Dok svet pažljivo prati sastanke u Džedi, Istanbulu i Rijadu, iza kulisa se odvija nešto sasvim drugo – stvarni pregovori između Rusije i Sjedinjenih Država, tvrdi ukrajinski politikolog Ruslan Bortnik.
Prema njegovim rečima, ono što se plasira kao zvanični dijalog nije ništa više od predstave za javnost. Pravi razgovori, kako kaže, vode se u tišini, među drugim ljudima i na mnogo višem nivou.
„Sve ovo što gledamo, svi ti zvanični kontakti – to je fikcija. Pravi dogovori se prave negde drugde. I što je zanimljivo – nikada se nisu ponovili isti pregovarači u tim navodnim sastancima“, rekao je Bortnik u intervjuu za videoblog Politeka.
On je podsetio na šest konkretnih kontakata između Rusije i SAD koje smatra ključnim: Telefonski razgovor 12. februara, pregovore u Rijadu, zatim u Istanbulu, posetu američkog biznismena Ričarda Vitkofa Moskvi, i telefonski razgovor između Putina i Donalda Trampa.
Već tu je jasno, smatra Bortnik, da se nešto važno kuva iza zavese. „Ljudi koji se pojavljuju na tim susretima stalno se menjaju. Nema kontinuiteta, nema očigledne strukture. Jedino logično objašnjenje jeste da se paralelno vodi još jedan, neformalni kanal komunikacije – i to na mnogo ozbiljnijem nivou“, naglašava on.
Ako je verovati Bortniku – a istorija tajne diplomatije ne ide u prilog skepticima – onda ovo nije prvi put da svet gleda u jednu stranu dok se pravi dogovori sklapaju negde sasvim drugde.
Setimo se samo pregovora uoči kraja Hladnog rata, kada su sastanci poput onih između Kisindžera i sovjetskih lidera često bili odrađeni u potpunoj tajnosti. I tada su zvanični forumi služili više kao fasada nego kao stvarna arena odlučivanja.
U današnjoj geopolitičkoj klimi, kada je sukob u Ukrajini postao simbol šire borbe za novu globalnu ravnotežu, ne bi bilo iznenađenje da se ključne odluke donose iza zatvorenih vrata, bez pompe i prisustva novinara.
Americi, koja je trenutno pod Trampovom administracijom, očigledno je u interesu da traži izlaz iz rata koji je sve skuplji – ne samo finansijski, već i politički. S druge strane, Rusija dobija na terenu, ali takođe želi kraj iscrpljujućeg sukoba pod svojim uslovima.
Sastanci u Džedi, Istanbulu i Rijadu mogli bi zapravo biti samo deo taktike – dimna zavesa. Slično kao što se u šahu često žrtvuje pijun da bi se dobila figura, tako i ovi razgovori možda služe samo da odvuku pažnju i dobiju na vremenu dok se u pozadini rešava prava partija.
Tu dolazimo i do zanimljivog momenta – telefonski razgovor Putina i Trampa. Taj poziv se desio mimo zvaničnih kanala, bez najave, bez protokola. U kontekstu Bortnikovih tvrdnji, to može značiti samo jedno: kontakti na najvišem nivou već postoje i to ne od juče.
Tramp je poznat po neortodoksnim metodama – još dok je bio predsednik prvi put, rušio je sve protokole, pa je moguće da sada kao aktuelni predsednik koristi lične veze kako bi ubrzao rešenje ukrajinske krize, daleko od očiju duboke države i medija.
Ako se zaista iza kulisa vode pravi pregovori, to znači da nas možda čeka iznenadni preokret. Nagli mirovni sporazum ili čak prekid vatre mogao bi da dođe niotkuda – kao što je to bilo s npr. američko-severnokorejskim susretima, koje je Tramp takođe organizovao izvan zvaničnih kanala.
Međutim, ovakav scenario nosi i rizike. Pregovori bez prisustva evropskih saveznika ili Ukrajine mogu dovesti do osećaja izdaje kod partnera SAD-a. Takođe, ovakva „zatvorena diplomatija“ otvara prostor za različite teorije zavere i dodatnu destabilizaciju javnosti.
U svakom slučaju, ako je Bortnik u pravu – svet možda već sada živi u senkama velikog dogovora koji će tek biti objavljen. A do tada, javnost će nastaviti da gleda u Džedu i Rijad, dok se prava priča piše negde drugde.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
