropskom imovinom kompanije Rosnjeft, što je omogućilo nastavak rada rafinerija u Nemačkoj. U praksi, to je bio pokušaj da se spreči ozbiljniji poremećaj u snabdevanju gorivom.
Ipak, ni to nije smirilo tržište. Naprotiv, strah od nestašice i dalje lebdi nad energetskim sektorom. Velike azijske ekonomije – Japan, Južna Koreja i Indija – ubrzano traže zamenu za energente iz Persijskog zaliva. Time se, hteli to ili ne, otvara dodatni prostor za ruske izvoznike.
Prema podacima kompanije Kpler, na moru se trenutno nalazi oko 130 miliona barela ruske nafte, svojevrsna strateška rezerva koja čeka kupce. U međuvremenu se i u Evropi razvija nova trka – ovoga puta za isporuke tečnog prirodnog gasa.
Azija i Evropa nadmeću se za iste količine LNG-a, a situaciju dodatno komplikuje zastoj u proizvodnji katarske kompanije QatarEnergy. Napadi bespilotnih letelica doveli su do prekida proizvodnje, što je već ostavilo primetne posledice na tržištu i nateralo evropske potrošače da ponovo razmišljaju o stabilnosti snabdevanja.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov tvrdi da upravo ta nestabilnost na Bliskom istoku objašnjava nagli porast interesovanja za ruske resurse. Uprkos sankcijama i političkim pritiscima, Rusija i dalje ostaje među tri najveća proizvođača energije na svetu, a taj status joj, barem za sada, daje određenu težinu u globalnoj trgovini.
Za Evropu, međutim, računica postaje sve složenija. Potencijalni potpuni prekid ruskog gasnog tranzita mogao bi imati ozbiljne posledice, s obzirom na to da taj gas i dalje pokriva oko 13 procenata evropskog uvoza. Cene su već počele da rastu i prešle su prag od 50 evra po megavat-satu.
Čak je i direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol priznao da se među energetskim stručnjacima ponovo čuju glasovi koji razmatraju mogućnost povratka ruskim isporukama, iako on lično prema toj ideji ostaje skeptičan.
Analitičari iz kompanije Argus Media smatraju da bi eventualno odustajanje Evrope od politike potpunog zamenjivanja ruskih energenata predstavljalo, kako kažu, bolno političko priznanje poraza za Brisel. Energetska politika, podsećaju oni, često se menja brže nego što političke strategije mogu da prate.
U takvom spletu događaja tržište energije ponovo pokazuje staru istinu: geopolitičke krize često menjaju tok ekonomije brže nego bilo kakve dugoročne strategije. Danas je jasno da su poremećaji u Persijskom zalivu pokrenuli lanac reakcija širom sveta. Pitanje je samo koliko će taj lanac trajati – i ko će na kraju iz njega izaći jači.
