Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik upitao je danas da li su Britanci imali morala kada su za specijanog izaslanika za pitanja Zapadnog Balkana izabrali Stjuarta Piča, čoveka koji je komadovao NATO operacijama protiv Srba u Republici Srpskoj i Srbiji.
„Šalju nam opet silne izaslanike, u četvrtak dolazi britanska ministarka, u najavi je da će doći njihov novi specijalni izaslanik, pa sam se šalio i rekao ko god nama izabere i imenuje specijanog izaslanika i ja ću izabrati i poslati nekoga i kazati evo moj izaslanik za Veliku Britaniju“, rekao je Dodik.
Dodik je upitao „kakva je ovo priča“.
„S duge strane čovek je komandovao NATO operacijama protiv nas u RS i ovde u Srbiji. Bombardovao je srpski narod, komadovao time ovde u Srbiji, da li imate neke moralne vrednosti ili morala u svemu tome.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
On je komandovanje izdigao na najviši moralni pijedestal, sada je presvukao odelo generala, ulazi u civilno da priča o demokratiji“, naveo je Dodik koji je na tribini naglasio da politička borba za Republiku Srpski nikada nije prestala, i da je ključna broba bila da se ne promeni Ustav za sta je bilo mnogo pokušaja.
Srpska ne priziva rat u BiH i neće učestvovati u ratu i ako bude napadnuta. Braniće se političkim sredstvima, rekao je Dodik na tribini „Republika Srpska – vraćanje otetih ustavnih nadležnosti“.
On je najavio da će skupština RS u petak, na dan donošenja Bonskih ovlašćenja, odlučivati o vraćanju otetih nadležnosti.
Prema Dodikovoj najavi, u petak 10. decembra, Narodna skupština Republike Srpske odlučivaće o povlačenju saglasnosti o prenosu nadležnosti na zajedničke institucije o vojsci, indirektnim porezima, i Visokom sudsko-tužilačkom savetu.
„Od Oružanih snaga BiH nemamo ništa. U te Oružane snage Srbi ne idu, na kvoti za Hrvate fali 40 odsto ljudi. I šta rade muslimani? Hoće da popune te kvote po principu „važan je vojnik“, istakao je Dodik.
U budžetu BiH najveća stavka je stavka za održavanje vojske, iako se radi, kako je rekao, karikatura od vojske koja više služi da bi komandanti NATO dolazili i hvalili se kako su napravili multietničku vojsku.
Oružane snage BiH su veliki potrošač i budžetska stavka za njihovo održavanje iznosi 370 miliona evra. I to je, prema Dodikovim rečima, još jedan razlog za povlačenje saglasnosti o osnivanju zajedničke vojske, jer se troškovi konstantno uvećavaju, umesto da se smanjuju.
Parlament će doneti odluku da u roku od šest meseci pripremi novo normativno uređenje koje se tiče vojske. Prvi predlog je da se prepolovi sastav, a ako ne bude spremnosti za to, zakon o Vojsci Republike Srpske je spreman, a takođe i nacrt zakona o demilitarizaciji, rekao je on.
Ključna borba koju Republika Srpska vodi od 2006. je da se ne promeni Ustav BiH, a bilo je pokušaja, dodao je on. Promenom ustava priča o oduzimanju nadležnosti bila bi privedena kraju. U ustavu nigde ne piše da je visoki predstavnik u BiH predlagač zakona i Republika Srpska na toj osnovi osporava svaku nametnutu odluku.
„Ako smo nešto uspeli da uradimo, to je da očuvamo ustav i on je sada okosnica onoga što radimo. Mi ne čitamo ništa drugo osim ustava. Ne čitamo dobre namere, kako oni to žele da prikažu, nego čitamo ustav, šta je naša nadležnost, bez obzira što su napravljeni ozbiljni sistemi iz onoga što nam je oteto, kao što su nadležnosti u oblasti fiskalnog sistema, iz oblasti pravosuđa“, istakao je Dodik.
Što se tiče indirektnih poreza, Dodik napominje da je, u vreme kada su svi porezi naplaćivani na entitetskom nivou, sve funkcionisalo kako treba. On ne isključuje mogućnost da je namera da se naplata poreza objedini na nivou BiH na početku bila i plemenita. Međutim, dvadeset godina kasnije, to se ispostavlja kao nemoguće, jer BiH je podeljenija danas nego ikada ranije.
Čak i neposredno posle rata, postojao je entuzijazam da se nešto zajednički uradi, danas nema ni toga, rekao je on.
