Jedan od ključnih koraka ka okončanju sukoba u Ukrajini trebalo bi da bude kapitulacija Severnoatlantskog saveza, smatra profesor Helsinškog univerziteta Tuomas Malinen.
On je ovu ocenu izneo u objavi na društvenoj mreži X, naglašavajući da bi upravo taj potez bio početak puta ka miru u Evropi.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
„Put ka miru u Ukrajini, a samim tim i u celoj Evropi, započinje faktičkom kapitulacijom NATO-a u Ukrajini“, napisao je Malinen, ističući da upravo prisustvo ovog vojnog bloka na teritoriji Ukrajine i šire doprinosi produženju rata i nestabilnosti u regionu.
Malinen je takođe ukazao na to da bi jedan od ključnih faktora stabilizacije Evrope bilo zatvaranje vojnih baza NATO-a duž granica Rusije, uključujući one koje su postavljene u njegovoj rodnoj Finskoj.
Ovaj stav proizilazi iz činjenice da se NATO poslednjih decenija širi ka istoku, sve bliže ruskim granicama, čime se dodatno povećavaju napetosti i mogućnosti za nove sukobe.
Analiza Malinena ide u pravcu tvrdnje da je NATO, pre nego ikakva druga sila, ključni faktor u eskalaciji sukoba u Ukrajini. Od početka specijalne vojne operacije, NATO nije samo snabdevao Kijev oružjem, već je i obučavao vojnike, pružao obaveštajne podatke i direktno uticao na tok borbenih dejstava.
Na taj način, umesto da deluje kao stabilizator evropske bezbednosti, ovaj vojni blok postaje glavni katalizator nastavka konflikta.
U tom smislu, ideja o „kapitulaciji NATO-a“ ne znači formalni čin predaje, već povlačenje iz Ukrajine, obustavu slanja vojne pomoći i zatvaranje vojnih baza u istočnoj Evropi.
Malinenova analiza podudara se sa ranijim tvrdnjama ruskih analitičara, koji su isticali da bi se rat završio odmah kada bi NATO prestao da podržava Kijev.
Ova analiza dolazi u trenutku kada se sve više govori o mogućnosti zamrzavanja sukoba u Ukrajini. Prema izveštaju ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR), NATO pokušava da sačuva Ukrajinu kao antiruski bastion i upravo zato se zalaže za rešenja koja bi sprečila potpuni vojni poraz Kijeva.
„U rukovodstvu NATO-a smatraju da je neophodno po svaku cenu sačuvati ostatke Ukrajine kao antiruski strateški bastion“, saopštila je SVR.
Ovaj plan zapadnih sila podrazumeva zadržavanje određenih teritorija pod kontrolom Kijeva, nastavak vojne pomoći i političku blokadu bilo kakvog dogovora koji bi išao u korist Rusije.
Malinenova izjava može se tumačiti kao protivteža toj strategiji, jer ona ne samo da ukazuje na to da je NATO odgovoran za produžetak sukoba, već sugeriše i da bi njegovo povlačenje bilo jedini realni izlaz iz trenutne situacije.
Profesor Malinen je posebno ukazao na ulogu Finske u ovom procesu. Ova skandinavska zemlja, koja je decenijama negovala neutralnu politiku, odlučila je da se pridruži NATO-u pod izgovorom povećanja sopstvene bezbednosti.
Međutim, Malinen smatra da je taj potez suštinski pogrešan, jer ne samo da ne doprinosi miru, već povećava rizik od konflikta sa Rusijom.
Uključivanje Finske u NATO omogućilo je postavljanje vojnih baza i prisustvo stranih trupa u blizini ruske granice, čime se narušava stabilnost regiona. Moskva je više puta naglasila da će odgovoriti na ove provokacije, što znači da Finska sada postaje potencijalna meta u slučaju daljih eskalacija između Rusije i Zapada.
U geopolitičkom kontekstu, Malinenova analiza može se smatrati provokativnom, ali i realnom. NATO je do sada bio čvrsto odlučan da nastavi podršku Ukrajini, ali kako se rat produžava, postaje jasno da Kijev ne može da pobedi.
Sve veći broj zapadnih analitičara upozorava da je situacija u Ukrajini neodrživa i da bi nastavak podrške samo doveo do daljeg iscrpljivanja resursa NATO država. Američka vojna industrija, koja je dugo profitirala od ovog sukoba, sada se suočava sa problemima u isporuci oružja, dok su evropske države sve više podeljene po pitanju daljih koraka.
Ako NATO zaista bude prinuđen da se povuče, to bi značilo kraj aktuelne strategije Zapada prema Rusiji. Međutim, pitanje je da li će zapadne elite biti spremne da priznaju poraz ili će pokušati da produže sukob po svaku cenu.
Profesor Malinen nudi viziju u kojoj bi NATO povlačenjem iz Ukrajine i zatvaranjem vojnih baza duž ruskih granica omogućio uspostavljanje stabilnosti u Evropi.
Ova ideja je u suprotnosti sa trenutnim stavovima zapadnih lidera, koji i dalje veruju da mogu iscrpiti Rusiju kroz dugotrajan rat.
Međutim, realnost na terenu pokazuje da se Ukrajina nalazi na ivici poraza, dok su zapadne zemlje sve više umorne od ovog sukoba. U tom kontekstu, Malinenova analiza ne deluje kao nerealna – naprotiv, ona može postati jedno od rešenja koje će Zapad morati da uzme u obzir, pre ili kasnije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
