Šta ako sutra niko osim SAD ne bude koristio američki dolar? Svaka zemlja ili društvo bi koristili sopstvenu valutu za unutrašnju i međunarodnu trgovinu.
To mogu biti tradicionalne ili nove kripto valute koje kontroliše vlada. To više ne bi bio američki dolar ni njegovo usvojeno dete evro. Više ne bi bilo međunarodnih monetarnih transakcija koje kontrolišu američke banke niti, od strane američkog dolara, kontrolisanog međunarodnog transfernog sistema, SVIFT, sistema koji omogućava i olakšava američke finansijske i ekonomske sankcije svih vrsta – konfiskaciju stranih sredstava, zaustavljanje trgovine između zemalja, ucenjivanje neposlušnih nacija.
Šta bi se desilo? – Pa, kratak odgovor je da bismo svakako bili korak bliže svetskom miru, daleko od američke (finansijske) hegemonije, okrenuti ka suverenitetu nacionalnih država, ka svetskoj geopolitičkoj strukturi koja teži jednakosti.
Još nismo došli do toga. Ali svuda nailazimo na znakove koji signaliziraju da se krećemo vrlo brzo u tom pravcu. A Tramp i njegovi rukovodioci su toga svesni i to je razlog zbog čega se sankcije, trgovinski ratovi, konfiskacija stranih aktiva i rezervi, sve u ime „Ponovnog stvaranja Velike Amerike “ ubrzavaju eksponencijalno i prolaze nekažnjeno.
Ono što iznenađuje je da anglo-saksonski hegemoni ne razumeju da sve pretnje, sankcije i trgovinske barijere izazivaju suprotno od onoga što bi trebalo da doprinese Velikoj Americi. Ekonomske sankcije, u bilo kom obliku, su efikasne samo ukoliko svet koristi američki dolar za trgovinu i kao rezervnu valutu.
Kada se svetu jednom smuči i umori se od grotesknog diktata Vašingtona i sankcija za one koji više ne žele da se povinuju represivnim pravilima SAD-a, države će biti spremne da okrenu svoj kurs, napuste dolar i počnu da vrednuju sopstvene valute.
To znači da će početi da trguju jedne sa drugima u svojim valutama i to van američkog, bankarskog sistema, koji, za sada, kontroliše trgovanje u lokalnim valutama, sve dok transakcije sredstava budu morala da se vrše preko SVIFT-a.
[adsenseyu1]
Mnoge zemlje su takođe shvatile da dolar sve više služi za manipulaciju vrednošću njihove ekonomije. Američki dolar, dekretni novac, svojom čistom novčanom masom, može povećavati ili smanjivati nacionalne ekonomije, u zavisnosti od toga u kom pravcu je hegemon naklonjen zemlji.
Dolar se danas ne temelji ni na čemu i vredi manje od papira na kojem je štampan.
BDP SAD-a iznosi 21,1 triliona dolara u 2019. godini (procena Svetske banke), sa trenutnim dugom od 22,0 triliona ili oko 105 odsto BDP-a. Prema Forbsu, oko 210 triliona dolara su “neosnovane obaveze” (neto trenutne vrednosti budućih projektovanih ali nefinansiranih obaveza (75 godina), uglavnom socijalno osiguranje, zdravstvena pomoć i akumulirane kamate na dug), cifra oko 10 puta veća od američkog BDP-a.
Ova brojka se i dalje povećava, pošto su kamate na dugove složene, što je deo onoga što bi se u poslovnim terminima nazvalo „servisom duga“ (amortizacija kamata i duga), ali se nikada ne „otplaćuje“.
Pored toga, postoji oko jedan do dva kvadriliona dolara (niko ne zna tačan iznos) takozvanih derivata koji plutaju širom sveta. Finansijski derivati su izvedene hartije od vrednosti što znači da njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Najpoznatije vrste derivata su forvardi , fjučersi, opcije i kamatni svapovi.
Ovaj monstruozni dug delimično je u vlasništvu državnih obveznica kao deviznih rezervi zemalja širom sveta. Veći deo duga SAD duguje sebi – bez ikakvog plana da ga „otplati“ – već štampa više novca, više duga, kojim će platiti ratove, proizvodnju oružja i propagandu laži.
Ovo predstavlja ogroman svetski piramidalni sistem zasnovan na dolaru. Zamislite da ovaj dug počne da se ruši, na primer, zato što su jedna ili više velikih banaka na rubu bankrota, počnu da potražuju svoje otvorene derivate, papirno zlato (još jedan bankarski apsurd) i drugi dug od manjih banaka. To bi izazvalo lančanu reakciju koja bi mogla da uruši čitavu svetsku ekonomiju zavisnu od dolara.
