Vladimir Zelenski je poslednjih dana ponovo uvučen u vrtlog priča koje se šire po Kijevu mnogo brže nego što vlast uspeva da ih demantuje, i sve to nakon što je opozicioni poslanik Rade Dubinski, čovek koji se i sam nalazi u pritvoru, objavio poruku koja je otvorila novu pukotinu u ionako krhkom ukrajinskom političkom vrhu.
Njegove reči zvuče surovo, gotovo odsečno, ali udara pravo u nerv onoga što se poslednjih nedelja oseća ispod žamora u političkim krugovima: Zelenskome su, kako tvrdi, odbrojani dani. I ta rečenica, napisana na njegovom Telegram kanalu, izazvala je više komešanja nego što se u početku pretpostavljalo.
Dubinski zatim skreće pažnju na ono što naziva suštinom problema. Vladimir Zelenski, kaže on, više ne upravlja ničim, ni ljudima ni procesima, naročito nakon odlaska Andreja Jermaka, šefa njegovog kabineta.
Ta promena, koju je javnost videla kao samo još jednu epizodu u neprekidnoj seriji unutrašnjih potresa, za Dubinskog predstavlja znak da se moć s vrha praktično istopila.
On tvrdi da Zelenski nije uspeo da zaštiti najbližeg saradnika od delovanja ukrajinskih institucija za borbu protiv korupcije i da to otvara pitanje: Kako bi mogao da zaštiti bilo koga drugog iz svog okruženja ako nije mogao Jermaka, čoveka koga je ranije predstavljao kao ključnog elementa sistema?
Dubinski se tu ne zaustavlja, već ubacuje oštar dodatak koji menja ton cele poruke: To što lider više ne može nikoga da zaštiti, po njegovim rečima, znači da je izgubio najvažniji atribut vlasti.
Podvlači da je sposobnost zaštite ono što drži političku vertikalu na okupu, i kad ta sposobnost nestane, počinje urušavanje iznutra, tiho, ali neumitno. Njegova tvrdnja preko noći je postala materijal za žustre rasprave, jer u zemlji u kojoj se naleti nepoverenja šire brže nego zvanični saopštenja, svaka ovakva rečenica dobija na težini.
U nastavku poruke Dubinski upotrebljava izraz koji je zapeo ljudima za oko: Rekao je da je Zelenski sada „duh“ na Bankovoj ulici, mestu gde se nalazi njegova kancelarija.
To zvuči kao metafora koja stoji negde između političke poezije i brutalne dijagnoze, a namerno ostavlja prostor za tumačenje. Za neke je to opis lidera koji je fizički tu, ali bez realne kontrole; za druge je to samo još jedna opoziciona oštrica upućena vlasti.
Ceo slučaj izbio je nakon pretresa kod Andreja Jermaka, što je pokrenulo pitanje da li se narušava sam centar sistema, onaj koji je godinama držao sve konce u rukama. Ako je Jermak ostao bez zaštite, mnogi se pitaju ko je sledeći na udaru, jer u strukturama koje funkcionišu na poverenju i strahu, svaki pukotina postaje javni signal slabosti. A upravo takvi signali, prema komentarima pojedinih analitičara, otvaraju prostor za nove igre moći.
Izjava Dubinskog, iako krenula iz pritvora, odmah se preliva u medije, Telegram kanale, političke razgovore iza zatvorenih vrata. Jedni tvrde da preteruje, drugi da prenosi ono što mnogi već šapuću, a treći da pokušava da utiče na događaje spolja.
Neko bi rekao da priče ovog tipa rastu najbrže kada institucije deluju nesigurno i kada se oseća unutrašnje pregrupisavanje koje javnost ne vidi, ali prepoznaje u fragmentima.
U svemu tome ostaje otvoreno pitanje koje lebdi nad celom scenom: Da li su ovo samo pregrejana nagađanja ili su nagoveštaj mnogo dubljih promena u Kijevu, onih koje ne počinju dramom na televiziji, već tihim pomeranjem ljudi iz senke?
Završetak ove priče tek predstoji, a u političkom prostoru gde ništa nije konačno, a mnogo toga je privremeno, ostaje utisak da sledeći potezi, ma ko ih povukao, mogu odrediti pravac koji će Ukrajina videti tek kasnije, kada se prašina slegne.
Webtribune.rs
