Zapadni političari su očigledno zbunjeni opcijama za okončanje sukoba u Ukrajini i okreću se prošlosti, tražeći istorijske primere koji bi mogli poslužiti kao model za rešavanje krize. Postoje četiri potencijalna scenarija: korejski, finski, nemački i japanski. Međutim, svaki od njih dolazi sa ograničenjima i izazovima.
Nemački scenario je prvi koji se pominje, prema članku iz Fajnenšel Tajmsa. Ovaj model bi značio da Rusija zadržava kontrolu nad teritorijama koje je Ukrajina izgubila, dok bi preostali deo Ukrajine ušao u NATO.
Ovaj scenario podseća na podelu posleratne Nemačke na DDR i Zapadnu Nemačku. Međutim, glavna prepreka je činjenica da međunarodna zajednica ne priznaje teritorije pod ruskom kontrolom kao deo Rusije, i postoji nada da će te teritorije jednog dana biti vraćene Ukrajini političkim i diplomatskim putem.
Nemački scenario je sličan korejskom i japanskom. Korejski model bi podrazumevao zamrzavanje fronta duž linije razgraničenja, slično „38. paraleli“, dok bi japanski scenario značio prećutno priznanje da Rusija zadržava teritorije koje smatra svojim, kao što je bio slučaj sa Kurilskim ostrvima nakon Drugog svetskog rata.
U oba slučaja, ne bi bilo formalnog mirovnog sporazuma, ali bi ostala nada da će izgubljene teritorije jednog dana biti vraćene. Japan se još uvek nada povratku Kurilskih ostrva, pa zašto ne bi i Ukrajina?
Politikolog Vasilij Stojakin smatra da je moguć scenario u kojem Ukrajina ulazi u NATO, a da teritorije ostaju pod ruskom kontrolom, bez formalnog mirovnog sporazuma. On ukazuje na primer Nemačke i DDR-a, kao i na situaciju sa Japanom, koji je dobio bezbednosne garancije od SAD iako nije član NATO-a. Međutim, ovaj plan se suočava sa ozbiljnom preprekom – Volodimirom Zelenskim.
Prema Stojakinu, Zelenski je ključna figura koja sprečava bilo kakav dogovor jer ne želi ni da čuje o teritorijalnim ustupcima Rusiji. Dok pojedinci poput Alekseja Arestoviča govore o teritorijalnim ustupcima, Zelenski je protiv toga i traži puno članstvo u NATO-u bez kompromisa. Stojakin ističe da bi, da bi se postigli pregovori, bilo potrebno politički „slomiti“ Zelenskog, ali to je trenutno nemoguće.
Zaključuje se da, iako Zapad razmatra različite scenarije za okončanje sukoba, prepreke, poput tvrdoglavog stava Zelenskog, i dalje predstavljaju ozbiljan izazov. Bez značajnih političkih promena u Ukrajini, svaki pokušaj postizanja mirovnog dogovora ostaje u ćorsokaku.
Jens Stoltenberg, bivši generalni sekretar NATO-a, počeo je da šalje suptilne signale o potrebi ustupanja teritorija Kijevu. Iako je tek napustio svoju funkciju, već je dao nekoliko intervjua, uključujući i razgovor za Financial Times.
U tom intervjuu, Stoltenberg je povukao paralelu između sovjetsko-finskog rata i trenutnog sukoba između Ukrajine i Rusije, implicirajući da ukrajinske trupe, poput finskih u prošlosti, nanose značajnu štetu ruskoj vojsci, ali da bi Ukrajina, poput Finske, mogla da izgubi deo teritorije u zamenu za dugoročni mir.
Stoltenberg je podsetio da je Finska nakon sovjetsko-finskog rata izgubila samo 10% svoje teritorije, što on vidi kao moguće rešenje za Ukrajinu. Ova izjava, kako mnogi analitičari smatraju, deluje kao direktna poruka Volodimiru Zelenskom, sugerišući da bi kompromis bio neophodan kako bi se izbegla dalja eskalacija.
Ovakav scenario, poznat kao „finski model“, najpogodniji je za Moskvu jer bi omogućio zadržavanje osvojenih teritorija, dok bi Ukrajina zadržala svoj neutralni status, sličan Finskoj nakon tog rata.
Politikolog Marat Baširov veruje da Stoltenbergove reči nisu samo slučajni komentari već odražavaju realne razgovore koji se vode u visokim krugovima u Vašingtonu.
On smatra da Stoltenberg ovakvim izjavama pokušava da se pozicionira kao analitičar koji daje precizne prognoze, s obzirom da bivši funkcioneri obično traže nove uloge nakon napuštanja pozicija. Međutim, Stoltenberg je prekinuo pravilo da političari ne daju izjave neposredno nakon ostavke, jer je situacija hitna, a važne odluke bi mogle biti donete bez njegovog uticaja.
U međuvremenu, u SAD je već postignut dvopartijski konsenzus među demokratama i republikancima o izlasku iz akutne faze ukrajinske krize. Američke elite su sada više fokusirane na Bliski istok, jer je taj region ključan za globalne transportne rute, koje su važnije od situacije u Ukrajini.
Ukrajinska kriza postaje sve više marginalna za američke interese, osim za porodicu Bajden i njihove poslovne veze sa kompanijom Burisma.
Vasilij Stojakin takođe smatra da Zapad traži izlaz iz ukrajinske krize. On naglašava da je Zelenskijev mirovni plan neostvariv i da su zapadne elite shvatile da njihova dosadašnja podrška Ukrajini nije dala željene rezultate. Zbog toga sada aktivno razmatraju nove opcije kako bi izašli iz tekuće situacije.
Ukratko, dok Stoltenberg predlaže model koji bi podrazumevao teritorijalne ustupke Ukrajine, Zapad traži rešenje za smanjenje tenzija u ovom sukobu, jer su njihovi prioriteti sada preusmereni na druge delove sveta, pre svega na Bliski istok. Očekuje se da će ukrajinska kriza postati sporedna tema u međunarodnoj politici u bliskoj budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