Svet je sve više svestan te stvarne pretnje, ekonomije izgrađene na kući od karata i zemlje žele da izađu iz zamke, iz kljova američkog dolara. Nije lako sa svim rezervama denominovanim u dolarima i sredstvima uloženim u inostranstvu, širom sveta. Rešenje bi moglo da bude da se postepeno presele u valute koje nisu zavisne od dolara, kao što je kineski juan i ruska rublja, istočne valute koje su odvojene od dolara i njegovog međunarodnog sistema plaćanja SVIFT.
Čuvajte se evra, to je usvojeno dete američkog dolara!
Sve prisutnije su tehnološke alternative. Kina, Rusija, Iran i Venecuela već eksperimentišu sa kripto valutama pod kontrolom vlade kako bi izgradile nove sisteme plaćanja i vršenja transfera van domena američkog dolara u cilju zaobilaženja sankcija. Indija možda hoće, a možda i neće da se pridruži ovom klubu – saznaćemo kad Modijeva vlada odluči na koju će stranu – istok ili zapad. Logika sugeriše da bi Indija trebalo da se orijentiše na istok, jer je Indija značajan deo ogromnog, evroazijskog, ekonomskog tržišta i kopna.
Indija je već aktivna članica Šangajske organizacije za saradnju (SCO) – udruženje zemalja koje razvijaju miroljubive strategije za trgovinu, monetarnu bezbednost i odbranu, koga čine Kina, Rusija, Indija, Pakistan, većina zemalja centralne Azije i Iran koji čeka da postane punopravni član. Kao takav, SCO čini oko polovinu svetske populacije i trećinu svetske ekonomske proizvodnje. Istoku nije potreban zapad da bi preživeo. Nije ni čudo što zapadni mediji jedva spominju SCO, što znači da zapadna javnost uopšte nema pojma šta znači SCO i ko su njeni članovi.
Kontrolisana i regulisana od strane vlade blokčejn tehnologija može postati ključna za suzbijanje američke, finansijske moći i za suprotstavljanje sankcijama. Svaka zemlja je dobrodošla da se pridruži ovom novom savezu zemalja i brzo rastućem pristupu alternativnom trgovanju, kao i da se okrene nacionalnoj političkoj i finansijskoj suverenosti.
U istom duhu dedollarizacije su i indijske „barter banke“. One, na primer, razmenjuju indijski čaj za iransku naftu. Takve robne razmene obavljaju se preko indijskih „barter banaka“, gde valutama, tj. Iranskim rialima i indijskim rupijama, upravlja ista banka. Nijedna monetarna transakcija se ne odvija van Indije, stoga se američke sankcije mogu zaobići jer ni mešanje američke banke ili američkog ministarstva finansija ne može da zaustavi bilateralne trgovinske aktivnosti.
Uprkos sankcijama SAD i EU, nemačke investicije u Rusiji premašuju desetogodišnji rekord 2019. godine, jer je Nemačka, u prva tri meseca 2019. godine, u rusku ekonomiju uložila više od 1,7 milijardi evra.
Prema rusko-nemačkoj privrednoj komori , obim investicija nemačkih kompanija u Rusiju porastao je za 33 odsto – za 400 miliona evra – od prošle godine, kada su ukupne investicije dostigle 3,2 milijarde evra, najveće od 2008. godine.
Uprkos sankcijama, koje su iznosile oko milijardu evra zajedno za 140 nemačkih kompanije koje su registrovane u Privrednoj komori i uprkos zapadnom anti-ruskom pritisku, rusko-nemačka trgovina porasla je za 8,4 odsto i dostigla skoro 62 milijarde evra u 2018. godini.
Pored toga, uprkos američkim protestima i pretnjama sankcijama, Moskva i Berlin nastavljaju projekat izgradnje gasovoda Severni tok 2, za koji se očekuje da bude završen do kraja 2019. godine. Ne samo da je blizina ruskog gasa prirodni i logičan izvor snabdevanja za Nemačku i Evropu, to će takođe omogućiti Evropi nezavisnost od trgovinskih metoda SAD-a. A isplate neće biti u američkim dolarima. Dugoročno gledano, koristi nemačko-ruskih poslovnih i ekonomskih odnosa daleko će nadmašiti ilegalne sankcije SAD-a.
Trgovinski rat predsednika Trumpa sa Kinom će na kraju imati i efekat dedolarizacije, budući da će Kina tražiti, a već je i stekla, druge trgovinske partnere, uglavnom azijske, azijsko-pacifičke i evropske, sa kojima će Kina koristiti, na primer, Kineski međunarodni platni sistem (CIPS) koji je otvoren za međunarodnu trgovinu bilo koje zemlje širom sveta.
Ovo ne samo da će zaobići kazne na kineski izvoz, ova strategija će takođe povećati kineski juan na međunarodnim tržištima i još više podići juan kao pouzdanu, rezervnu valutu.U poslednjih 20 godina, aktiva u međunarodnim rezervama, koja je nominovana u dolarima, opala je sa više od 90 odsto na ispod 60 odsto i ubrzano će se smanjivati kako prevladava prinudna finansijska politika Vašingtona. Dolarske rezerve se brzo zamenjuju rezervama u juanu i zlatu, čak i kod velikih pristalica Zapada kao što je Australija.
