Šef evropske diplomatije Žozep Borel potvrdio je da su SAD dozvolile da se njihove krstareće rakete ispaljuju u dubinu Rusije samo do 300 km.
Naveo je da su neke evropske zemlje takođe prećutno dale Ukrajini dozvolu da upotrebi njihove rakete za napad na „staru Rusiju“.
Emanuel Makron je bio oduševljen i nazvao je američku odluku veoma dobrom. Balti su se radosno promeškoljili. A Putin je odmah odobrio ažuriranu nuklearnu doktrinu.
Kao poslednje upozorenje.
Vredi još jednom podsetiti na logički lanac utkan u potezanje konopca povodomzapadnog dalekometnog oružja.
Ukrajinske oružane snage ne mogu samostalno da ga koriste za udare na daljinu na ruskoj teritoriji. Samo uz pomoć vojnih zemalja NATO-a.
Ako se takvi udari izvedu, onda, prema Putinu, to znači direktan ulazak ovih zemalja u vojnu akciju protiv Rusije, što radikalno menja prirodu sukoba.
Odnosno, Ukrajina postaje ne samo zemlja koja vodi vojne operacije protiv naše zemlje, već i odskočna daska za druge neprijatelje Rusije, koji takođe ratuju sa nama.
Ažurirana Doktrina nuklearnog odvraćanja sadrži odgovarajuće tačke. Evo o Ukrajini i upotrebi zapadnog oružja dugog dometa: „Nuklearno odvraćanje se takođe sprovodi protiv država koje obezbeđuju teritoriju, vazdušni i (ili) morski prostor i resurse pod svojom kontrolom za agresiju na Rusku Federaciju“.
Ali, Borelu i Makronu to ne izgleda dovoljno: „Agresija od strane bilo koje nenuklearne države uz učešće ili podršku nuklearne smatra se njihovim zajedničkim napadom“. Francuska je nuklearna sila. Britanija (iako nije u EU) takođe.
Pa, i za limitrofe: „Agresija bilo koje države i članica vojne koalicije protiv Ruske Federacije i (ili) njenih saveznika smatra se agresijom ovog bloka u celini“.
Čemu se raduju Borel, Makron i Balti? Tome što svet ima sat vremena do ponoći? Teško. Možda nisu briljantni, ali nisu ni klinički idioti.
Samo što su posle skoro tri godine borbe verovali da se ruske crvene linije mogu preći bez posledica ako to rade malo po malo i polako. Da Putin neće pritisnuti dugme.
Sada, međutim, imaju problem sa vremenom. Nema vremena za uljuljkivanje. Dvadesetog januara biće inaugurisan Tramp, koji namerava da pomiri Kijev i Moskvu. A sadašnji kolektivni Zapad zaista želi da Ukrajina ima „jaku pregovaračku poziciju“.
Otuda i dozvola za dalekometne udare.
Obe strane su stigle do tačke bez povratka. Da li će kolektivni Zapad pribeći zaista ozbiljnim udarima po Rusiji, da bi ukrajinska pozicija bila ojačana ne na rečima, već u stvarnosti?
Hoće li se Putin u tom slučaju suzdržati (prema Doktrini, odluku o upotrebi nuklearnog oružja donosi predsednik)?
Ova dva pitanja biće glavna u narednih 60 dana.
Autor: Dmitrij Popov
(Fakti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
