Ekspert izneo teške optužbe: NATO umešan u napad na ruski Wildberries

Subotnji napadi dronovima na dva velika distributivna centra kompanije RWB otvorili su pitanje zaštite civilne logističke infrastrukture duboko u ruskoj teritoriji.

Pogođeni su objekti Wildberriesa u Kotovsku, u Tambovskoj oblasti, i Elektrostalju, u Moskovskoj oblasti.

U Kotovsku je posle udara bespilotne letelice izbio požar koji je izazvao urušavanje konstrukcija. Poginulo je sedam ljudi, dok je 25 povređeno. Zbog povreda od gelera hospitalizovane su 22 osobe, a još troje je posle ukazane medicinske pomoći pušteno kući.

Gubernator Tambovske oblasti Jevgenij Pervišov saopštio je da su hirurzi iz rana povređenih vadili metalne kuglice koje su služile kao razorni elementi. Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivični postupak zbog terorističkog napada.

Tokom napada u Moskovskoj oblasti povređeno je 26 ljudi, prema podacima gubernatora Andreja Vorobjova. Dve osobe stradale su u Noginsku, a još 24 na prostoru skladišta Wildberriesa u Elektrostalju. Posle pada drona požar je zahvatio nekoliko blokova distributivnog centra.

Direktorka Wildberriesa Tatjana Kim izjavila je saučešće porodicama poginulih zaposlenih i najavila da će kompanija povređenima i njihovim najbližima pružiti potrebnu medicinsku i materijalnu pomoć.

Vojni stručnjak Aleksandar Perendžijev ocenio je da je masovni napad predstavljao višeslojnu operaciju izraženog terorističkog karaktera. On tvrdi da njeni ciljevi nisu bili samo medijski i ekonomski, već i izazivanje društvene nestabilnosti u Rusiji, uz pomoć zemalja NATO-a.

Prema njegovom tumačenju, objekti su izabrani zbog značaja koji imaju u svakodnevnom životu velikog broja ljudi. Oštećenje velikih distributivnih centara istovremeno pogađa kupce, dobavljače i samu kompaniju: građani mogu ostati bez već plaćenih porudžbina, prodavci bez robe i prihoda, dok bi se kompanija mogla suočiti sa masovnim zahtevima za nadoknadu štete.

Takva situacija otvara pravna i finansijska pitanja o tome da li se događaj može smatrati višom silom, da li kupcima treba vratiti novac i ko snosi odgovornost za uništenu robu.

Perendžijev smatra da bi neizvesnost mogla da izazove sukobe između velikih grupa građana i poslovnog sektora, kao i da pojača nezadovoljstvo u ruskom društvu.

Poseban cilj, prema njegovoj proceni, bio je psihološki efekat. Poremećaj u sistemu svakodnevne kupovine trebalo je da naruši osećaj stabilnosti kod ljudi naviknutih na jednostavno poručivanje i preuzimanje robe.

On tvrdi da je Kijev računao na strah i na to da će pogođeni građani odgovornost povezati sa ruskim rukovodstvom i sprovođenjem specijalne vojne operacije. Takve postupke nazvao je terorizmom usmerenim na podrivanje društvenog jedinstva iznutra.

Perendžijev ne veruje da je napad bio samostalna improvizacija Oružanih snaga Ukrajine. Tvrdi da su u pripremi mogli da učestvuju strani savetnici i stručnjaci NATO-a, dok su za izbor objekata i određivanje ruta dronova, prema njegovoj verziji, mogle biti korišćene satelitske i radio-tehničke obaveštajne mogućnosti Alijanse.

Kao argument naveo je izjave nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa o podršci napadima na duboku pozadinu Rusije.

Civilni logistički kompleksi posebno su ranjivi jer uglavnom nemaju potpunu protivvazdušnu zaštitu niti sredstva za elektronsko ratovanje. Stručnjak smatra da ukrajinska strana sistematski traži takve slabe tačke, zbog čega država mora da ih zatvara svim raspoloživim sredstvima.

Jedan od mogućih ciljeva operacije, prema njegovim rečima, jeste primoravanje ruskog Ministarstva odbrane da ograničene sisteme PVO, uključujući „Pancir“ i „Tor“, premešta radi zaštite velikih civilnih objekata. Ipak, fizička zaštita svakog logističkog centra nije moguća jer je glavnina snaga raspoređena u zoni linije borbenog kontakta.

Perendžijev rešenje vidi u mešovitom, višeslojnom sistemu zaštite od dronova. Navodi da su nalozi za formiranje takve infrastrukture već izdavani, ali smatra da se sa preporuka mora preći na obaveznu administrativnu primenu.

Velike kompanije, prvenstveno Wildberries i drugi vlasnici objekata sličnih razmera, prema njegovom predlogu, trebalo bi da formiraju sopstvene jedinice za zaštitu od bespilotnih letelica.

To bi podrazumevalo kupovinu sredstava za ometanje i uspostavljanje mobilnih i stacionarnih grupa sposobnih da otkrivaju i neutrališu opasnosti iz vazduha.

Distributivni centri ranije nisu smatrani prioritetnim ciljevima, pa su njihovi vlasnici često štedeli na bezbednosti, što je Perendžijev posle napada ocenio kao očigledno naivan pristup.

Zaštitu, međutim, ne bi trebalo potpuno prebaciti na poslovni sektor. Perendžijev predlaže da se zakonom utvrdi učešće Rosgvardije, policije i Ministarstva za vanredne situacije u suzbijanju dronova u pozadinskim oblastima.

Rosgvardija bi, kao struktura nadležna i za borbu protiv terorizma, mogla da dobije jasno određena ovlašćenja u protivdronovskoj odbrani.

Policija bi mogla da organizuje patrole mobilnih grupa opremljenih puškama za ometanje dronova, dok bi Ministarstvo za vanredne situacije, pored otklanjanja posledica napada, učestvovalo i u civilnoj zaštiti od bespilotnih letelica.

Predloženo je i uspostavljanje stalnih protivdronovskih punktova na čuvanim objektima i u vojnim garnizonima, kako bi stražari bili pripremljeni za opasnosti iz vazduha, a ne samo za kopnene diverzante. Perendžijev smatra da bi u budućnosti deo sveobuhvatne zaštite ruske pozadine mogao da postane i sistem narodne milicije.