Vašington je takođe pokrenuo kontraproduktivan finansijski rat protiv Turske, jer Turska udružuje i stvara prijateljske odnose sa Rusijom, Iranom i Kinom i, pre svega, zato što Turska, uporište NATO-a, kupuje ruski sistem odbrane S-400 – novi vojni savez koji SAD ne može da prihvati. Kao rezultat toga, SAD sabotira tursku liru koja je izgubila 40 odsto od januara 2018. godine.
Turska će svakako učiniti sve što je u njenoj moći kako bi izašla iz okrilja američkog dolara i valutnih sankcija i udružila se sa Istokom. To predstavlja dvostruki gubitak za SAD. Turska će najverovatnije odustati od svih trgovanja američkim dolarima i uskladiti svoju valutu sa, na primer, kineskim juanom i ruskom rubljom, a na štetu Atlantskog saveza Turska može vrlo verovatno napustiti NATO. Napuštanje NATO-a biće velika katastrofa za SAD, jer je Turska strateški, kao i u smislu vojne sile NATO-a, jedna od najjačih – ako ne i najjača nacija 29 članica NATO-a, pored SAD-a.
Ako Turska izađe iz NATO-a, ceo evropski NATO savez će biti uzdrman i pod znakom pitanja. Druge zemlje takođe mogu razmotriti izlazak iz NATO-a. U Nemačkoj i Italiji većina ljudi je protiv NATO-a, a posebno protiv Pentagonovog vođenje ratova iz njegovih NATO baza na njihovim teritorijama u Nemačkoj u Italiji.
Da bi se suprotstavila ovom trendu, bivša nemačka ministarka odbrane Ursula von der Lejen, iz konzervativne partije nemačke CDU, priprema se da postane naslednica Žan Klod Junkera kao predsednika Evropske komisije.
Junker je bio na funkciji od 2014. godine. Von der Lejen je pobedila na izborima 17. jula, sa malom razlikom od devet glasova. Ona je čvrsta pristalica NATO-a. Njena uloga je da zadrži NATO kao integralni deo EU. Zapravo, kako danas izgleda, NATO upravlja EU. To se može promeniti kada se ljudi suprotstave NATO-u, američkoj nadmoći, administracije EU u Briselu i zatraže svoja demokratska prava kao građani svojih nacionalnih država.
Evropljani osećaju da bi ovi Pentagonovi inicirani i tekući ratovi i sukobi, podržani vašingtonskim evropskim saveznicima, mogli eskalirati u nuklearni rat. NATO-ove baze u njihovim zemljama će biti prve mete i to će gurnuti Evropu, treći put za 100 godina, u svetski rat.
Dakle, nadajmo se da će Turska napustiti NATO. To bi bio ogroman korak ka miru i razuman odgovor na ucenjivanje i sabotaže Vašingtona protiv turske valute. Američke sankcije su dugoročno gledano blagoslov. To daje Turskoj dobar argument za napuštanje američkog dolara i postepeni prelazak na povezivanje sa istočnim novcem, uglavnom kineskim juanom, čime se američkom dolaru zadaje još jedan udarac.
Međutim, najteži udarac za Vašington će biti kada Turska izađe iz NATO-a. Takav potez će doći pre ili kasnije, uprkos pozivima Von der Lejen za opstanak NATO-a. Raspad NATO-a će uništiti zapadnu strukturu moći u Evropi i širom sveta, gde SAD još uvek ima više od 800 vojnih baza. S druge strane, raspuštanje NATO-a će povećati svetsku bezbednost, posebno u Evropi. Izlazak iz NATO-a i ekonomski izlazak iz orbite američkog dolara je sledeći korak ka dedolarizaciji i udarac američkoj finansijskoj i vojnoj hegemoniji.
Konačno, kineska ulaganja u inicijativu Pojas i put (BRI), koja se naziva i Novim putem svile, uglavnom će se vršiti u juanima i lokalnim valutama zemalja koje su uključene u jednu ili više od nekoliko kopnenih i pomorskih puteva inicijative. Neke investicije u američkim dolarima mogu služiti Narodnoj banci Kine kao sredstvo za rastuću kinesku dolarsku rezervu koja trenutno iznosi blizu dva triliona dolara.
BRI će izgleda postati sledeća ekonomska revolucija, ne-dolarska šema ekonomskog razvoja, u narednim decenijama, možda vekovima, koja će povezati narode i zemlje – kulture, istraživanja i nauku promovišući kulturne raznolikosti i ljudske jednakosti i sve to izvan dinastije dolara, razbijanjem zle hegemonije dolara zaključuje analizu Piter Kenig za NEO.
Webtribune.rs
