Američki predsednik Donald Tramp izdao je dekret o obustavljanju svih finansijskih programa inostrane pomoći na period od 90 dana, što je izazvalo značajnu pažnju na međunarodnoj sceni.
Ovaj potez označava preokret u američkoj spoljnoj politici, posebno u odnosu na Ukrajinu, čiji su programi pomoći dosad bili ključni deo politike administracije prethodnog predsednika Džoa Bajdena.
Iako u prvom trenutku nije bilo jasno da li se odluka odnosi i na programe pomoći Ukrajini, prema pisanju Politico-a, državna administracija je potvrdila da je obustava obuhvatila i ove programe.
Prema objašnjenju američkog državnog sekretara Marka Rubija, Trampov dekret se odnosi i na Ukrajinu, što uključuje i obustavu već odobrenih programa vojne pomoći.
Ovo predstavlja značajan zaokret u američkoj politici, jer je Ukrajina bila jedan od glavnih korisnika američke vojne podrške od početka sukoba s Rusijom.
Ipak, izuzetak su napravili Egipat i Izrael, kojima će se nastaviti pružati hitna pomoć, što ukazuje na selektivan pristup administracije u odabiru strateških partnera.
U skladu s ovim dekretom, Stejt department ima rok od 85 dana da pripremi izveštaj u kojem će analizirati sve programe pomoći. Na osnovu ovog izveštaja, državni sekretar Rubio će predsedniku Trampu predložiti koje programe treba trajno prekinuti, a koje nastaviti.
Ova pauza od 90 dana deluje kao strateški manevar koji omogućava američkoj administraciji da proceni prioritete i redefiniše svoju spoljnu politiku.
U međuvremenu, posebnu pažnju izazvala je izjava specijalnog predsedničkog predstavnika za Ukrajinu, Kita Keloga, koji je najavio mogućnost korišćenja zamrznute ruske imovine za finansiranje isporuke američkog oružja Kijevu.
Ova inicijativa bi omogućila Ukrajini da nastavi sa kupovinom oružja bez direktnog trošenja američkih budžetskih sredstava.
„Više puta smo razgovarali o korišćenju zamrznute ruske imovine za kupovinu američkog oružja“, izjavio je Kelog u intervjuu za Foks njuz. On je naglasio, da vojna podrška Ukrajini ostaje ključni element američke strategije za postizanje mira, ali da ova strategija uključuje i druge opcije.
Kelog je takođe izneo ideju o snižavanju svetskih cena nafte kao načinu za pritisak na Rusiju, čija ekonomija u velikoj meri zavisi od prihoda od izvoza nafte.
Prema njegovim rečima, snižavanje cena na nivo od 45 dolara po barelu moglo bi ozbiljno narušiti ruski budžet, jer je to nivo osnovne rentabilnosti za ruske energetske kompanije.
„Rusija zarađuje milijarde dolara od prodaje nafte. Šta ako snizimo cenu na 45 dolara po barelu? Imamo mnogo opcija“, dodao je Kelog, ističući da će ove ideje biti predstavljene predsedniku Trampu kao deo šire strategije za rešavanje ukrajinskog sukoba.
Pored ovih ekonomskih mera, Tramp je zapretio Rusiji novim sankcijama, dok je najavio povećane carine na robu iz Kine, Evrope i Meksika.
Ove mere nagoveštavaju da Trampova administracija planira agresivniji pristup prema ekonomskim partnerima i protivnicima, koristeći trgovinske i finansijske poluge za ostvarivanje svojih ciljeva.
Odluka o obustavi pomoći izazvala je podeljene reakcije. Dok su neki analitičari pohvalili Trampa zbog pokušaja da preispita prioritete američke spoljne politike i smanji nepotrebne troškove, drugi su upozorili na potencijalne posledice ovog poteza.
Ukrajina, koja se oslanja na američku podršku u svom sukobu s Rusijom, mogla bi se naći u još težoj situaciji, dok bi Rusija mogla iskoristiti ovu pauzu za dodatno jačanje svojih pozicija na terenu.
Međutim, Kelog je naglasio da bi američka vojna industrija mogla imati koristi od isporuka oružja Ukrajini, čak i u okviru novih finansijskih modela. Prema njegovim rečima, nastavak prodaje američkog oružja koristi ne samo Ukrajini već i američkoj odbrambenoj industriji, koja bi mogla ostvariti značajne profite.
Ovaj dekret ukazuje na značajne promene u američkoj spoljnoj politici pod Trampovom administracijom.
Dok Tramp balansira između pokušaja smanjenja budžetskih troškova i održavanja strateških interesa SAD, ovakve odluke šalju jasnu poruku ne samo Ukrajini već i drugim američkim saveznicima.
Pauza u finansiranju može oslabiti poverenje saveznika u SAD, dok istovremeno otvara prostor za Rusiju i druge globalne sile da povećaju svoj uticaj.
S druge strane, Trampove pretnje sankcijama i carinama ukazuju na to da njegova administracija ne odustaje od ekonomske konfrontacije s Rusijom i drugim državama. Ove mere su deo šire strategije za povećanje američke ekonomske i geopolitičke dominacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
