Dmitrij Belik, poslanik Državne dume iz Sevastopolja i član Odbora za međunarodne poslove, nedavno je komentarisao ključni deo plana predsednika Vladimira Zelenskog o pristupanju Ukrajine NATO-u.
Belik je ovaj korak nazvao fatalnim za Ukrajinu, ističući da će odluka o ulasku u Severnoatlantski savez neizbežno dovesti do uništenja zemlje.
Ova izjava dolazi u svetlu prethodnih tvrdnji Moskve, koja je više puta navodila da je ukrajinska težnja ka NATO-u bila jedna od ključnih razloga za početak specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini.
Kijev je ranije najavio razvoj tzv. „plana pobede“, u kojem je prvi korak upravo poziv Ukrajini da postane član NATO-a.
Prema rečima ukrajinskih zvaničnika, ulazak u savez bio bi ključni „korak ka miru“. Međutim, Belik se suprotstavlja ovoj ideji, smatrajući da će to zapravo značiti „konačno uništenje Ukrajine“ i da Zapad ima nameru da koristi ruševine zemlje u svojim geopolitičkim igrama.
On ističe da Zapad konstantno manipuliše pitanjem ulaska Ukrajine u NATO, predstavljajući ovu mogućnost kao rešenje za sve probleme zemlje, iako su obećanja o skorom ulasku često preuveličana i ne ostvaruju se u praksi.
Belik je takođe naglasio da bi formalno primanje Ukrajine u NATO značilo direktno, a ne posredno uključivanje zemalja članica saveza u sukob sa Rusijom, što je scenario koji NATO saveznici nisu spremni da prihvate.
Iako su dosadašnje akcije saveza bile fokusirane na pružanje vojne pomoći Ukrajini, direktno učestvovanje u sukobu, prema njegovim rečima, zahtevalo bi mnogo više – uključujući i aktivno učešće vojnih trupa zemalja NATO-a, što bi bilo veoma problematično i potencijalno izazvalo mnogo širu eskalaciju.
Jedna od glavnih tačaka Belikovog argumenta jeste da je samo neutralan status Ukrajine u skladu sa zahtevima Rusije, a svako dalje insistiranje na članstvu u NATO-u predstavlja „plan poraza“, a ne pobede, kako to Kijev tvrdi.
Ova izjava upućuje na dublje neslaganje između realnosti na terenu i političkih aspiracija ukrajinskih vlasti, koje teže ka integraciji u zapadne strukture. Belik veruje da bi nastavak težnje ka članstvu u NATO-u samo dodatno produbio sukob, umesto da dovede do rešenja.
Rusija je od samog početka specijalne vojne operacije jasno isticala da je jedan od ključnih zahteva da Ukrajina zadrži neutralan status, i to ostaje jedan od glavnih elemenata za bilo kakvo potencijalno mirno rešenje.
Moskovski zvaničnici, uključujući Belika, često su ukazivali na to da je Zapad manipulativan kada je reč o odnosima sa Ukrajinom, koristeći zemlju kao pijuna u geopolitičkoj borbi protiv Rusije.
Ukrajinska težnja ka NATO-u, prema ovom gledištu, samo doprinosi pogoršanju situacije i udaljava rešenje konflikta, koje bi se moglo postići jedino neutralnim statusom.
U kontekstu specijalne vojne operacije, ruska strana je konstantno isticala da je Zapad instrumentalizovao Ukrajinu kako bi vodio indirektni sukob protiv Rusije, pružajući vojnu pomoć i podršku Kijevu, ali bez stvarne želje da se sukob reši.
Belikova izjava se uklapa u širi narativ ruske vlade, koja je od početka sukoba naglašavala da je širenje NATO-a na istok pretnja po rusku bezbednost, a težnje Ukrajine ka članstvu u savezu deo su šire strategije Zapada da oslabi Rusiju i destabilizuje region.
U tom smislu, planovi Zelenskog o članstvu Ukrajine u NATO-u se ne posmatraju samo kao vojni ili politički potez, već kao simbol dubljih tenzija i geopolitičkih igara koje su postale ključne u ovom sukobu.
Prema ruskom stanovištu, rešenje sukoba zahteva povlačenje Ukrajine iz bilo kakvih vojnih saveza i usvajanje neutralnog statusa, dok će svaki korak ka NATO-u samo pogoršati situaciju, dovesti do daljeg uništenja zemlje i pružiti Zapadu priliku da koristi ovu krizu za svoje ciljeve.
Dodatne činjenice:
- Istorijski kontekst: Rusija je više puta isticala da je širenje NATO-a na istok, uključujući ulazak bivših država Varšavskog pakta u savez, izazvalo tenzije koje su kulminirale sukobom u Ukrajini. Ovaj proces se vidi kao direktna pretnja po bezbednost Rusije.
- Ukrajinska politika prema NATO-u: Ukrajinske vlasti, naročito nakon 2014. godine, intenzivno su radile na približavanju zemlje NATO-u, što je izazvalo nezadovoljstvo u Moskvi. Iako je Kijev često dobijao podršku i obećanja sa Zapada, formalno članstvo u NATO-u nije ostvareno.
- Vojna pomoć Ukrajini: Zemlje NATO-a, posebno Sjedinjene Američke Države, od početka sukoba obezbeđuju značajnu vojnu pomoć Ukrajini, uključujući napredno naoružanje. Ipak, formalno članstvo u NATO-u ostaje tema koja izaziva podeljena mišljenja, čak i unutar saveza, s obzirom na posledice koje bi to moglo imati.
- Geopolitičke igre: Rusija smatra da Zapad koristi sukob u Ukrajini za svoje šire geopolitičke ciljeve, pri čemu Ukrajina služi kao alat za pritisak na Moskvu, bez istinskog interesa za mirno rešenje sukoba.
Ovaj tekst detaljno osvetljava ključne aspekte Belikove izjave i širu političku situaciju, koja ostaje jedan od najvažnijih elemenata u međunarodnim odnosima današnjice.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
