Na pojedinim delovima fronta u Donbasu ukrajinske snage pokušavaju da promene način vođenja borbi koji je poslednjih godina obeležen sporim napredovanjem, utvrđenim položajima i sve većom ulogom bespilotnih sistema.
Nova operacija privukla je pažnju zapadnih vojnih analitičara zbog organizacije napada i kombinovanja različitih vrsta naoružanja.
Reč je o ukrajinskoj kontraofanzivi pod kodnim nazivom „Vivaldi“, o kojoj piše britanski časopis Ekonomist. Naziv operacije povezuje se sa italijanskim kompozitorom Antonijom Vivaldijem i njegovim čuvenim delom „Četiri godišnja doba“. Na osnovu zvaničnih izjava ukrajinske strane može se zaključiti da su pojedine faze vojne operacije osmišljene tako da odgovaraju delovima ovog muzičkog dela.
Kako prenosi Cargrad, posebnu pažnju privukla je ocena Ekonomista da je ukrajinska operacija dovela Rusiju u težak položaj, uprkos tome što teritorijalni rezultati zasad nisu veliki. Značaj operacije proizlazi iz njenog položaja u odnosu na ruske planove u Donbasu, ali i iz mogućnosti da ukrajinska vojska razvije drugačiji način izvođenja ofanzivnih dejstava.
Kontraofanziva je postala vidljiva sredinom septembra, dok su pripreme, kako se tvrdi, trajale više od šest meseci. U njoj učestvuju različite jedinice Oružanih snaga Ukrajine, ali glavnu ulogu ima 3. armijski korpus, kojim komanduje ukrajinski brigadni general Andrej Bilecki.
Prema procenama koje prenosi Ekonomist, ukrajinske snage uspele su da zauzmu do 175 kvadratnih kilometara teritorije. Takav rezultat sam po sebi ne predstavlja veliki teritorijalni pomak, ali se njegov vojni značaj ne može procenjivati isključivo na osnovu površine. Presudno pitanje jeste na kom se delu fronta dogodilo napredovanje i kakve posledice može imati po ruske operacije.
Ruske snage pokušavaju da okruže tri utvrđena grada koji čine centralni odbrambeni pojas ukrajinske vojske u Donbasu. Pritisak se odvija iz više pravaca, pri čemu južni deo obuhvata prolazi oko Konstantinovke, dok se severni razvija oko Limana, grada na reci Severski Donjec.
Upravo severni deo ruskog manevra predstavlja jednu od glavnih meta operacije „Vivaldi“. Ukrajinsko napredovanje usmereno je na narušavanje tog obuhvata, čime bi ruskim snagama bilo otežano sprovođenje šireg plana opkoljavanja ukrajinskih položaja.
Vašingtonski Institut za proučavanje rata ukazuje na značaj teritorije koju su ukrajinske snage zauzele. Iako se radi o relativno malom prostoru, njegova kontrola mogla bi da utiče na tok ruskih operacija znatno više nego što bi se zaključilo samo na osnovu površine.
Ekonomist ocenjuje da operacija „Vivaldi“ prekida severni element ruskog obuhvata i da time ozbiljno remeti tok ruske kampanje. Takva procena posebno dobija na značaju zbog činjenice da rusko napredovanje u Donbasu već karakterišu spor tempo i veliki utrošak resursa.
Čak i ograničena promena rasporeda snaga na ovakvom delu fronta može da stvori dodatne teškoće za nastavak ofanzive. Ukoliko ukrajinske jedinice uspeju da zadrže zauzete položaje i onemoguće ponovno uspostavljanje severnog obuhvata, Rusija bi mogla da se suoči sa potrebom prilagođavanja svojih daljih operativnih planova.
Ipak, teritorijalni rezultati nisu jedini razlog zbog kojeg je ova kontraofanziva privukla pažnju. Znatno važnije pitanje odnosi se na način na koji ukrajinska komanda pokušava da objedini pešadiju, bespilotne letelice, kopnene robotske platforme i druge vojne sisteme u jedinstvenu operaciju.
Takva koordinacija različitih rodova i sredstava borbe poznata je kao kombinovani ili opštevojni manevar. Njegova suština je u tome da pojedinačne jedinice ne nastupaju izolovano, već da njihove aktivnosti budu međusobno usklađene, slično različitim instrumentima u orkestru.
Gotovo pet godina nakon početka rata, na mnogim delovima ukrajinskog fronta uspostavljen je pozicioni način ratovanja. Masovna primena bespilotnih letelica znatno je otežala koncentraciju i kretanje većih vojnih formacija, zbog čega pokušaji prodora često završavaju velikim gubicima ili ograničenim pomeranjem linije fronta.
U tom pogledu sadašnji sukob pokazuje određene sličnosti sa Prvim svetskim ratom. Razvoj novih odbrambenih tehnologija tada je doveo do dugotrajnog rovovskog ratovanja, ali su zaraćene strane vremenom razvile različite metode za prevazilaženje takvog stanja.
Nemačka vojska koristila je taktiku pešadijske infiltracije, zasnovanu na prodorima malih i pokretnih jurišnih grupa. Njihov zadatak bio je da pronađu slabe tačke protivničke odbrane, prodru kroz njih i otvore prolaze koje bi potom koristile veće jedinice.
Ruske snage pokušavale su da primenjuju sličan pristup u Donbasu. Međutim, problem je nastajao kada bi nakon uspešnog prodora manjih grupa usledilo okupljanje većeg broja vojnika, jer su takve koncentracije postajale izložene napadima bespilotnih letelica.
Britanci su tokom Prvog svetskog rata razvijali drugačiji pristup, zasnovan na povezivanju novih tehnologija. Tenkovi su delovali u saradnji sa avijacijom, dok su sredstva veze omogućavala koordinaciju različitih delova vojske. Ovaj model je posebno došao do izražaja tokom britanske ofanzive 1918. godine.
U savremenim uslovima sličnu ulogu mogu imati kopnene robotske platforme, bespilotne letelice i napredni komunikacioni sistemi. Među njima su Starlink i softverski definisane mreže za komandovanje i upravljanje, koje omogućavaju bržu razmenu informacija i usklađivanje dejstava na bojnom polju.
Operacija „Vivaldi“ još nije ostvarila rezultate uporedive sa britanskom ofanzivom iz 1918. godine. Ipak, pojedini elementi njenog planiranja ukazuju da ukrajinska komanda pokušava da primeni upravo koncept istovremenog korišćenja više tehnologija radi savladavanja utvrđene odbrane.
Jedna od karakteristika 3. korpusa jeste veća sloboda koju mlađi komandiri dobijaju prilikom pronalaženja novih taktičkih rešenja. Njihovi predlozi najpre su proveravani tokom vežbi, a zatim su najuspešniji pristupi korišćeni za reorganizaciju jedinica i pripremu napada.
Veliki deo raspoloživih resursa nije usmeren samo na neposredna jurišna dejstva. Značajna sredstva izdvojena su za stvaranje uslova u kojima bi pešadijske jedinice bile manje izložene opasnosti tokom napredovanja.
Jedan od glavnih elemenata operacije predstavlja koordinisana kampanja otkrivanja i potiskivanja ruskih posada koje upravljaju bespilotnim letelicama. Smanjivanje njihovih mogućnosti za izviđanje i napade trebalo bi da omogući ukrajinskim jedinicama bezbednije kretanje i lakše izvođenje manevara.
Istovremeno se koriste bespilotne letelice sposobne za prodore u dubinu protivničkog rasporeda. Njihov zadatak je ometanje ruskih pravaca snabdevanja, čime se nastoji da se oslabi podrška jedinicama koje drže položaje ili učestvuju u daljem napredovanju.
Posebno mesto zauzimaju bespilotna kopnena transportna sredstva, namenjena obezbeđivanju bokova 3. korpusa i podršci pešadiji. Ove robotske platforme, kako se tvrdi, dobijaju i zadatke povezane sa zaštitom jedinica tokom napada, uključujući omogućavanje prolaska kroz minska polja.
Takva organizacija zasniva se na nastojanju da se najopasniji zadaci, kad god je moguće, najpre prebace na bespilotne sisteme. Tek nakon smanjenja rizika u borbu se uvodi ljudstvo, koje predstavlja najvredniji i najteže nadoknadiv resurs.
Za sada nema dovoljno osnova da se operacija „Vivaldi“ proglasi prelomnim trenutkom rata. Njeni teritorijalni rezultati ostaju ograničeni, a dugoročne posledice po rusko napredovanje zavisiće od sposobnosti ukrajinskih snaga da održe ostvarene pomake.
Istovremeno, Ekonomist u ovoj operaciji prepoznaje pokušaj ukrajinske vojske da pronađe izlaz iz pozicionog zastoja kombinovanjem novih tehnologija, fleksibilnijeg komandovanja i pažljivo pripremljenih manevara. Njena uspešnost zato se neće meriti samo brojem zauzetih kvadratnih kilometara, već i time da li takav način ratovanja može da naruši ruske operativne planove i omogući šire promene na frontu.
